Analiza - Pomjeranje granica: Dokle je dobacio Partizanov tandem ĐuLe!

Lude brojke, lični rekordi, strahoviti procenti. . . Šta će biti u plej-ofu? Samo jedan klub Superlige izdržao teror koji ove sezone sprovode Uroš Đurđević i Leonardo da Silva.

Fudbal 16.04.2017 | 23:00 Uzmi loptu i daj gol. To je fudbal u svojoj biti. Ništa drugo se ne računa i ništa nije tako egzaktno kao spoj „bubamare“ i mreže. Savršena simbioza. Jednog bez drugog ne mogu. Kao što Partizan ne može bez Uroša Đurđevića i Leonarda da Silve Soze.

Da ih nema ne samo da bi pitanje prvaka bilo rešeno pre početka plej-ofa - u njemu crno-beli imaju makar šansu da izbiju na prvo mesto - nego i ono malo gledalaca što dolazi u Humsku ili na druge stadione u Srbiji ne bi imalo šta da vidi. Ovako, dok funkcioniše veza ovdašnjeg prkosa i brazilske lucidnosti ostaje nada Grobarima da će na kraju prvenstva ugledati i ono što je jedino vrednije od gol(ov)a - titulu!

U prethodnih deset sezona Superlige (od trenutka kad se Crna Gora odvojila 2006) navijači Partizana imali su priliku da uživaju u vrhunskoj saradnji Stevana Jovetića iLamina Dijare, razumevanju Senegalaca i Gabrijela Klea, kompatibilnosti Danka Lazovićai Petra Škuletića, solo vožnji Miloša Jojića koji je jedne jeseni bio najbolji strelac tima kad su napadači zakazali... Subjektivni je osećaj ko je od njih najbolji, ali nasuprot ličnom doživljaju stoje činjenice. Brojke. Golovi. Njih niko u minuloj deceniji u crno-belom dresu nije „sipao“ kao što to skoro na svakoj utakmici čine novi A reprezentativac i letošnji novajlija iz Anžija.

Tandem upakovan u nadimak ĐuLe rešio je još jedan meč. Onaj u Novom Pazaru, kad se odlučivalo koliki će bodovni zaostatak ekipa Marka Nikolića preneti u doigravanje. Od 0:1 do 2:1 (na kraju bilo 3:1 pogotkom Marka Jevtovića) Parni valjak je stigao hicima momaka koji - ma šta ko mislio o njima - imaju pokriće da su najbolji tandem lige. Iako, čak, ne igraju u tandemu, jer se na uvodnim prolećnim utakmicama pokazalo da jeLeonardo opasniji kad dejstvuje kao levo krilo (prirodna pozicija) na koje je i vraćen posle neuspelog pokušaja da bude centarfor.

Činjenice su tu, a one pokazuju da je aktuelna sezona najbolja u karijerama i Đurđevića i Leonarda. Pogotkom u četvrtak poslepodne, Uroš Đurđević je stigao do ukupno 21 gola na 24 zvanične utakmice za tim iz Humske 1. Nadmašio je prethodni lični rekord iz sezone 2014/2015, kad se zaustavio na 20 komada, s tim što valja imati na umu da je većinu postigao u Ligi drugih timova Holandije, pokušavajući da se izbori za minutažu u Viteseu. Pre toga, u ozbiljnom fudbalu dao je najviše devet golova za sezonu (2012/2013 kao član Rada), pa je jasno kakav je potez napravio odlukom da u smiraj prelaznog roka prihvati poziv Marka Nikolića, nekadašnjeg učitelja sa Banjice.

Primer Leonarda da Silve Soze je drastičniji. Nikad u karijeri, otkako se iz Brazila preselio u Evropu, nije imao dvocifreni golgeterski učinak. Čak triput se zaustavljao na sedam golova i to u klubovima daleko slabijeg renomea od Partizanovog (azerbejdžanska Gabala, kiparski Enoziz i ruski Anži), čak se postavljalo pitanje kako će prihvatiti projektivanu ulogu jednog od lidera ekipe, a na to je uzvratio sa čak 19 golova na 29 utakmica. Tako raspucan nikad nije bio.

Kakvom teroru su izloženi superligaški golmani svedoči podatak da se samo jedna ekipa spasla njihovih naleta. Vojvodina. Mada, ima i taj podatak „opravdanje“, pošto Đurđevićprotiv Novosađana nije ni igrao (nije bio član kluba u letošnjem okršaju, a bio suspendovan za duel u Novom Sadu), dok je Leonardo 7. avgusta u Humskoj 1 igrao tek od 58. minuta, da bi na „Karađorđu“ poslednjeg dana novembra promašio zicer. Sve ostale ekipe matirane su makar jednom posle šuteva ove dvojice. Zbirno, od 66 Partizanovih golova u sezoni (59 u kupu i sedam u prvenstvu) čak 40 je delo Đurđevića iLeonarda. Uroš je dao 21, Leo 19, što čini ukupan procenat od 60,6 pogodaka crno-belih otkako su 7. jula prošle godine počeli takmičenje protiv Zaglebja.

Dominacija se vidi i o tome što su njih dvojica dali 40, a ostali - 12 različitih Partizanovih igrača - preostala 26 golova. Kao i da je treći strelac tima Valeri Božinov sa pet golova u prvenstvu i dva u kupu odavno otišao u Kinu.

Posle rastanka sa Bugarinom kao i ne baš pohvalne uloge Leandrea Tavambe postalo je jasno da će sav teret u napadu pasti na pleća Đurđevića i Leonarda. Nose ga uspešno, jer je ovog proleća Partizan dao 22 gola, a njih dvojica 16 (procenat 72,72).

GOLOVI NA ISTOJ UTAKMICI

Kup Srbije: Partizan - Napredak 3:1 (Đurđević 2, Leonardo)
11. kolo: Partizan - Mladost 3:1 (Leonardo, Đurđević)
14. kolo: Radnik - Partizan 1:3 (Đurđević 2, Leonardo)
19. kolo: Partizan - Javor 2:0 (Đurđević, Leonardo)
26. kolo: Mladost Lučani 2:0 (Đurđević, Leonardo)
27. kolo: Voždovac 4:0 (Đurđević 2, Leonardo)
28. kolo: Radnički Niš 2:0 (Đurđević, Leonardo)
Kup Srbije: Voždovac 2:1 (Đurđević, Leonardo)
30. kolo: Novi Pazar 3:1 (Đurđević, Leonardo)

Sve je to prošlost. A kao što reče Marko Jevtović ona u Partizanu ne postoji. Čak je i „danas“ suviše stara odrednica za ambicije ovog kluba. Gleda se napred, a gledaju otvorenih usta Grobari ka ovom tandemu nadajući se da će ih dovesti do trofeja. Crno-beli su u polufinalu Kupa za rivala dobili Vojvodinu (eto prilike da padne i taj bedem), a već u utorak ih očekuje gostovanje na Marakani u okviru prvog kola plej-ofa. Dovoljno se zacakle oči navijačima, jer su baš Leonardo (jesenas) i Đurđević (početkom marta) bili strelci u prethodna dva okršaja sa Crvenom zvezdom. Oba puta u smiraj meča.

Kakav god rezultat da bude u utorak, ostaće im još šest utakmica do kraja da odluče među sobom ko će biti Zlatna kopačka ovdašnjeg fudbala, ali i da pokažu saradnju i potru sebičnost (iskazanu protiv Radnika) kako bi nadmašili učinak Aleksandra Kataija iUga Vijeire (prošle sezone zbirno 41 gol samo u prvenstvu) i postali najbolji ofanzivni tandem u istoriji Superlige.

Jer, fudbal se zbog golova igra.

Izvor: mozzartsport