Intervju - video: Ne svetim se nikome, ali kad dođe derbi... Proključaće sve u meni!

Praznični intervju Partizanovog napadača Uroša Đurđevića...

Fudbal 01.01.2017 | 23:00 Počinje na tribini. Među običnim svetom. Istim onim koji raspreda u kafani. Uz ljutu, na primer. Znaju o tome i profesionalci. Od jutra do sutra. Na seminarima. Pričaće vam i sami akteri, iz svlačionice, oni tačno mogu da ocene koliko vredi ovaj drugi.

Nikako da se oni koji ih prave, onih koji ih gledaju i oni koji igraju saglase kakav je to fudbaler što se zove centarfor. Spore se, samo što ne zakrve braneće argumente zbog kojih jedni viču da bi trebalo da igra u dubinu i otvara prostor, drugi da samo stoji i čeka da mu nameste priliku, treći će, diplomatski pazeći da ne uvrede kolegu, reći „ima on svoje kvalitete“.

Samo, šta će fudbalu špic koji ne daje golove? Da radi za ekipu? Da ga trener i saigrači hvale i kad promaši nepromašivo?

Tja, takvih smo se nagledali (i još gledamo, da se čovek prekrsti). Broj im se ne zna. Kad naspram njih stane Uroš Đurđević (22) nestaje svaka dilema o tome ko bi, zbog čega i kako trebalo da igra. Ovde u Srbiji. Napred, napred i samo napred. Kad primi loptu, da je šutne. Kad je u šansi, da je iskoristi. Kad ga (sa)čuvaju, bar da ih preznoji. Doooobrooo.

Sve to radi Partizanov špic. Zato njegov odsjaj s lampiona novogodišnje jelke – odmah do onog s kojeg se Grobarima smeši Leonardo – u poslednjem danu 2016. budi crno-belima nadu da će krajem maja 2017. videti taj dvojac kako podiže bar jedan trofej. A srpskim ljubiteljima fudbala da bi u junu mogao da na nisku uspeha s velikih takmičenja mlađih reprezentativnih selekcija prikači zlatni biser s Prvenstva Evrope u Poljskoj.

Polagati nade u centarfora koji daje golove deluje potpuno opravdano ako se zna da je na 15 utakmica strpao 11 komada. To je zato što ne mrsi, nego je konkretan. Baš kao što je bio i u prazničnom intervjuu u kome je precizno, kao kad puca u ugao, skicirao plan za novu godinu, posle četiri meseca tokom kojih je fudbalski oživeo.

„Kad sam došao, postavio sam sebi cilj da s Partizanom osvojim titulu, odbranim Kup Srbije i izborim plasman u grupnu fazu jednog evropskog takmičenja. Zasad sve ide prema zamislima. Zadovoljan sam i na ekipnom i na ličnom planu, dao sam devet golova u prvenstvu i dva u kupu, što uliva snagu napadaču. Ipak, uvek na prvo mesto stavljam uspeh tima, koji je vezao 17 utakmica bez poraza u oba takmičenja. Znači nam to, šteta što smo na pauzi, jer smo podigli formu u pravom trenutku“, podseća Uroš Đurđević na zatvoren krug „od Spartaka do Spartaka“ u kome niko nije bio bolji od njegovog novog kluba.

U njemu je završio tek iz trećeg pokušaja. Prvi neuspeli plan Partizana da ga dovede zbio se leta 2014. Drugi u julu 2015. Šta je presudilo da dođeš letos?

„Prelomio je Marko Nikolić. Odnosno, činjenica da je preuzeo Partizan. Želeo sam da sarađujem s takvim trenerom. On je glavni razlog što sam došao. Dok smo bili u Radu, ubacio me u prvi tim sa 17 godina, bila je posle toga priča da dođem u Partizan, ali sam odlučio da odem u Vitese. Mada, mene tad niko niko nije ni zvao“.

A Zoran Milinković prošlog leta, kad si rekao da nemaš nameru da se vraćaš u srpski fudbal?

„Tad se ’otvorio’ Palermo, a ja sam želeo da igram Seriju A. Neko će reći da sam napravio grešku, korak nazad, mada ne mislim tako. Ipak je to jaka liga, dragoceno iskustvo za mene. Namestila se povreda, bilo bi sve drugačije da nje nije bilo“.

Dobro, razjasnismo. Nego, deluje u najmanju ruku čudno da takav igrač nije prošao u Viteseu. Nije to klub koji „jede“ fudbalere, pa da nisi mogao da uspeš. Pogotovo posle onog (kucajte na Jutjubu ako ste zaboravili) gola Ajaksu?

„S ove distance dvogodišnji boravak u inostranstvu posmatram kao plus u karijeri. Stekao sam veliko iskustvo u Holandiji i Italiji, međutim, i dalje stojim pri stavu da su neke nefudbalske stvari presudile da ne dobijem veću minutažu i kontinuitet utakmica u Erediviziji“.

Pogledajte Đurđevićevu majstoriju za Vitese protiv Ajaksa...



Konkrento?

„Podsetiću da smo bili smo u seriji od deset utakmica bez pobede. Došla je utakmica s Ajaksom, koji se borio za titulu. Ušao sam i dao gol u 85. minutu. Bio sam i najbolji strelac drugog  tima, sa 18 pogodaka na 20 utakmica. Mečevi su se igrali ponedeljkom i na njima bi priliku dobijali igrači koji su za vikend sedeli na klupi. U prvom timu sam počeo samo dve utakmice, protiv Den Haga u kupu i Groningena u prvenstvu. Uglavnom su mi davali šansu u završnih pet ili deset minuta. Verovatno se ’kuvalo’ nešto iza. Ne znam šta...“

FENOMEN OBRENOVCA I ČIKA ARSE

Možeš li da objasniš fenomen čika Arsine škole fudbala. U tom Obrenovcu se garant igrač postoje samo ako kod njega počneš da treniraš. Primeri: Nemanja Matić, Ivan Obradović, Filip Đuričić, Radosav Petrović... Šta vas to uči?

„Sa pet godina sam počeo da treniram u njegovoj školi. U narednih pet nisam propustio nijedan trenig. Toliko me je animirao. Bilo mi je zabavno. On mi je usadio tu agresiju na terenu. Oduvek sam bio ovakav. Doduše, samo na terenu. Van njega sam miran“.

Kad već tad nisi završio u Partizanu, izabrao si Seriju A. Dobro je krenulo, međutim...?

„Italija je izuzetno teška liga za mladog igrača. Pogotovo napadača. Kad pogledate ostale ekipe, njima su u špicu sve stariji igrači. Od 30 godina ili više. Poput Marka Borijela ili Alberta Đilardina. Kad sam došao, dao sam gol Karpiju na debiju, ali sam se već na sledećoj utakmici povredio i morao da pauziram dva i po meseca. Bio je to veliki peh u mojoj karijeri. Sve ostalo u Italiji je bilo u redu“.

Može li se tvoj dolazak u Partizan posmatrati kao rezon: „Bolje da se vratim u Srbiju i budem na oku ljudima i menadžerima, nego da se smucam po Seriji B? “

„Partizan je i dalje veliko ime. Svaku našu utakmicu prati dosta skauta. Kao i Zvezdinu, razume se. To su dva najveća srpska kluba. A meni je samo potreban kontinuitet. I dalje sam mlad fudbaler. Imam 22 godine, jedino mi je važno da budem na terenu. To sam dobio u Humskoj. Vratio sam stručnom štabu i klubu na poverenju ukazanom time što su baš mene odabrali u finišu prelaznog roka“.

Crno-beli su te primili kao rođenog. Ovo ti dođe kao druga šansa u životu. Ne dobijaju je svi, ali su retki oni koji su rešili da se vrate dva koraka unazad kako bi kasnije krenuli napred. Imaš li nekome posebno da dokažeš da je pogrešio što nije verovao da ćeš izrasti u ovako ubojitog centarfora?

„Ne svetim se nikom! Uvek igram maksimalno. Borim se za svaku loptu. Nema druge. A golovi dolaze sami po sebi kao posledica takvog pristupa i nagrada za trud. To što su se neki ljudi  prepoznali u mojim rečima s kraja jeseni, šta da im radim. Nije moja stvar“.

Ta izjava je baš odjeknula u medijima. Da li obraćaš pažnju šta piše(mo) o tebi, čitaš li komentare, formume?

„Ne dotiče me ništa od navedenog. Iz prostog razloga što čitam izveštaje samo kad dajem golove. Za ostalo se ne nerviram, jer i ne otvaram novine. Pogotovo ne komentare na sajtovima. To ne čitam“.

GLEDAM SVOJE UTAMICE

Kad ne igraš, gledaš li fudbal?

„Podrazumeva se. Pogotovo svoje utakmice. Snimke, naravno. Volim da analiziram sebe. Od stranaca najviše pratim Premijer ligu i Čelsi, omiljeni klub“.

Hoćemo li, idealna je prilika, da razotkrijemo šta se dešavalo letos pre dolaska u Partizan i zbog čega (ili zbog koga) nisi završio u Crvenoj zvezdi koja te je prvo želela?

„Može. Gospodin Zvezdan Terzić je hteo da me dovede, razgovarao je sa mnom i mojim menadžerima, ali se na kraju nisu dogovorili. Neko nije želeo. Mada, ne bih dalje ulazio u to šta je bilo. Napravio sam dobar potez dolaskom u Partizan“.

U Partizanu ti niko ne spočitava prvobitno navijačko opredeljenje. Verovatno zbog toga što si se ceo, kao nekad Stojke i Kleo, predao ovom klubu. Igraš dobro, daješ golove... Šta li bi se desilo da toga nema?

„Bilo je dosta komenatra da navijam za Zvezdu i da nemam kvalitet za Partizan, ali sam u sebi govorio: ’Nema veze, videćete...’ Gde god da sam igrao, bilo u Srbiji, bilo u inostranstvu, saigrači su me fantastično prihvatili. Navijači, takođe. Iz prostog razloga što sam se na svakoj utakmici borio kao što to radim i sad“.

Isto važi i za mladu reprezentaciju, koja će na leto, s tobom kao kapitenom, jurišati na zlatnu medalju na EP u Poljskoj.

„Velika su očekivanja. Verujem u ovu ekipu. Možemo da napravimo dobre stvari. Na žrebu sam želeo da izbegnemo Nemce, što se desilo, ali su nam zapali Španci. Nema veze, pokazala je ova generacija da može protiv koga god. Znate, sad smo svetski i evropski prvaci. Prirodno je da narod dosta očekuje od nas. Na EP 2013. i Mundijalitu 2015. niko od ove generacije nije ništa očekivao. Ovog puta je drugačije. Opet, mislim da nam nije potreban teret, već samo da igramo kao dosad“.

Čekaj malo, jeste li se uplašili da nećete na Evropsko prvenstvo onomad u Irskoj, kad ste gubili sa 0:1 na 25 minuta do kraja?

„Još sam ja promašio penal, ali sam rekao: ’Pobedićemo na ovoj utakmici“. Toliko sam bio siguran. Em je bilo vremena, em smo sve vreme napadali. Ne znam za saigrače, ali sam bio ubeđen u preokret. Nisam strahovao. Zato i pobedismo“.

Ovaj intervju rađen je pre odlaska Tomislava Sivića s klupe Orlića, pa nas je zanimalo kakav je utisak dosadašnji selektor ostavio na igrače od kojih je svako u takvom životnom dobu da smatra da zaslužuje mesto u prvih 11.

„Kad je Sivić okupljao ovu selekciju, rekao nam je da ima samo jedan cilj: da nas odvede u Poljsku. To je i uradio. Tako da... Ispunio je obećanje. Stvarno ne znam za priče koje ga prate, niti kako su ga doživljavali ljudi koji ga ne poznaju. Ni kao čoveka, ni kao stručnjaka“.

NAJBOLJI SU ALEKSANDAR I ALEN

Ko je najbolji igrač mlade reprezentacije?

„Ne računam sebe... Ha-ha-ha... Aleksandar Čavrić je odličan. Dosta znači ekipi. Sergej Milinković Savić igra Seriju A, Mijat Gaćinović je standardan u Ajntrahtu, dosta dobrih pojedinaca je u selekciji, bojim se da ću preskočiti nekog ako krenem da nabrajam“.

A u Partizanu ko je najbolji? Opet izostavi sebe.

„Hm... Alen Stevanović me je igrački oduševio“.

Kako se oseća fudbaler, pogotovo mlad, kad u novembru i decembru mora da trči po terenima širom Srbije od kojih su mnogi zaleđeni, neravni, blatnjavi...

„Smeta mi što su se fudbal u Srbiji igra po lošim terenima. Naš u Humskoj je fenomenalan. Najbolji u državi. Zato sam i tražio da se baraž s Norvežanima igra na stadionu Partizana. A čim odemo negde... To je... Loš teren, skače lopta, nervira. Ne uzrujavaju me toliko prazne tribine koliko loše stanje igrališta. Na primer, u Gornjem Milanovcu odskoči lopta pre pasa, ispadnem smešan. Što se tiče publike, sve mogu da čujem, međutim, ne obraćam pažnju šta se priča na tribinama. Isključim se i samo jurim za loptom“.



Imaš li nekad utisak da si sam na terenu u smislu agresije, trošenja energije za timski uspeh, da samo od tebe zavisi Partizan, čekajući da otmeš loptu i daš gol?

„Desi se... Ponekad se iznerviram, izađem sam u presing i vidim da nemam podršku. Doduše, Everton je agresivan kao i ja. Počeli su da nas prate i saigrači. U poslednje vreme smo se skapirali“.

HOĆU DA BUDEM PRVI STRELAC LIGE

Šta je plan za 2017. godinu, bar za njen prvi deo?

„Ostajem sigurno u Partizanu i posle ovog prelaznog roka. Nikad ne postavljam sebi cilj koliko moram golova da postignem u jednoj sezoni. Iz prostog razloga da se ne bih opterećivao dokle sam stigao u datom trenutku. Najbitnije je da pobeđujemo i idemo ka cilju, a da li će ga dati Leonardo, Alen ili ja... Manje je bitno. Da ne budem lažno skroman, znači mi svaki pogodak. Bio bih nepošten prema sebi ukoliko bih rekao da me ne zanima status prvog strelca lige. Naprotiv, želim da budem golgeter prvenstva“.

U poslednje vreme i ceo Partizan igra dobro. Neki treneri kažu „najlepše u Srbiji“, iako se s tim ne bi složili u Crvenoj zvezdi, jer su prvi i Nenad Lalatović, koji je tvrdio da je Vojvodina nenadmašna po dopadljivosti.

„Ako mene pitate – igramo najlepši fudbal u Srbiji. To smo pokazali. Plus smo najefikasniji tim lige. Što se ostalih tiče, dopada mi se kako igra Voša, ali mi je žao što protiv nje nisam imao pravo nastupa“.

Protiv Vojvodine nisi igrao, jer si protiv Napretka zaradio isključenje, mada bi te i prvi žuti karton izbacio iz konkurencije za jedan od derbija jeseni. Ne čini ti li se da sam, ponekim reakcijama, daš sudijama za povod da te kazne?

„Ne znam da li je smišljeno, ali znam da ni prvi faul nije postojao protiv Napretka. Pogotovo ono kasnije nije bilo za karton, jer sam ja fauliran. Neću to ni da komentarišem. Što se mog ponašanja tiče, sigurno me imaju u tefteru. Kao što mi analiziramo rivale, tako i arbitri analiziraju igrače. Ja sam sad ’na kartonu’, još jedan me deli do suspenzije, ali pazim, znam da je derbi za tri kola“.

Kako sad stvari stoje, ishod tog prvog derbija u 2017. mogao bi značajno da utiče na ishod prvenstva, iako je sad razlika šest bodova.

„Naravno da je to dostižno. Ima dosta da se igra, između ostalog dva duela sa Zvezdom, a i dele se bodovi. Nadam se da ćemo doći u poziciju da derbi odlučuje prvaka. O gostovanju na Marakani ne razmišljam. Još. Iskreno vam kažem. To je tek 1. marta. Imamo dve utakmice pre te, ali kad ona dođe na red, proključaće sve u meni“, uverava Uroš Đurđević, napadač Partizana.



Izvor: mozzartsport