Stare baze kao džoker Kremlja

Mnogi ruski ali i zapadni mediji pisali su minulih dana o tome da u Moskvi razmišljaju o povratku u bivše svoje baze na Kubi i Vijetnamu. Pojavila se i vest o razgovorima oko povratka Rusa u nekadašnju sovjetsku bazu u Egiptu.

Svijet 23.10.2016 | 12:50 Zasada je jedno sigurno da je ratifikovan dogovor Rusije i Sirije o tome da u Tartusu bude stalna ruska mornarička baza, a u Latakiji na aerodromu Hmejmim će biti stalno stacionirani avioni i helikopteri.

Vojno-tehničku bazu u Tartusu sovjeti su počeli da koriste još 1971. godine. Sada će ruski vojnici i oficiri u tim bazama imati diplomatski imunitet, kao što američki vojnici imaju u mnogim zemljama.
 
Rukovodstvo u Kremlju ne žuri sa otvaranjem drugih baza jer ta investicija nije mala, ali ipak sve zavisi od toga kako će se dalje razvijati događaji posle američkih izbora. Ako novo rukovodstvo u Vašingtonu bude manje ratoborno Moskva će odustati od novih troškova.

Prisetimo se da je na početku vojne intervencije u Siriji Putin govorio novinarima da ne namerava da ima stalnu vojnu bazu u toj zemlji. On je rekao da zahvaljujući savremenom oružju Rusija može da pronađe bilo koga i bilo gde pa joj zato i nije potrebna stalna baza u Siriji.

Ali, promenila se situacija, muslimanski ekstremisti su se pokazali kao mnogo tvrđi orah, a Amerikanci kao nepouzdan saveznik u borbi protiv terorista.

Kako je bila saopštila moskovska agencija "Interfaks" Moskva i Kairo su razgovarali o iznajmljivanju bivše sovjetske baze u egipatskom gradu Sidi - Barani. Čak se spominjao i rok kada bi u tu egipatsku bazu mogli da se "usele" Rusi - 2019. godina. Do 1972. sovjeti su bili smešteni u Sidi-Baraniju odakle su pratili američke brodove u Sredozemnom moru.

Interesantno je da je vrlo brzo ove informacije demantovao portparol egipatskog predsednika Ala Jusef objasnivši da u Kairu imaju čvrst stav da na njihovoj teritoriji ne treba da budu bilo čije strane baze.

Minulih dana se mnogo govorilo i o mogućem povratku Rusa u bazu Kamranj u Vijetnamu kao i u bazu Lurdes koji se nalazi nedaleko od Havane, glavnog grada Kube.

Obe baze Rusi su napustili 2002. odlukom predsednika Putina koga su njegovi najbliži saradnici ubedili da je sve to nepotrebno trošenje novca. Navodno su Rusi godišnje trošili na bazu u Lurdesu oko dvesta miliona dolara.

Uzalud su se koprcali malobrojni generali govoreći kako su te baze strateški važne. Protivnici baze su tvrdili da se špijunskim satelitima može bolje prati Amerika nego radarima sa Kube.

Iako je zamenik ministra odbrane Rusije general Nikolaj Panjkov u razgovoru sa poslanicima rekao da se sada razmatra mogućnost otvaranja novih baza, vojni analitičari su požurili da ubede javnost kako je to gotova stvar.

Na Kubi u Lurdesu Sovjeti su imali radarsku stanicu koja je počela da radi 1967. Geografski je ona bila na povoljnom položaju jer je od američke obale bila udaljena svega 250 kilometara. Iz Lurdesa su sovjeti pratili radio i telefonske veze na velikom prostoru Amerike. Tamo je radilo oko tri hiljade ruskih stručnjaka.

U vijetnamskom mestu Kamranj je bila vojno-morska baza SSSR-a a zatim i Rusije. U vreme najžešćeg hladnog rata u Kamranju je SSSR imao čak deset hiljada ljudi. Ali već 1989. Gorbačov je osetno smanjio sovjetsko prisustvo u Kamranju.

Posle raspada SSSR-a u vreme vladavine Borisa Jeljcina ruska vojna mornarica je bila u tužnom stanju. Takvoj floti nije trebala baza u Vijetnamu. Zato je Putin u oktobru 2001. objavio likvidaciju ruske baze "u vezi sa promenom vojno - političke situacije u svetu". Putin je lično naredio 2002. da se povuku brodovi i personal iz baze Kamranj.

Po drugoj verziji, baze su zatvorene ne samo iz ekonomskih motiva nego i kao znak dobre volje jer je Putin hteo da pokaže predsedniku Džordžu Bušu mlađem posle terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku da se na političkoj areni pojavio zajednički neprijatelj protiv koga se svi trebaju boriti, a to je bio međunarodni terorizam.

Sada se u Kamranju koristi aerodrom, ali u maju 2016. vijetnamski ambasador u Rusiji Nguen Thanj Šon je ponovio da bi Hanoj prihvatio da se Rusi ponovo vrate u tu vojnu bazu.

Rusija ima još tri baze: u Tadžikistanu, Kirgiziji i Jermeniji, zemljama koje su članice Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti. U Tadžikistanu i Kirgiziji ruske snage imaju zadatak da ako zatreba zaustave prodor radikalnih islamista iz Avganistana.

Većina vojnika u Tadžikistanu u 201 ruskoj bazi su po ugovoru. Osim Rusa tamo služe i Tadžikistanci. U Kirgiziji Rusiji imaju avio-bazu Kant koja je udaljena dva kilometra od istoimenog grada i 20 kilometara istočno od glavnog grada Biškeka. U bazi Kant se stalno nalaze ruski vojni avioni SU-25 i helikopteri MI-8.

BRANE JERMENIJU I SEBE

U Jermeniji je u mestu Gjumri velika 102. baza u kojoj su se preselili delovi bivših baza u Gruziji iz Batumija i Ahalkalakija. Prema nezvaničnim podacima Rusija u Jermeniji ima oko pet hiljada vojnika. U bazi u Gjumriju Rusija ima raznu tehniku od tenkova i aviona pa sve do sistema S-300.

Ona ima veći značaj za Jermeniju nego za Rusiju jer je svojevrsno upozorenje Azerbejdžanu i njenom savezniku Turskoj da ne prave planove o napadu da Jermeniju.

ZAŠTO AMERI NE ŽURE

Pred Putinovo putovanje na Kubu 2014. godine jedan broj moskovskih medija je tvrdio kako će u Havani razgovarati o povratku u nekadašnju bazu u Lurdesu. Ali kasnije je Putin rekao da uopšte nije bilo reči o tome.

Ruski generali i tada su postavljali pitanje: zašto Amerika koja ima takođe savremeno oružje ne žuri da smanji broj svojih privremenih i stalnih baza u svetu. Eksperti tvrde da takve baze Amerikanci imaju čak u 130 zemalja širom sveta.

Izvor: Večernje novosti