Ruskinje na koje je Putin ponosan

Uspešne žene koje su se istakle u različitim sferama, od upravljanja državom do dizajna, vladaju Rusijom.

Svijet 26.03.2017 | 17:30 Valentina Matvijenko, predsednica Saveta Federacije

Predsednica gornjeg doma ruskog Parlamenta (Savet Federacije RF) treća je ličnost u državi po važnosti svoje funkcije. Ispred nje su predsednik države i premijer. Valentina Matvijenko je dugo napredovala do ove odgovorne dužnosti.

Tokom 1970-ih i 1980-ih je radila u Komunističkoj partiji Lenjingrada, posle raspada SSSR-a je bila ambasadorka na Malti i u Grčkoj, da bi se 2000-ih vratila u Sankt Peterburg na mesto gubernatora.



Sa te funkcije je Matvijenkova 2011. godine došla na čelo Saveta Federacije. Ona u svemu podržava politiku Vladimira Putina, kritikuje zapadne sankcije (u njenom mandatu je Rusija privremeno obustavila članstvo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope) i zalaže se za šira ovlašćenja regiona.

Valentina Matvijenko se često izjašnjava za jačanje uloge žena u politici. Na primer, u februaru se našalila da se "muškarci političari sa njihovim brutalnim stilom nisu pokazali kao uspešni u upravljanju svetom".

Jelena Isinbajeva, dvostruka olimpijska šampionka u skoku s motkom

sinbajeva je oborila 28 svetskih rekorda. Najpoznatija ruska atletičarka završila je 2016. godine svoju sportsku karijeru na dosta tužan način. Naime, Međunarodna atletska federacija (IAAF) zabranila je Isinbajevoj, kao i drugim ruskim atletičarima, učešće na Olimpijadi u Rio de Žaneiru.

Kao uzrok je navedena doping afera, iako Isinbajeva nije nikada optužena za primenu zabranjenih sredstava.



"Nisu mi dali da elegantno napustim sport", rekla je Isinbajeva.

Ali i posle ove odluke nije "sedela skrštenih ruku". Već u avgustu 2016. godine izabrana je za člana sportske komisije Međunarodnog olimpijskog komiteta i najavila da u novoj ulozi neće dopustiti da se prema Rusiji čini nepravda.

Pored toga, Isinbajeva je uključena u izvršni odbor Olimpijskog komiteta Rusije i postavljena na čelo nadzornog saveta Ruske antidoping agencije. Polušaljivo, ali i poluozbiljno ona izjavljuje da nije isključena mogućnost njenog povratka sportu i učešća na Olimpijadi 2020. u Tokiju.

Zelfira Tregulova, direktorka Tretjakovske galerije

Zelfira Tregulova je jedan od najiskusnijih menadžera kulturne sfere u Rusiji. Pre nego što će 2015. godine doći na čelo Tretjakovske galerije ona je radila u drugim najvećim muzejima zemlje – u državnom muzejsko-izložbe "ROSIZO" i Muzejima Moskovskog kremlja, a pre toga je bila odgovorno lice za organizaciju izložbi ruske umetnosti u SAD, Nemačkoj i Italiji.



Popularnost "Tretjakovke" je naglo porasla otkako je Tregulova na njenom čelu. Prvi put posle dugog niza godina muzejske izložbe su postale veliki kulturni događaj.

Na izložbu slika Valentina Serova svakodnevno je dolazilo preko 4.800 ljudi, a karte za izložbu remek-dela Vatikana rasprodate su za 15 minuta. "Zahvaljujući Tregulovoj Tretjakovka je ušla u doba prave renesanse", smatraju njene kolege.

Elvira Nabiulina, direktorka Centralne banke Rusije

Bivša ministarka ekonomskog razvoja Elvira Nabiulina došla je u Centralnu banku Rusije 2013. godine, uoči oštre ekonomske krize, kada je inflacija sa 6% skočila na 11%. U borbi sa krizom Nabiulina je vodila čvrstu politiku usmerenu na obaranje inflacije, ali po cenu povećanja referentne kamatne stope Centralne banke i zatvaranja preko 300 ruskih banaka.



Mere Elvire Nabiuline zajedno sa stabilizacijom cena nafte omogućile su da rublja ojača. Tokom 2016. godine inflacija je opala na 5,4%, što je minimum u istoriji Rusije.

Direktorka Centralne banke očekuje da će 2017. godine ruska ekonomija ući u zonu rasta. I pored toga, jedan broj analitičara smatra da je rublja opasno precenjena valuta, dok je list Global Finance visoko ocenio Nabiulinine uspehe i uvrstio je među osam najboljih rukovodilaca centralnih banaka sveta za 2016. godinu.

Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova RF

Marija Zaharova je kao diplomata i sinolog 2015. godine postala prva žena na funkciji direktora kancelarije za informacije i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Zaharova je jedna od glavnih javnih ličnosti ruske diplomatije. Ona svake nedelje održava brifinge u kojima objašnjava stav Moskve po aktuelnim međunarodnim političkim pitanjima i komunicira sa predstavnicima medija.



Još pre nego što će postati portparolka Ministarstva spoljnih poslova, Zaharova se zalagala za živahnije i neformalnije komuniciranje ovog resora sa spoljnim svetom.

Ona kombinuje brifinge sa porukama na Fejsbuku, gde ponekad postavlja ironične i oštre izjave o kritičarima Rusije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova uopšte nije tipični diplomata sovjetske škole (uvek uzdržan i zatvoren).

Ona je kadra i da otpleše ruski narodni ples na samitu Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN), i da predloži da se na Evroviziji otpeva pesma o Bašaru Asadu.

Čulpan Hamatova, glumica i saosnivač dobrotvornog fonda

Kada je u maju 2016. godine analitička kompanija YouGov pitala građane Rusije ko od poznatih ličnosti ih najviše oduševljava, među predstavnicama lepšeg pola na drugom mestu je bila glumica Čulpan Hamatova (prva je bila Anđelina DŽoli).

Za 20 godina karijere Hamatova je glumila u pedesetak filmova i serija, a sama kaže da mesečno igra u 20 pozorišnih predstava. Međutim, glumački talenat nije jedini razlog njene popularnosti u Rusiji.



Hamatova je 2006. godine zajedno sa glumicom Dinom Korzun osnovala jedan od prvih dobrotvornih fondova u Rusiji pod nazivom "Pokloni život".

Sve je počelo od jednog koncerta, kada je trebalo skupiti 200.000 dolara za opremanje dečije bolnice za onkološke bolesti. Posle toga su se obe glumice ozbiljno posvetile toj delatnosti.

Za 10 godina je 30.000 dece sa onkološkim i drugim teškim bolestima dobilo pomoć preko fonda "Pokloni život". "Ja idem za lekarima, za ljudima u koje imam poverenje", kaže Hamatova o svom radu u fondu.

Dijana Višnjova, primabalerina Marijinskog teatra

"Život izvan pozorišta najčešće sam provodila u probama za predstave" priča Dijana Višnjova o svom radu na Zapadu. Ona je jedna od najvrednijih balerina na svetu. U intervjuu kaže da vežba šest časova dnevno, mada je mnogim kolegama dovoljno i sat-dva.



Neverovatna upornost Višnjove u spoju sa talentom donela joj je reputaciju jedne od najboljih balerina sveta.Ona nastupa na najvećim svetskim scenama od Skale do Kraljevske kuće opere.

Višnjova se ne boji ničeg novog. Pored klasike upušta se i u modernu koreografiju, i redovno predstavlja autorske eksperimentalne projekte, a od 2013. godine organizuje sopstveni festival "Context. Dijana Višnjova", gde učestvuju mladi izvođači i koreografi iz Rusije i inostranstva. I posle 20 godina karijere Višnjova je i dalje jedna od glavnih ruskih balerina.

Uljana Sergejenko, dizajnerka visoke mode

Ruski modni kreatori mogu se podeliti u dve kategorije. Prvi se orijentišu na unutrašnji auditorijum, i nisu naročito poznati u inostranstvu, a drugi, naprotiv, stvaraju imidž Rusije na Zapadu, ali nisu popularni u Rusiji.

Uljana Sergejenko, autorka brenda Ulyana Sergeenko (pokrenutog 2013. godine), spada u ovu drugu kategoriju. Manekenke sa njenim kreacijama "haute couture” lakše je videti na Nedeljama visoke mode u Parizu nego na ruskim podijumima.



I pored toga Sergejenkova decidirano tvrdi:

"Mi smo sasvim izvesno ruski brend, čak i ako je Pariz scena na kojoj pokazujemo svoje kreacije."
U stvaranju kolekcija ona traži nadahnuće u ruskoj kulturi i iskustvu žena sovjetskog perioda, koje su i bez modnih kuća i modnih kreatora šile haljine od onoga što im je bilo pri ruci. Naravno, haljine Uljana Sergeenko su daleko skuplje i prestižnije. U njima se pojavljuju Ledi Gaga, Rijana i Bijonse, ali njihovi koreni su ipak u Rusiji.

(Ruska reč)