Analiza: Operacija Evrobasket - ko će biti centri Srbije?!

Dok je već sada jasno da na određenim pozicijama neće biti ni najmanje dileme oko toga ko treba da se nađe u sastavu, gledajući aktuelna dešavanja na košarkaškoj sceni Aleksandar Đorđević verovatno će najveći problem imati oko sastavljanja liste "petica" koje će predstavljati našu zemlju u Turskoj. . .

Košarka 01.03.2017 | 23:35 Još tačno 187 dana ostalo je do premijernog nastupa srpske reprezentacije u Istanbulu i okršaja protiv Letonije, a košarkaška groznica zvana Evrobasket polako hvata zemlju svetskih i olimpijskih vicešampiona. Stidljivo i nenametljivo među poklonicima najdražeg nam sporta iznose se želje kako bi trebalo da izgleda sastav Orlova u pohodu na zlato, ko ne bi smeo da izostane sa spiska, ali i ko bi sve mogao da iznenadi.

Poslednja je, naravno, uvek na selektoru Aleksandru Đorđeviću. I dok je već sada jasno da na određenim pozicijama neće biti ni najmanje dileme oko toga ko treba da se nađe u sastavu, gledajući aktuelna dešavanja na košarkaškoj sceni šef struke će verovatno najveći problem imati oko toga koji centri će predstavljati Srbiju u Turskoj? 

Krenućemo od polazne tačke, a to je - koliko će klasičnih dugajlija Đorđević povesti u Istanbul? Tri ili četiri. Otkako je preuzeo kormilo Srbije, legendarni as umeo je da promeša karte i izabere odgovarajući sistem, zavisno od turnira i protivnika. 

Setimo se Mundobasketa 2014. godine, kada je u sastavu imao tadašnjeg kapitena Nenada Krstića, Miroslava Raduljicu, Vladimira Štimca i Raška Katića. Godinu dana kasnije, u izostanku penzionisanih veterana Krstića i Katića, Đorđević se odlučio za taktiku sa tri „petice“, gde je u sastav uveo Ognjena Kuzmića, ali i Nikolu Milutinova, zajedno sa Raduljicom. Tada je Boban Marjanović otpao zbog povrede noge. A onda se dogodila prošla godina i „slučajevi“ Marjanovića i Milutinova, koji su podelili košarkašku Srbiju. Srećom, tada se ukazao Nikola Jokić, kasniji MVP kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre, potom i jedan od najboljih igrača u Riju. Tada je Đorđević takođe imao tri centra - Jokića, Štimca i Raduljicu. 

Pretpostavljamo da će i ove godine ići na izbor sa tri centra, ako ne bude povreda i neočekivanih otkaza. Opet, kakav god Đorđevićev izbor bio, za pozicije boriće se sigurno Jokić, Kuzmić, Raduljica, Štimac i Marjanović. Dejan Musli ima dobru klupsku sezonu u Unikahi, ali dosad nije bio na Đorđevićevom vidiku, pa je nejasno da li će se sada stvari promeniti. Ne treba unapred otpisati ni Milutinova, ali gledajući isključivo košarkaške činioce, teško je da će uspeti da se izbori za mesto u timu. Ali, o tome malo kasnije.

NIKOLA JOKIĆ

Apsolutni miljenik nacije i momak zbog čijih majstorija s one strane Atlantika dobar deo Srbije ne spava normalno duže vreme. Verovatno ne postoji osoba koja u svom, zamišljenom timu nema Jokića i to kao vodećeg činioca ekipe. 

Somborski centar trenutno nije u svom elementu. Tačnije, otkako se vratio utakmicama posle obaveza na Ol star vikendu. Na parket se vratio sa dva sumorna izdanja, gde je Sakramentu ubacio četiri, a Bruklinu svega dva poena. U porazu od Memfisa prošle noći imao je značajno bolji učinak, sa 10 poena, 11 skokova i šest asistencija. Ali, na momente je izgledalo kao da to nije bio Nikola Jokić od pre samo dve sedmice.

Ne sumnjamo da će se Nikola vratiti pravom ritmu, ali je očigledno da ga je umor stigao. Denver se maksimalno oslanjao na njegove sposobnosti od početka 2017. godine. Toliko da je, eto, pronašao svoj trenutni limit. Balon se sada izduvava, ali je zato potrebno da Jokić pronađe unutrašnji mir i odmori telo za nastavak naporne sezone. Možda čak i malo više u ovom periodu, kako bi opet bio spreman. Jer, ma koliko dobro igrao, mora i sam da bude svestan granica i da ne može toliko dugo da pruža partije na vrhunskom nivou, koliki god talenat bio. Jednostavno, to je zakon modernog sporta.

S druge strane, poslednje izmene u Denverovom rosteru možda su unele određenu pometnju. Od Jusufa Nurkića, koji gotovo da mu nije ni uzimao minute, Jokić sada ima Mejsona Plamlija, a uskoro će dobiti i Roja Hiberta kao konkurenciju na petici. Vratio se i Danilo Galinari posle duže povrede, što verovatno sada unosi određenu zabunu u napadačkim akcijama Denvera. 

Ne treba zaboraviti da Jokić najbolje funkcioniše kada ima loptu u rukama, te da je i pored „kriznih“ trenutaka u prethodne tri utakmice i dalje imao dobre brojke u polju asistencija. Poeni jesu, donekle, izostajali, ali ne treba brinuti. 

Ako treba da odredimo jednog sigurnog centra u avionu za Tursku, onda je to Jokić. Ako ga povrede zaobiđu i ne bude nepredviđenih problema sa Denverom oko eventualnog puštanja na Evropsko prvenstvo, mesto u timu ga čeka. 

Jer, ipak je igrač kakvog je Srbija čekala godinama unazad, prepun kvaliteta i potencijala, fantastičnih ofanzivnih i organizacionih sposobnosti. Pravi plejmejker u telu centra, atipična „petica“ i noćna mora svakog protivnika. 

MIROSLAV RADULJICA

Nikako Raduljica da odigra jednu sezonu u kontinuitetu, bez većih oscilacija u igri. Ali, kada dođu reprezentativne akcije, on je spreman kao zapeta puška. Svojom harizmom odavno je osvojio srca sunarodnika, a bespoštednom borbom u dresu Srbije zaslužio je poziciju nezamenjivog šrafa poslednjih godina. Čak i kada nije imao klupski angažman u dužem vremenskom intervalu, Raduljica je uspevao da uhvati pravi ritam sa nacionalnom selekcijom i vidi se da mu prija atmosfera koja vlada u timu. 

Još jedan je predstavnik grupe atipičnih centara, sa dobrim pregledom igre i smislom za asistenciju, sposoban i da izmisli poene kada situacija to nalaže. Ono što je takođe jako važno, oduvek je imao odličnu saradnju sa Milošem Teodosićem i plejmejkerima koji su pratili srpskog kapitena, što je takođe važan faktor u reprezentativnom izboru. Čak je i sam Raduljica jednom prilikom otkrio da bi voleo jednog dana da zaigra sa Teom u NBA ligi. 

Međutim, njegove oscilacije na klupskom nivou oduvek su bile zasebna tema. U finišu prošle sezone dobio je otkaz u Panatinaikosu, iako je dugo bio među važnijim igračima Zelenih. Ove zime se u italijanskoj štampi pominjao otkaz u milanskoj Olimpiji zbog, navodno, neslaganja sa Jasminom Repešom. Minutaža u Evroligi mu varira, kao i brojke koje beleži. Tek osam poena i tri skoka prosečno.

Retko kada uzima više od pet šuteva na utakmici, a u dve od poslednje tri evropske utakmice imao je jednocifren broj minuta na parketu. 

Značajan uticaj na sve to ima i činjenica da Raduljica igra u timu bez pravog identiteta. Repeša ne uspeva da poveže redove i stvori pravu sliku onog što želi, a neretko zbog toga ispašta Raduljica, kao jedini pravi centar u ekipi. Upravo zbog čestih odstupanja i korekcija koje hrvatski stručnjak pravi Armani je ispao iz trke za četvrtfinale Evrolige. 

I pored svega Raduljica će biti jedan od najsnažnijih kandidata za odlazak na Evropsko prvenstvo. 

OGNJEN KUZMIĆ

Kakav je zaokret doživela karijera dobroćudnog momka iz Doboja u odnosu na prošlu sezonu. Vrtoglavi! Uvek skromni centar Crvene zvezde nije krio da mu je ovo najbolja sezona u karijeri, ali neprestano se trudio da umanji onaj individualni deo i pripiše ih timskim uspesima. Ali, teško je opisati reakciju košarkaške Evrope na BUM koji je proživeo Ognjen Kuzmić. Od igrača čiji su dolazak na Mali Kalemegdan unapred proklinjali navijači crveno-belih, do društva najboljih centara Evrope, kandidata za MVP nagradu, udarne igle srpskog i jadranskog šampiona. 

Imali ste već priliku da pročitate analizu onoga što je Kuzmić uradio za manje od šest meseci boravka u Crvenoj zvezdi, uz poređenje sa učinkom Bobana Marjanovića i Majka Cirbesa tokom cele jedne godine. Ako nekom nije bilo jasno zašto ga je Đorđević uveo u nacionalni tim 2015. godine, a onda i odveo sa sobom u Panatinaikos prošle sezone, onda je to sada Kuzmić demonstrirao uz krvavi rad sa Dejanom Radonjićem. Istina, Kuzmić iz prve dve situacije i ono što gledamo sada nije isto. Ali, Radonjić je kolegi sa klupe Bajerna dao smernice kako da iskoristi sve ono što najbolji ofanzivni skakač Evrolige može. Naravno, dosta toga zavisi i od same koncepcije igre. Gde Zvezda zapravo mnogo zavisi od saradnje centar - plejmejker, a Srbija ima dovoljno kvalitetnih rešenja na spoljnim pozicijama i sama filozofija je drugačija. 

Nastavi li ovako Kuzmić, Đorđević će se naći na neviđenim mukama kako da uklopi centarsku liniju. Veliki plus za peticu iz Doboja je to što je ove sezone napredovao praktično u svim elementima timske i individualne igre. Od odbrane pik'n'rola, do napada iz iste situacije, snalaženja u reketu, kondicije, snage, pravovremenosti skoka... Postao je kompletan centar. Doduše, ima svojih mana, kao i svako. Ali, njegov učinak ne gleda se uvek samo kroz lupu čiste statistike. Njegov doprinos u čuvanju reketa, stvaranju pritiska na protivničke centre i brze ruke pri skoku često donose mnogo više od stvari vidljivih „golim okom“.

Sa Stefanom Jovićem izgradio je snažno partnerstvo, od neprocenjive vrednosti za Zvezdu, a odlično sarađuje i sa Markom Simonovićem. Nije ni čudo što su ga Minesota i Finiksa tražili poslednjeg dana prelaznog roka u NBA. 

VLADIMIR ŠTIMAC

Verni vojnik košarkaške reprezentacije Srbije! Simbol patriotizma, beskrajnog poštovanja prema grbu i nacionalnom dresu. Čovek koji nije odbio Đorđevića prošle godine, čak iako je bio unapred otpisan, počev još od Evrobasketa 2015. godine. Onda kada su Marjanović i Milutinov otkazali, a Kuzmić bio sprečen zbog porodičnih razloga, Štimac je bio tu da sa odmora uskoči u opremu Srbije i svojom energijom doprinese istorijskom uspehu u Riju. 

Ako je prethodnih godina možda i bilo onih koji su svojim igrama više zaslužili mesto u timu od Štimca, ove sezone će dva puta morati da porazmisle pre nego što ga precrtaju. Štimac igra sezonu karijere, a posle šampionskih partija u dresu Crvene zvezde, osvajanja duple krune i srebra sa Srbijom, odlazak u Bešiktaš ispostavio se kao pun pogodak. Jer, ne samo što u kontinuitetu drži visok ritam i pruža igre za svako poštovanje, Štimac gotovo na svakoj utakmici beleži dabl-dablove kakvim malo ko može da se pohvali. Istina, nije Bešiktaš evroligaški nivo, ali u FIBA Ligi šampiona i pakleno jakom turskom prvenstvu on upisuje strašne brojke. U domaćem prvenstvu vrtoglavih 15 poena i 10 skokova u proseku (!), u Ligi šampiona 13 koševa i devet uhvaćenih lopti. I apsolutno je jedna od glavnih udarnih igli u klubu Ufuka Saridže. 

Nebrojano puta dosad provlačila se priča o Štimčevom značaju u nacionalnom timu, kao i tome da ga je zbog toga selektor Đorđević javno hvalio. A sam Štimac je u razgovoru za naš sajt rekao da će Srbiji biti dostupan dokle god ga kolena budu držala uspravnim. To samo govori o tome koliku privrženost Orlovima oseća centar čije su uloge uvek bile jasne, a on ih je obavljao bez trunke dvoumljenja, šta god to bilo. 

BOBAN MARJANOVIĆ

Bez ikakve sumnje najveća enigma ovog spiska. Kod Đorđevića još od prošle godine „vuče“ ogroman minus zbog toga što je u datom trenutku izabrao da se nakratko posveti potpisivanju životnog ugovora s Detroitom, da bi se onda dao u funkciju Srbije. Nije dobio šansu i to poglavlje odavno je zatvoreno.

Ali, hoće li je dobiti ove godine? Boban Marjanović je u ovom trenutku igrač bez isklesanog profila u Detroitu. Andre Dramond i Aron Bejns su prve opcije Stena van Gandija u Pistonsima i čini se da se to neće menjati do kraja sezone. Kada australijskom centru ističe ugovor. A da li će tada Marjanović dobiti veću minutažu? Pitanje je. Šuškalo se dosta i da je Marjanović bio blizu trejda u drugu sredinu, pa i da bi u Detroitu mogao da mu se „raskrči“ put ka većoj minutaži. Gledajući iz ove perspektive, nekadašnji MVP Evrolige zakucan je za tribine, uz tek povremene izlete na parket i minutažu na kašičicu. 

Šta to znači za Srbiju? I pored nimalo prijatne situacije u kojoj se nalazi, Marjanovićevekvalitete niko ne sme i ne može da ospori. Čak i kada ne igra. 

Đorđević je prošle godine imao spremljenu kompletnu taktiku gde bi se igra podredila isključivo 29-godišnjem gorostasu. A onda se dogodio ringišpil i potpuna izmena koncepcije u samo nekoliko dana. Što je ostavilo mnogo toga nerazjašnjenog. Marjanovićje već nekoliko puta javno istakao da je za Srbiju tu i da će se rado odazvati Đorđevićevom pozivu. Ukoliko ga bude bilo. 

I zaista je veliko pitanje da li će. Kao što je i pitanje kako bi se Marjanović uklopio u tim. Posebno sada kada Jokić ima primat i gotovo je nemoguće zamisliti da bi 23-godišnji Somborac mogao da padne u drugi plan zbog bilo koga. Pa čak i Marjanovića. 

Eventualni poziv doneo bi određene prednosti, ali i mane u već sklopljen sistem Srbije. Opciju više u reketu, sigurnost u skoku, napadački gotovo nezaustavljivog igrača i nekog ko bi na sebe „navlačio“ više protivnika u isto vreme i tako otvarao prostor ostalima. Opet, tu su igre u određenim sistemima, bez previše oscilacija kada je Marjanović na terenu, ali i opasnost koja bi se stvorila u situacijama kada bi protiv sebe imao niže i brže centre. 

Mnogo je nedoumica u ovoj temi, još mnogo će se polemisati, bez sumnje. 

Na kraju - Nikola Milutinov. Centar Olimpijakosa imao je prošle godine zlatnu šansu da nastavi kontinuitet igara u reprezentaciji i u trenutku podmlađivanja tima sebi zacementira mesto. Đorđević je želeo da mu pruži neprocenjivo iskustvo sa velikih takmičenja, ali... Izabrao je individualni rad u San Antoniju i Olimpijakosu. Što mu jeste donelo određeni napredak na klupskom nivou. Trener pirejskih crveno-belih Janis Sfairopulos mu ukazuje minutažu zavisno od umora i zdravstvenog stanja Patrika Janga i Kema Birča. Nekada je svoj prostor koristio, nekada ne. Pred njim je ogroman put kako bi postao centar pedigrea kakav nosi godinama unazad i za njega ima vremena. 

Ali, u ovom trenutku, osim mladosti koju Đorđević traži, ne poseduje kvalitet više u odnosu na sve već pomenute kandidate. Zato je teško očekivati njegovo ime na konačnom spisku. Na širem - sigurno. Uostalom, kao i Musli, koga mnogi dugo žele da vide bar na pripremama Srbije. 

Zaključak. Srbija ima možda i najmoćniju centarsku liniju u Evropi. Da je sistem takav i da pomenuta petorka ima zagarantovano mesto, ne bi bilo problema, ovako... Pred Đorđevićem i njegovim saradnicima su meseci teških izbora.

Mada je u DNK srpskog naroda oduvek bilo da ospori svaku odluku selektora, zamisli šefa struke dosada nisu imale grešku. Nikada se neće dogoditi situacija da će svi biti zadovoljni. Ali, mi ne sumnjamo u Đorđevićev izbor. 

Neka i ovog puta bude pravi. 

Izvor: mozzartsport