Priča: Serhio Ramos - štoper sa ''krizom identiteta''...!

Fudbal zna da bude surov – neizmerno slaveći heroje, dok gubitnike ostavlja po strani.

Fudbal 13.03.2017 | 00:00
Priča: Serhio Ramos - štoper sa ''krizom identiteta''...!
Ti heroji su uglavnom oni koji na leđima nose brojeve osam, devet, deset ili jedanaest, iako je kroz istoriju bilo mnogo onih koji su svojim postupcima i potezima bili upravo ti koji su saigračima, klubu i sebi donosili slavu, a da nisu deo 'navalnog reda'.

Tako imamo situaciju da su, od kada postoji najvažnija sporedna stvar na svetu, samo četiri čoveka – kojima je primarni cilj čuvanje sopstvenog, a ne ugrožavanje protivničkog gola – bila proglašena najboljim na svetu.

'Zlatna lopta', koliko god bila besmislena samim postojanjem, oduvek je bila stvar prestiža, a, realno gledano, nemoguće je da su za prethodnu 61 godinu – koliko se ova nagrada dodeljuje – samo njih četvorica zaslužili da je drže u rukama.

Najpre je tu čast imao legendarni golman Sovjetskog saveza Lav Jašin 1963. godine, trinaest godina kasnije lauerat je postao čuveni štoper Franc Bekenbauer, koji je isti uspeh ponovio i partijama za Nemačku 1980. godine. Na novog defanzivca pobednika čekalo se do 1996. kada je, još jedan Nemac, Matijas Zamer trijumfovao ispred Luisa Nazarija Ronalda da Lime, dok je poslednji kome je to pošlo za nogom kapiten Italije, šampion sveta iz 2006. godine Fabio Kanavaro.

Nažalost, tendencije u modernom fudbalu su takve da se ova slika neće promeniti, barem ne u dogledno vreme, pa ćemo – verovatno kada Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo završe karijere, na pobedničkom postolju u ciriškoj svečanoj sali gledati nekog novog napadača ili, u najboljem slučaju, desetku ili krilo.

Još jednom, bili čak i fudbalski laik, nemoguće je da niko od gomile vrhunskih defanzivaca, samo u poslednje dve decenije, a zaista ih je bilo i 'previše', nije zaslužio da bude najbolji fudbaler sveta. Primera radi, pre svih, jedan Paolo Maldini.

Nije fudbal samo napad. Nije za aplauz samo dribling. Niti dobar šut. Sjajan slobodnjak. Isto 'mora' da važi i za savršen start, idealno postavljanje, pravovremeno 'čitanje' ili intervenciju u poslednji čas sa gol linije.

Čovek kome su posvećeni redovi koji slede upravo je član te toliko zapostavljane poslednje linije. Neko ko svaki put pronađe način da pomogne svom timu na atipičan način za jednog štopera, i to u onim presudnim trenucima najvećih mečeva. Uvek na pravom mestu, na pravoj visini, dovoljno dobar da loptu skrene u pravom smeru i sve nas natera da dodatno cenimo defanzivce – Serhio Ramos Garsija.

Momak rođen u mestu Kamas 30. marta 1986. godine je već kao osamnaestogodišnjak počeo da nagoveštava kakve su mu sposobnosti. U dresu matične Sevilje prvi gol među profesionalcima postigao je protiv Nasional Madeire u Kupu UEFA, da bi iste godine bio strelac i u Primeri – baš protiv kluba u kome je stekao status besmrtnika, protiv madridskog Reala.

Trenutno, na 556 nastupa u karijeri 70 puta bio je strelac u klupskim takmičenjima, dok je u dresu reprezentacije Španije to činio u deset navrata, na 140 mečeva. Istovremeno, u većini slučajeva, situacije ispred svog gola uspešno rešava, a u velikoj meri mu pomaže to što je u prvom delu karijere igrao desnog beka, pre nego što je dovoljno sazreo da se nađe u centru odbrane. Isto se može reći i za situacije pred protivničkim golom jer uvek savršeno 'čita' gde će protivnik, a gde lopta.

Treći je najbolji strelac kada su u pitanju defanzivci u istoriji Primere, sa 50 pogodaka. Ispred njega su samo Holanđanin Ronald Kuman sa 67, koji je u dresu Barselone potvrdio koliki je mastor za slobodne udarce, nekadašnji štoper Granade, Real Madrida i Puelbe Jose Martines Sančes Piri sa 52, odnosno legendarni kapiten 'kraljevskog' kluba Fernando Jero sa 60.

Ipak, ono što Serhija čini posebnim jeste to da on ne postiže golove samo na 'običnim' utakmicama, već, kao po navici, čini to u onim najvažnijim susretima, u poslednjim sekundama, koji odlučuju o osvajačima trofeja ili konačnom poretku na tabeli – bilo na klupskom ili internacionalnom nivou.

Poslednji put je to uradio prošle nedelje, kada je njegov Real ponovo bio u problemu. Napoli je u borbi za četvrtinu finala Lige šampiona imao 1:0, posle poraza od 3:1 na Santjago Bernabeuu, i sijaset prilika da već u prvom poluvremenu totalno nokautira vladara Evrope i najbolji klub sveta.

Međutim, Ramos to nije dozvolio. Posle šest minuta igre u nastavku bio je najbolji u skoku na ivici peterca, posle centaršuta Tonija Krosa iz kornera, što se ispotavilo kao ključnim za trijumfalan odlazak Madriđana podno Vezuva.

Samo šest minuta kasnije ponovo je bio na pravom mestu – ovoga puta posle centaršuta iz kontra ugla, a lopta je na putu ka mreži, koju je ovoga puta zahvatio nogom, zakačila glavu Drisa Mertensa i prevarila Pepea Reinu. Tačku na sve ono što je Ramos kreirao stavio je Alvaro Morata u prvom minutu nadoknade.

Pošto je drugi gol pripisan Belgijancu, pogodak na San Paolu bio je njegov jedanaesti u elitnom takmičenju, ali su deveti i deseti svakako oni koji će se zauvek pamtiti, iako će se navijači gradskog rivala Atletika truditi da ih u potpunosti izbrišu iz sećanja, pretvarajući se da se nikada nisu dogodili.



No, krenimo od početka. Prvi put našao se u centru pažnje u meču za Superkup Španije 2008. godine, kada je protiv Valensije bio strelac u 77. minutu. Godinu dana ranije bio je strelac, po prvi put, i u 'El Klasiku' za vođstvo Madriđana 3:2, ali je Barselona na kraju uspela da dođe do boda.

Pored titula prvaka sveta i Evrope sa Španijom, o kojima ćemo nešto kasnije, posebno se ističu spomenuti pogoci protiv 'Jorgandžija' u borbi za 'srebrnu amforu' – najvažniji trofej kada je klupski fudbal u pitanju.

Pre tri godine, delovalo je da će Atletiko po prvi put u svojoj istoriji stići do trofeja u Ligi šampiona, ali je Serhio ponovo imao drugačije planove.

Igrao se 93. minut na stadionu 'Luž' u Lisabonu, ekipa Dijega Ćola Simeonea vodila je 1:0, a onda je Luka Modrić izveo korner... Ostatak, verujem, znate...

Prethodno je dva puta, u polufinalu, bio strelac protiv minhenskog Bajerna, a potom i u finalu Svetskog prvenstva za klubove.

Nastavio je u istom ritmu, bio je precizan za vođstvo u 15. minutu prošlogodišnjeg finala Lige šampiona na San Siru, protiv istog rivala, a bio je siguran egzekutor i u penal seriji koja je usledila – taman pred ključan promašaj Huanfrana s bele tačke.

Poslednji veliki meč, ne računajući one takođe važne, kada se na kraju sezone bude povlačila crta, protiv Deportiva iz La Korunje, Viljareala ili Eibara, kada je bio čovek odluke jeste poslednji 'El Klasiko' na Nou Kampu. Treći decembar, 110.000 navijača, Barsa vodi, 91. minut, Luka Modrić ponovo centrirao, a Serhio Ramos ponovo skače...

Sve u svemu, malo je igrača, a kamo li članova zadnje linije, koji mogu da se pohvale karijerom kakvu ima 'Tarzan iz Kamasa'. Osvojio je sve – tri La lige, tri Kupa kralja, dva Superkupa Španije, dve Lige šampiona, dva UEFA Superkupa, dva FIFA Klupska prevenstva, Svetsko prvenstvo i dva Evropska prvenstva... Nije bio strelac samo u finalu Kupa kralja, ali ne sumnjam da će se potruditi da kompletira kolekciju...

S druge strane, čak i da ne osvoji više niti jedan trofej, ne postigne niti jedan gol, Serhio Ramos mora se smatrati jednim od najvećih i najboljih igrača koji su igrali ovu igru.



Izvor: B92

Komentari / 0

Ostavite komentar