Neukrotiva Drina mijenja granicu

Administrativne granice između BiH i Srbije, uspostavljene na nekadašnjem toku Drine, ne poklapaju se sa sadašnjim tokom reke, što otežava život meštana koji imaju posede u pograničnom pojasu.

Republika Srpska 03.12.2016 | 11:55 Drina istovremeno i jeste i nije linija razgraničenja jer međudržavni sporazum o razgraničenju još nije postignut, tako da prezicno definisanje državne granice nije rešeno ni nakon dve i po decenije od završetka rata.

Miodrag Sekulić iz semberskog sela Međaši kaže da su prethodne generacije navikle na to da im Drina nosi imanje.Od nekadašnjih 80 dunuma u katastru, svega 12 je evidentirano kao njegovo. Na uslovno rečeno “ničijoj zemlji” eksploatiše se šljunak, kako kaže, bez kontrole i tako se menja rečni tok ionako krive Drine.

"To omogućava vodi da ruši i odronjava našu obalu i nosi zemlju na srbijansku stranu", kaže Sekulić.

Drina predstavlja prirodnu granicu u svom sadašnjem toku, ali i liniju razgraničenja nadležnosti organa bezbednosti i jedne i druge države. Međutim, za sve drugo validna je stara administrativna granica koja ide duž linije starog toka Drine, tako da se oko 400 hektara zemlje meštana Janje nalazi na strani Srbije.

Predsednik Mesne zajednice Janja, Mustafa Gradaščević kaže da svega nekoliko ljudi obrađuje tu zemlju koja je sada na srbijanskoj strani, jer im je najbliži granični prelaz Šepak, udaljen više desetina kilometara.

Deo te zemlje Janjarci daju u zakup, a dosta zemlje je zakorovljeno i zaraslo u šipražje, pa se ne može ni obrađivati, a postoje i slučajevi u kojima zemlja postoji samo na papiru, a u stvarnosti je nema.

"Rešenje je da BiH i Srbija uspostave granicu i regulišu odnose koji će omogućiti prelazak tim ljudima državne granice", kaže Gradaščević.

Ovog problema u pograničnim lokalnim zajednicama su svesni, ali kažu da rešenje nije u njihovoj nadležnosti.

"Kad uzmemo važeće zakone, vlasnici poseda imaju pravo i na našoj i na srbijanskoj strani, ali je pitanje koliko se ona poštuju. Ljudi koji eksploatišu šljunak u RS, idu po dozvole u Srbiju. Ljudi koji obrađuju zemlju u Srbiji, plaćaju carinu na proizvedene proizvode. To nije nadležnost lokalnih zajednica, nego se ovi problem moraju rešiti na državnom nivou", kaže gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić.

Opština Bogatić je svoju teritoriju obeležila u Popovima kod Pavlovića mosta, dakle u RS, odnosno BiH.

"Deo privredne delatnosti je pod kontrolom nadležnih organa Srbije, ali dosta toga je van bilo čije kontrole. Imamo problem kod naplate poreza na nepokretnosti, a i kod izdavanja građevinskih dozvola i drugih saglasnosti. Odobrenje za gradnju na tom prostoru ne može se dobiti ni u opštini Bogatić ni u gradskoj upravi Bijeljina. To se mora urediti i definisati", naglašava direktor Područnog centra Poreske uprave u Bijeljini Dušan Vulović.

Izvor: Blic.rs