Svi atentati na maršala Josipa Broza Tita

Na nekadašnjeg predsednika bivše SFRJ Josipa Broza Tita, prema nekim procenama, pokušano je čak više od 50 atentata.

Region 26.11.2016 | 08:21 Od tog broja samo su Rusi, odnosno Staljin, pokušali da ga likvidiraju više od 20 puta, a među onima koji se nisu libili bar da probaju bilo je i Amerikanaca, pripadnika Varšavskog pakta, udbaša, četnika...

Međutim, kako se pokazalo, svi oni su bili neuspešni, a Tito je umro prirodnom smrću 1980. godine u KBC u Ljubljani.

Pre nekoliko dana u Americi, tačnije u Finiksu (Arizona) gde je živeo decenijama, preminuo je Radoš Stevlić iz Gornje Gorevnice kod Čačka, koji je decenijama unazad važio za jednog od atentatora na Tita.

U Americi je i odležao 4,5 godine zbog pokušaja atentata na Tita koji, po spostvenom priznanju, nikada nije ni izveo.

Upravo je Stevlić svojevremeno govorio o tome da su srpski emigranti u Americi tri puta pripremali da ubiju predsednika SFRJ.

Jedan od pokušaja desio se 1965. godine, tokom Brozove posete Meksiko Sitiju. Navodno su trojica naših ljudi, među kojima Dragiša Kašiković i Nikola Kavaja, bili prerušeni u katoličkog sveštenika i turiste sa fotoaparatima, a zapravo su sa sobom nosili bombe kojima su planirali Titovo ubistvo. Međutim, pokušaj je propao jer je Titu bilo nemoguće prići s obzirom na to da je bio odlično čuvan.

Jedan od pokušaja atentata desio se u Filadelfiji, takođe tokom Titovog boravka u SAD. Ovoga puta, ponovo je Nikola Kavaja trebalo da bude jedan od izvršilaca, samo što je tada umesto bombe trebalo da koristi snajper.

Ideja je bila da se sačeka da Tito izađe iz aviona i krene pešice ka terminalu. Bio je brisan prostor, i nije trebalo da bude problematično pogoditi ga, međutim Tito uopšte nije izašao iz aviona. Navodno, vrata letelice se uopšte nisu ni otvorila, a avion se samo okrenuo na pisti i ponovo poleteo.

Po svedočenju Stevlića, on i Stoiljko Kajević su najpre išli u izvidnicu, tražeći mesto gde bi bilo najbolje da se sačeka limuzina Josipa Broza. Kako je svojevremeno ispričao našem dnevnom lisu "Politika", u Americi je običaj da strani državnik odlazi u Belu kuću sa predsednikom i posle razgovora sa njim izlazi i obilazi vrt.

Mislili su, kaže, da je najbolje da ga sačekaju u blizini severozapadnog dela Bele kuće. Sa njima je bio i treći član ekipe, Nikola Kavaja, koji je bio obučen u pilotsku uniformu. Međutim, problem je bio što je Brozova limuzina sa obe strane bila opkoljena policajcima, pa nije bilo nikakvoh mogućnosti da se priđe. Da su zapucali, pobili bi veliki broj ljudi, ali ne i njega pošto je automobil osim što je bio dobro čuvan, bio i blindiran. Zato su odustali i od ovog pokušaja.

Sve se dešavalo 1950. godine, a o ovom pokušaju ubistva govorio je pre više od deset godina penzionisani general-major JNA Marijan F. Kranjc.

Kako je tada pričao, bezbednosne službe JNA i Maršalat imali su informacije da bi moglo da dođe do atentata, zbog čega je Tito stalno na sebi nosio neprobojni prsluk.

Čitava ideja je "skuvana" u rukovodstvu informbirovske emigracije u Sovjetskom Savezu i Rumuniji. Za atentatora je izabran potpukovnik Branko Rudić, jedan od ličnih Titovih pratilaca, koji je u isto vreme bio i pristalica Informbiroa.

Atentat je trebalo izvršiti vatrenim oružjem, i to i Titovoj rezidenciji u Dubrovniku. Rudić je, navodno, iz neposredne blizine ispalio tri hica pravo u Tita dok je dolazio u radni kabinet iz svoje sobe. Pokušaj je bio bezuspešan, upravo zbog pancira, a Rudić je likvidiran na licu mesta.

Iako nema zvaničnih podataka, spekuliše se da je Staljin pokušao da ubije Tita čak 22 puta. Jedan je čak bio i "medicinski atentat". Naime, kada 1947. godine odnosi Tita i Staljina više nisu bili tako sjajni, jugoslovnski maršal se razboleo od napada slepog creva, nakon čega je ustanovljeno da mora na operaciju.

Tada je cela jedna soba u Titovoj rezidenciji preuređena u operacionu salu, sa kompletnim medicinskim osobljem, ali su se tu iznenada pojavili i ruski specijalisti, sa porukom da ih je lično Staljin poslao da pomognu. Oni su primljeni, učestvovali su i u operaciji, ali Titu posle toga nije bilo dobro, odnosno rana se zagnojila, pa se pretpostavilo da su medicinski instrumenti kojima je operisan bili "zatrovani".

Druga varijanta ove priče je da su ovi lekari osujećeni u nameri, i da su vraćeni Staljinu u mrtvačkom kovčegu.

Sada već čuvena vojna operacija iz 1944. godine bila je pokušaj nemačkih snaga da zarobe i likvidiraju vrhovnog komadanta maršala Tita, i tako obezglave partizanski pokret.

Iako je u operaciji učestvovao veliki broj ljudi i jedinica, ona nije uspela, jer je Tito sa pratnjom, pripadnicima ruske i britanske misije, pobegao Nemcima "ispred nosa".

Još jedan od pokušaja atentata na Tita, koji nije nikada zvanično potvrđen, desio se 1948. godine u Beogradu gde je organizovan nalet tramvaja na njegov automobil.

Planirano, pokušano i izvedeno 75 zavera i atentata.

1928-1941 - tri
1941-1945 - 16
1945-1980 - 54

Izvor: Knjiga "Urote i atentati na Tita" (Blic)