Komentar: Zvezdina evolucija...!

Za četiri godine crveno-beli su prešli put koji mami pohvale i aplauze. A najbolje od svega po njih je što proces još traje...

Košarka 20.01.2017 | 23:40 "Prirodna selekcija" je proces koji opisuje opstajanje tokom generacija naslednih osobina koje se mogu okarakterisati kao „korisne“ za reprodukiju ili preživljavanje, a gubitak onih osobina koje se mogu okarakterisati kao „štetne“. Ova promena se dešava jer organizmi nosioci „korisnih“ osobina prenose više kopija ovih osobina u sledeću generaciju

Tako kažu biologija i genetika. Prenesimo to na košarku. Na Crvenu zvezdu. Crveno-beli su se u sezoni 2013/2014 vratili u Evroligu posle 15 godina. Pred početak sezone ostali su bez Igora Rakočevića, ali su u klub stigle nove snage - Boban Marjanović, Jaka Blažič iBlejk Šilb.

Pionirska sezona je završena ispadanjem u grupnoj fazi, a Zvezda je imala ukupno četiri pobede u takmičenju (po dve nad Laboral Kućom i Lijetuvos Ritasom).

Kao što je u uvodu opisano, Zvezda je polako ulazila u proces evolucije. Prirodna selekcija je činila svoje, "korisne osobine zaslužne za preživljavanje" su se zadržale,Radonjić ih je zalivao i negovao, a one štetne su "izgubljene".  Oni izdržljiviji i snažniji su zamenjivali slabije, hemija tima bila je sve veća. Zvezda je već sledeće sezone otišla korak dalje, do Top 16 faze.

Proces je trajao. Čekao se korak unapred.

Kada se prošle sezone verovalo da je tim manje kvalitetan od onog koji je na krilimaBobana Marjanovića i Markusa Vilijamsa išao prilično daleko, Zvezda je otišla još jedan korak dalje. Plej-of Evrolige bio je preveliki zalogaj, CSKA neprelazan zid, ali, proces evolucije se nastavio.

Pred početak ove sezone - ista priča. Malo ko je bio svestan šta se to krčka u kuhinjiDejana Radonjića. Opet je malo ko verovao da se može dalje od onog što je prethodno urađeno,  pominjalo se i pravljenje tima za sledeću sezonu, ali posle 18 odigranih kola jasno je da je već sada napravljen novi korak unapred. Radonjićev sistem je počeo da daje ozbiljne rezultate, a Zvezda je vezala čak pet uzastopnih pobeda što joj naravno do sada nije uspevalo u proteklim sezonama.

ZVEZDA VIŠE NIJE "DOMAĆICA"

Zvezda je i ove sezone ekipa kojoj najmanje želite da odete u goste, ali je primetno da crveno-beli više nisu ekipa koja isključivo dobija utakmice kod kuće. Dobija ih, ali počela je dosta češće da tuče i na strani.

U prvoj sezoni Zvezda je imala dve pobede u gostima (Laboral Kuća, Lijetuvos Ritas). U sezoni 2013/2014 zabeležila je u grupnoj fazi i Top 16 fazi ukupno tri pobede od ukupno 12 gostovanja (Laboral Kuća, Valensija, Galatasaraj). Prošle sezone Zvezda je igrala 13 utakmica u gostima i zabeležila je takođe tri pobede (Bajern Minhen, Panatinaikos, Unikaha).

U ovoj sezoni, Zvezda je već dobila četiri utakmice u gostima. Savladani su Galatasaraj, Brose Bamberg, Žalgiris Kaunas i Makabi Tel Aviv. Na dosadašnjih devet gostovanja, već je oboren rekord po broju pobeda u gostima kada se gledaju pojedinačne sezone.

Već 24. januara Zvezda ide Baskoniji na noge i to će biti, doduše veoma teška, ali šansa za crveno-bele da dođu i do pete pobede na strani, ali i šeste uzastopno po čemu bi se crveno-beli izjednačili sa CSKA iz moskve u toj kategoriji.

"Vidim da dobro igraju ove sezone, sa nekim neverovatno velikim pobedama protiv najjačih timova i to sa 10-15 razlike. Uvek igraju dobro kod kuće, a sada počinju da igraju dobro i u gostima. Zvezda ima jako dobrog trenera, igrači ga slušaju i to daje rezultate", rekao je nedavno Boban Marjanović komentarišući iz Sjedinjenih Američkih Država Zvezdine igre. Vidi se i “preko bare” veliki pomak u ovom segmentu.

DIVLJAJU STATISTIČKI PARAMETRI. KAO NIKADA DO SADA

Koliko se iz tima, homogenosti i hemije koja se stvorila rađaju dobre stvari vidimo i po statističkim parametrima. Gledali smo pre dve sezone Bobana Marjanovića kako dominira u statističkim kolonama, ili Kvinsija Milera i Majka Cirbesa prošle, a sada se sve više igrača pojavljuje u najboljima među najboljima u različitim kategorijama, a i kao pojedinci igrači Zvezde redom ruše sopstvene rekorde.

Tako, recimo, Ognjen Kuzmić trenutno zauzima treće mesto na listi najboljih skakača, ali ga od prvoplasiranog Nikola Melija dele bukvalno decimale. Kuzmić ima 7,9 skokova po meču, Nikolo Meli 8,2. Između je Tejlor Hanikat sa 8,0 skokova po utakmici.

Kuzmić je paradigma celog tima. On je poboljšao apsolutno sve statističke parametre i u ovih 18 kola Evrolige popravio sve lične rekorde! Baš sve. Potpuno je ekplodirao i nastavio je lozu plodonosnih Zvezdinih centara posle Bobija i Cirbesa.

Čarls Dženkins je prvi kradljivac lopti Evrolige (dve po meču), ali je ove sezone oborio spostveni rekord u svim najvažnijim parametrima (indeks, dati poeni, skokovi, asistencije, ukradene lopte).

Marko Simonović je oborio sopstvene rekorde u Evroligi kada u indeksu korisnosti, poenima, ofanzivnim i defanzivnim skokovima i blokadama. Branko Lazić je samo protiv Žalgirisa oborio rekod u indeksnim poenima (20) i broju postignutih koševa (15), a tu su i rekordi u ukradenim loptama i blokadama. Milko Bjelica sa pune 32. godine, posle 10 godina igranja košarke u Evroligi, obara rekorde u datim poenima (19) i asistencijama (8). Stefan Jović je šesti asistent dosadašnjeg dela Evrolige sa 5,5 završnih dodavanja po meču! I tako dalje, i tako dalje.

Svi igraju svoju najbolju košarku u svom životu. Za to je zaslužan tim. Sistem. Jedino on može da svakog pojedinca, u ovako napornom ritmu, iscedi i iz njega isisa poslednju kap soka koju ima.

Posle svega napisanog, utisak je - ne impresivno, već veoma impresivno. A proces još traje.

Izvor: mozzartsport