Analiza - video...Partizan je samo to čekao: Kako je eksplodirao Leonardo!

I šta sve čeka brazilskog vezistu da bi ustoličio sebe kao jednog od zapaženijih stranaca u Humskoj 1?!

Fudbal 12.10.2016 | 23:30 Prvi mesec - ništa. A u drugom - bum, bum bum.

Daleko od toga da je bomba kakvom ga je predstavio sportski direktor Ivica Iliev, ali daleko iznad očekivanja javnosti igrao je Leonardo da Silva Soza između dve prvenstvene pauze. Eksplodirao je Brazilac na terenima Superlige, dovoljno da sebi obezbedi status igrača oko koga se trenutno sve vrti u Partizanu.

Za relativno kratko vreme skupio je veliki broj pluseva pored svog imena čime je na efikasan - ujedno i efektan - način počeo da opravdava letošnji angažman. Dao je pet golova u prvenstvu (i to kakvih golova!), još jedan u kupu, dva puta asistirao saigračima i kad se tome doda ukras na koncu 152. večitog derbija, kad je izrastao u junaka pobede nad Crvenom zvezdom, jasno je da poput slavnog imenjaka Da Vinčija sam sebi crta skicu za portret fudbalera kakvog je Humska dugo čekala.

Ili, fudbalera vrednog čekanja.



Leonardov doprinos rezultatima Parnog valjak poklopio se sa periodom u kome je ekipa Marka Nikolića stabilizovala formu i uspela da, posle početnih manjkavosti pod vođstvom Ivana Tomića veže čak šest pobeda, što nije uradila nijednom u prethodnoj sezoni. To je, pre svega, Nikolićeva zasluga, međutim, kako svaki trener voli da kaže da tim izbacuje pojedinca, nekadašnji član Metalurga iz Donjecka, Enozisa sa Kipra, Gabale i Anžija nametnuo se kao lider. Lider u smislu rešavanja utakmica.



Kako to radi? Potezom. Jednim. Kao protiv Rada, kad „zalomi“ čuvara i sam sebi stvori prostor za centaršut. Kasnije izvede slobodan udarac, kao i u minuloj rundi protiv Mladosti. Akrobatikom na večitom derbiju. Raketom „zemlja - vazduh“ pod Rudnikom. Snalažljivošću u kup susretu sa Napretkom.

Čista estetika. Brazilska. Oku prijemčiva.

Posebno u oči upadaju tajminzi pogodaka ili asistencija. Mahom pri rezultatu 0:0 i u većini slučajeva pred kraj mečeva, čime 24-godišnji vezista pokazuje psihičku stabilnost i potvrdu da je sad spreman ili bar spremniji nego što je bio.

Što je očekivano. Došao je do daha. Posle početnog prilagođavanja, opterećen činjenicom da šest meseci nije igrao fudbal, niti je prošao pripremni period sa sadašnjim kolegama, Leo je morao u hodu da rešava problem fizičke prirode. Od prvog izlaska na teren „Zemunela“, na kome se kondicionom treneru žalio kako ne može da izdrži duže od 20 minuta, do danas, kad se čini kako u svojevrsnom „fudbalskom galopu“ osvaja po 30 metara terena, potisnuo je u drugi plan većinu propratnih efekata dolaska u Beograd.

Sad niko ne priča o saobraćajnoj nesreći koju je lane izazvao u Brazilu. Odjednom nikome u svlačionici ne smeta što zarađuje 510.000 evra po sezoni. Ni navijači ne gledaju na njega kao potencijalu „mačku u džaku“. Kažu:

„Dobar je. Ivica Iliev je pogodio. Biće još bolji“.

Da bi to zaista i bio, Leonardo da Silva Souza mora sam sa sobom da raskrsti da u Partizanu ono što je pokazivao dosad mora uvek, jer će mu već sutra zaboraviti juče, ako se ne potvrdi danas. Uz bitnu fusnotu: iz Humske 1 uveravaju da njihov „broj 42“ pokazuje tek 70 odsto umeća demonstriranog u prethodnim klubovima i da prostora za napredak i te kako ima.

To se naročito da uočiti kad se povede priča o samom učešću u akcijama. Igri kao suštini. Razvijanju napada. Leonardo jeste dao šest golova, međutim, to je činio u trenucima kad je - i sam to priznaje - bio među lošijim pojedincima na terenu. Večiti derbi i gostovanje u Gornjem Milanovcu su najbolje svedočanstvo utisku da on još ne igra za tim, već za sebe, na čemu mu je, između redova, zamerio Marko Nikolić, ali je za crno-bele dobro što isti taj tim ne trpi zbog naznaka egoizma.

Štaviše, uživa u njegovim plodovima.



Leonardo ima potez, šut, prekid (nekad ga, doduše, ne služi, ali to je verljiva kategorija), lakoću pokreta, ali i neobičnu i po ekipu opasnu osobinu hvalisavca. Tako je minule sedmice saigračima u svlačionici pokazivao da je njemu uplaćen novac na ime plate nekoliko dana pre nego što će leći na račun drugima, što možda jeste neshvatljiv potez uprave, ali je teško objašnjivo ponašanje stranca dovedenog da pravi razliku na mnogo većim utakmicama nego što su one protiv Rada, Napretka, Metalca ili Mladosti iz Lučana.

Na primer, u Evropi.

A do nje je dalek put. Zato bi, svaki put kad Brazilac povuče sličan potez u svlačionici ili da gol, Marko Nikolić trebalo da ga podseti da je Partizan tek treći na tabeli, a svaki put kad izgubi loptu da mu pokaže put u odbranu, kako ne bi levom beku Nemanji Miletićupravio dupli posao.

Leonardo još nema ili ne pokazuje onu atraktivnost u igri kakvu je, bar na ovdašnjim terenima, demonstrirao Almami Moreira, zasigurno jedan od najboljih stranaca u Partizanovoj istoriji. Zna to i sportski direktor Ivica Iliev, jer je prvog doveo, a uz drugog igrao, pa (još) nema razloga da se busa u grudi i priča naokolo kako je angažovao igrača kakav se nije pojavio u Srbiji. Pogotovo sam zna da to što Leonardo uradi za 90 minutaSaša Ilić može i sad vezanih očiju za 15.

Dolazak Leonarda da Silve Soze u Partizan zasad se može podvesti pod kategoriju „dobar“. Za „vrlo dobar“ potrebno je da golovima i asistencijama odvede tim do titule. Do odrednice „odličan“ moraće da se dokaže i u Evropi.

Sve ostalo je suv prosek. A takav crno-belima nije potreban. Imaju ih dovoljno.



Izvor: mozzartsport