Oko pola miliona zarobljeno u banci

Petar Đurić i njegov sin Gojko, koji je u region stekao nadimak “Dečak Hrabrost”, jer je sa osam godina preuzeo brigu o teško bolesnom ocu nakon što ih je napustila majka i supruga, trvde da bi mogli da ostanu bez oko pola miliona KM u Bobar banci, koja je u stečaju!?

Republika Srpska 16.02.2017 | 14:42 – Koliko znam, oko 500 000 KM na moje ime je propalo tamo. A i sam ne znam koliko je tamo para bilo na Gojka. Otkud znam hoće li se išta od tih para vratiti. Živim u nadi da će se vratiti, ali ne znam o tome ništa. A što se tiče nas, ima se novca još malo – tvrdi Petar Đurić (56) za SrpskaCafe, ne navodeći da li se radi o novcu, dobijenom u brojnim humanitarnim akcijama, organizovanim 2013. godine i kasnije.

 Ovaj stanovnik mesta Ljeljenča kod Bijeljine kaže da lijevu nogu nije zaliječio, te da mu je dosadilo da obilazi bolnice i doktore.

– Ništa se ne popravlja. I dalje je teško stanje. Doktori kažu da se tu ne može ništa učiniti, iako neće biti amputacije noge – kaže Đurić, kome bolesna noga ne daje mogućnost da bilo šta radi i zaradi.

On navodi da danas žive daleko od medijske i javne pompe koju su pre četiri godine proživljavali i koja im je, ipak, na kraju donijela život dostojan čoveka.

– Više nam ne dolazi toliko ljudi – priča Đurić.

Njegov, sada trinestogodišnji, sin Gojko ističe da dobro uči i da je 6. razred Osnovne škole “Knez Ivo od Semberije”.

- Treniram tekvondo i sada sam plavi pojas. A što se tiče oca, noga ga i dalje često boli. Ponekad ne može da zaspi… – otkriva Gojko za naš i dodaje da nije odustao od namjere da postane policajac.

Podsjećamo, Petru i Gojku Đuriću su, nakon što je o njima 2013. godine objavljena potresna medijska priča, pomogli brojni humani ljudi, preduzeća, gradske vlasti, institucije… Tako su Đurići iz kuće starije od 40 godina, koja je prokišnjavala i nije imala kupatilo, u decembru pomenute godine uselili u novu, koja ima 75 metara kvadratnih i garažu.

Petar je i dalje nezaposleni demobilisani borac Vojske RS i višestruki davalac krvi. Jula 2012. godine doživeo je tešku povredu noge sijekući drva u šumi. Poslije je ostao prikovan za krevet ne mogavši da radi i obezbijedi dostojan život porodici. Zbog toga su sve obaveze poput kuvanja, pranja veša, loženja vatre i slično pale na nejakog Gojka koga je u to vrijeme napustila majka.

Upravo taj podvig i iskrene suze dečaka ganuli su naše ljude iz zemlje i inostranstva koji su Đurićima donosili različitu pomoć, od novca, hrane, obuće, odeće i igračaka, do komada bele tehnike, drva za zimu, građevinskog materijala pa i jednog traktora, laptopa i automobila.

(SrpskaCafe)