Vječiti žal: Krajiške opštine i izlaz na more

U Dejtonu je svako želio mnogo više nego što je dobio, ali možda je to i dobro, jer su mnogi zahtjevi bili nerealni. Republika Srpska danas dobro stoji, a ako ikada dođe u bezizlaznu situaciju, doći će zbog nas samih, a ne spoljnog faktora. O tome treba da vodimo računa i to treba biti naš ključni odnos prema RS, kaže u intervjuu za "Glas Srpske" ekspert za pitanje granica i imovine Vladimir Lukić.

Bosna i Hercegovina 19.11.2016 | 12:46 Lukić je bio u srpskoj delegaciji na pregovorima u Dejtonu, gdje je 21. novembra 1995. godine parafiran Dejtonski mirovni sporazum, kojim je okončan rat u BiH.

* GLAS: Navršava se 21 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Kako sa ove distance gledate na mirovne pregovore i ono što su oni donijeli u BiH?

LUKIĆ: Mnogi se pitaju šta je donio Dejtonski sporazum. Najvažnije je da je donio mir. Drugi važan doprinos je da su napravljeni perogativi i dokumenta koji su stvorili red, odnos i osnovu za život. Svako je više želio nego što je dobio, ali možda je to i dobro, jer su mnogi zahtjevi bili nerealni.

* GLAS: Šta Vam je iz tih dana ostalo urezano u sjećanje i da li je srpska strana izvukla maksimum iz pregovora?

LUKIĆ: Medijatori koji su sve vodili su se postarali da niko ne dobije ono što je želio i da niko ne dobije previše. Meni je ostao žal za dvije stvari koje nismo, a čini mi se, da smo mogli da dobijemo, da smo se bolje pripremili i više vjerovali jedni drugima u našoj jugoslovenskoj delegaciji. Mogli smo izgubiti manje krajiških opština i dobiti izlaz na more.

* GLAS: Da li je Dejtonski sporazum danas ugroženiji i na klimavijim nogama nego prethodnih godina?

LUKIĆ: Teško je naći tu vagu, a čini mi smo da smo mi izazvali neke strahove i napravili ih većim nego što oni objektivno jesu. I ranije smo, a i sada govorimo da smo ugroženi. To nije tačno. Ne treba zaboraviti da se granice u BiH ne mogu ni slučajno mijenjati bez saglasnosti entiteta i da nema ni govora da ih mijenja neko sa strane, kao što neki prijete i pričaju. Dejton bi mogao mijenjati onaj sastav koji je i glasao o njemu, a zna se koje su to države i pitam se ko bi ih sada sastavio i da budu jedinstveni.

* GLAS: Ogroman broj nadležnosti prenesen je na BiH, iako nisu propisane u Dejtonskom sporazumu, a te težnje ne prestaju ni danas. Koliko dejtonski Ustav može još živjeti, s obzirom na to koliko je oskrnavljen?

LUKIĆ: Moramo se malo vratiti. Dejtonski proces nije bio samo u Dejtonu. On je počeo mnogo prije i mnoge odluke su donesene ranije. Kada su u pitanju procenti, pregovori su započeti u Ženevi krajem 1993. godine. Poslije povratka Radovan Karadžić mi je prenio da mu je Haris Silajdžić tražio trećinu BiH i da se on saglasio sa tim. Rekao je da mu je Jadranko Prlić tražio 17,5 odsto za hrvatsku stranu i da se saglasio sa 17 odsto. U Vašingtonu su se uz medijatore sastale delegacije hrvatske i muslimanske strane i oni su te procente sabrali i zaokružili na 51 odsto. Promijenili su i ime i dali naziv drugom entitetu FBiH i još neke stvari. Dakle, prašina i halabuka koju dižu hrvatski zvaničnici i u koju su se uključili i njihovi najviši vjerski vjerodostojnici, tvrdeći da su oštećeni, je neshvatljiva. Oni su se sami sporazumjeli i predložili 51 odsto i očigledno je to dato i na konto protjeranih Srba iz Hrvatske. Dakle, oni su znali šta su uzimali, prihvatali i žrtvovali. Nama je to postavljeno kao uslov u Dejtonu. Nismo mogli diskutovati o nazivu njihovog entiteta, o procentu... Kada smo se vratili, Hrvati su na početku bolje stajali, a sada su često pokretači inicijativa za izmjenu Dejtona. Ne bih sa njima puno polemisao u vezi sa tim. Oni misle da neko može narediti promjenu Dejtona. To nije moguće i nije u interesu ni BiH ni RS, koja ne smije da prihvati ni pomisao na tako nešto. Oni moraju tražiti rješenje sa svojim ratnim saveznikom i pregovaračem iz Vašingtona pa da riješe ono što treba da riješe. Neka se oni griju na vlastitoj vatri.

* GLAS: Kako u tom svjetlu komentarišete zalaganje hrvatskog korpusa za formiranje trećeg entiteta, koje bi uključilo i teritoriju RS?

LUKIĆ: To je ravno bezobrazluku i u rangu onog - kada nam je odgovaralo ono što je doneseno uhvatili smo se toga kao pijani plota, ali danas ako vidimo da nam to baš i ne odgovara, za šta se pobrinula bošnjačka strana, shvatili smo da smo se našli u zaista nezavidnoj situaciji.

* GLAS: RS zagovara povratak na izvorne principe Dejtona, a sve češće se pominje njegova revizija, pa čak i novi Dejton. Šta je od toga realno i kako gledati na budući status RS u BiH?

LUKIĆ: Mislim da malo više kukamo nego što treba. Dali smo neke nadležnosti, neke je i trebalo dati, neke ne, ali treba razumjeti ljude kojima je bilo teško odolijevati pritiscima, prijetnjama, smjenama... Položaj RS je dobar, često se narogušim kada vidim kako nam naši ljudi siju puno straha. Zar nam straha nije bilo dovoljno u ratu, pa sada hoćemo da glumimo strah i u miru. Nema za to razloga. RS stoji dobro.
Evropa i Dejton

* GLAS: Da li je dejtonska struktura BiH prepreka za njen dalji napredak i reforme, a posebno za evropski put?

LUKIĆ: Mislim da nije i volio bih da ukrstim argumente sa onim ko tvrdi drugačije. U EU su ušle države sa različitim sistemima, ekonomskim potencijalima i drugim različitostima. Zato Dejton nije prepreka na putu ka Evropi, niti je prepreka saradnji sa bilo kime u svijetu. Mnogima je glavna floskula da za evropski put treba mijenjati Dejton. Kome treba neka mijenja, neka oni u FBiH mijenjaju šta hoće, ali ne na našu štetu. Neka se oni podijele u svom dvorištu, ne u našem.

Izvor: Glas Srpske