Srpska: Žene žrtve rata zaboravljene

Dok su žene žrtve torture iz Federacije BiH ostvarile sva zakonska prava, u Srpskoj žrtve rata još čekaju kada će biti usvojen zakon o žrtvama ratne torture u Srpskoj.

Republika Srpska 18.02.2017 | 20:56 Predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković-Rajilić kaže da je zakon tokom prošle godine pripremljen u formi nacrta i da je krajem 2016. godine trebalo da bude pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske. Međutim, to se nije desilo, jer ga Ministarstvo boračko-inavlidske zaštite Srpske nije uputilo u NS Republike Srpske, iako su imali tu obavezu.

"Srpska ne priznaje svoje žrtve po zakonskim normama i niko nije obavezan prema nama, osim što imamo određena personalna razumevanja. Federacija je svojim žrtavama dala zakon, primanja od 580 KM, besplatno lečenje, pravo na stambeno zbrinjavanje, banjsko lečenje i rehabilitaciju. Imaju mesto u društvu i zato nije ni čudo što su stvorili sliku u svetu da su samo Bošnjakinje stradale i bile žrtve rata", kaže Rajilić-Živkovićeva.

Navodi da su žene iz FBiH, njih 807, ostvarile sva prava po međunarodnim konvencijama, dok oko 400 žena iz Republike Srpske neće dočekati ni usvajanje zakona u Srpskoj.

Naime, zakonom žene traže uslove kako bi, nakon 22 godina od rata, mogle da dokažu da su bile mučene, te da im se ne sme tražiti medicinska dokumentacija kako bi to i dokazale.

Žele i da im se omoguće olakšice za lečenja i rehabilitaciju, te da žene koje su svedočile protiv zločinaca dobiju priznanja od Republike Srpske. Udruženje je inicijativu za donošenje ovog zakona nadležnim institucijama prosledilo pre dve godine.

"Dobile smo status od javnog interesa u 2016. godini, ali još nam nije uplaćena ni marka. Za dve godine od Vlade Republike Srpske smo dobile 2.500 KM. Da nismo dobile donaciju od grupe Srba iz Minhena od 2.300 KM ne bi danas mogle održati Skupštinu udruženja. Tim novcem ćemo platiti putne troškove članicama da dođu u Banjaluku, dok će nam kabinet predsednika NS RS Nedeljka Čubrilović obezbediti ručak", rekla je Rajilić-Živkovićeva.

Ističe da su Srbi u Minhenu za jedno veče prikupili više novca za pomoć Udruženju nego što im je pomoglo resorno ministarstvo.

Udruženje žena žrtava rata je glavnom tužiocu Haškog tribunala Seržu Bramercu nekoliko puta predalo i spisak od oko 400 ubijenih žena na sarajevskom i goraždanskom području. Sve je to urađeni s ciljem da se izvrši pritisak na Tužilaštvo BiH da počne sa procesuiranjem zločina nad Srbima. Do sada je pomoć Serža Bramerca izostala, bez obzira na činjenicu da se on dva puta godišnje sastane sa žrtvama.

"To su bile bake, žene i deca. Tražimo da se ispita koja vojska je na tom području mučki ubijala nedužne civile, koji nisu bili vojna meta", poručuje Živković-Rajilićeva.

Naime, mnoge žene žrtve su ogorčene trenutnim položajem jer su godinama išle da svedoče na suđenja i predstavljale tužiocima pokriće za posao, dok optužnica još nema.

O svojim patnjama tokom odbrambreno-otadžbinskog rata 90-ih godina žene su progovorile i u monografiji „Naša ispovest - žene žrtve rata iz Republike Srpske 1992-1995“ koju su prošle godine objavile vlade Srpske i Srbije.

Prvo predstavljenje monografije omogućeno je u Vašingtonu, nakon čega je ona predstavljena u Srbiji, gde je učestvovalo 15 članica Udruženja čija su svedočenja sadržana u monografiji.

Savanović: Zakon ove godine

Ministar boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović rekao je da će sva udruženja od javnog statusa dobiti novac iz budžeta, kada on bude operativan.

"Nismo uspeli da zakon o žrtvama ratne torture uputimo u Narodnu skupštinu Republike Srpske do kraja 2016, ali će u toku ove godine on biti pred poslanicima kako bi žene žrtve rata ostvarile svoja prava", rekao je Savanović.

Nije mogao precizirati u kom kvaratalu rada Parlamenta Republike Srpske će biti prosleđen na usvajanje.

(EuroBlic)