Video: Najpoznatija trka na Olimpijskim igrama za koju niste znali!
Imao je te 1972, na Olimpijskim igrama u Minhenu, 21 godinu. Stigao je među elitu kao jedan od najboljih srednjeprugaša, ali. . . Borba za najprestižniju medalju u svetu sporta nije isprva bila kao što je planirao. Student koji se pojavio u olimpijskom finalu sa neobičnom kapom - postao je sinonim za čudo. Sa pravom.
Ostali sportovi 28.03.2017 | 22:45Tamo je, u finalu, naspram sebe imao moćnog sovjetskog atletičara Jevgenija Aržanova, bili su tu i tradicionalno odlični trkači iz Kenije, ali su sa mladom Dejvom tu bili i razni problemi. U glavi.
Selektor Bil Bauerman mu je zamerao toliko toga. I što je poveo svog trenera sa univerziteta, Mela Brota, u Minheh. Što je nosio "golfersku kapu", a ona nije bila predviđena propisima o "uniformi američkih sportista na Igrama". A zamerao mu je i što je u Nemačku stigla i njegova supruga, Džen.
"Selektor mi je rekao da ne dovodim nevestu u Minhen. A mi, samo što smo se uzeli pred početak olimpijskog nadmetanja. Mislio je da će to da utiče na moje nastupe. Iako je ona živela van sela za sportiste. Mi se jesmo viđali svaki dan, ali... Eto, smetalo mu je što je uopšte tu", prisećao se Dejv Votl tih dana.
Trenera je poveo jer je sa njim navikao da svakodnevno radi. On mu je, uostalom, pomogao da se izbori za Igre. Kapu je nosio jer je u to vreme imao dugačku kosu, pa mu je ona bila dobro rešenje koje je frizuru sprečavalo da smeta tokom trčanja. Suprugu je poveo jer mu je ona bila najveća podrška. Ipak, iako su razlozi za njegove odluke bili opravdani, previše kritika uzimalo je danak. Kada je trka počela, to finale u Minhenu na 800 metara, mnogo je zaostao za konkurentima.
"Horor sam doživeo na početku, jer su me svi prešišali. Bio sam bar desetak metara iza poslednjeg u toj grupi i mislio sam 'Gotovo je'. A opet, trkač sam. Svaki dobar trkač je naučen da se trči do samog kraja. Kada su ostali malo usporili, shvatio sam da ih imam", prisećao se Votl. To njegovo "imam ih" - ušlo je u antologiju sporta. Evo i snimka kao potvrde:
"U poslednjem krugu sam im se skroz približio. U završnim metrima prestigao sam obojicu Kenijaca. Pred ciljem sam se ispružio, a Aržanov je pokušao isto, i pao je. Nisam znao ko je pobedio. Čekao sam zvaničnu odluku, gledao semafor. A tamo se pojavilo "Votl, D. - prvo mesto"", pričao je Votl.
"Ovaj čovek se pojavio niotkud! Da li je moguće!?! Dejv Votl je olimpijski šampion!", vikali su TV komentatori u transu.
A on... Toliko je bio oduševljen, da je prilikom ceremonije dodelje medalja i dalje nosio kapu. Upitan potom na konferenciji za štampu da li je to neka vrsta protesta, tek tada je shvatio da je i dalje nije skinuo, pa se silno izvinjavao zbog te nepristojnosti.
Nije još dugo ostao aktivan trkač. Posvetio se trenerskom poslu, sa jedne strane, ali i naučnom životu. Bio je dekan Fakulteta za finansije na prestižnom Rouds univerzitetu. I to punih 28 godina, da bi nedavno, pred odlazak u penziju, postao specijalni savetnik prvog čoveka univerziteta.
"Dugo sam gledao atletiku doživljavajući trku iz ugla samog sportiste. Sada više gledam kao kamerman. Ali, neke stvari vam se posebno urežu u sećanje. Zlatna medalja, recimo. Neodustajanje, ipak, pre svega", kaže junak ove priče.
Osporavanje od strane drugih, zanovetanje, životna konkurencija koja vas prešiša... Sve to, svedoči primer Dejva Votla, nije toliko važno ako verujete da je čudo moguće. Uostalom, "Sve je moguće onome koji veruje", rečenica je koja je dva milenijuma stara.
Izvor: blic.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar