Analiza - video: Peta decenija fudbalskog ponosa...!

Ne tražite mu da ode u istoriju, jer tad sigurno neće otići! Legendarni Frančesko Toti danas proslavlja svoj 40. rođendan!

Fudbal 27.09.2016 | 23:00 "Rim je moja porodica, Rim su prijatelji priljatelji, Rim su ljudi koje volim. Rim je more, Rim su planine, Rim su spomenici. Rim su Rimljani. Rim je žuta i crvena. Rim je za mene svet. Ovaj klub, ovaj grad, bili su moj život. Zauvek."

Legendarni Princ Rima Frančesko Toti je 40 godina života i 25 godina fudbalske karijere stavio u upravo tu jednu misao, objasnivši na najbolji mogući način šta za njega znači Večni grad i klub u kojem je odrastao i njemu ostao veran do kraja.

Još kada su mu pre 27 godina direktori iz Milana zakucali na porodična vrata, ne pitajući za cenu koju je potrebno da plate samo da bi ga odveli u grad mode i slavnog fudbala, u sebi je rekao „ne“, a isto to je fino uglađenoj gospodi poručila i njegova majka. Jer kada ste rimsko dete postoji samo jedna dilema – crvena ili nebeskoplava. A u Totijevojporodici je postojao samo jedan mogući izbor – Roma.

A peta decenija je došla na vrata, međutim, u njemu još uvek tinja duh upravo tog ćosavog plavušana, kojeg je Vujadin Boškov, nakon sugestije Siniše Mihajlovića, odlučio da uvede u igru protiv Breše. Sigurno i ne sluteći da će tom odlukom pokrenuti jednu nestvarnu fudbalsku priču i sebe zlatnim slovima uklesati na njen početak.

Lobovi, pete, fudbalska vizija i mašta. Odanost, vernost, lojalnost. Reči koje liče jedna na drugu, ali svaka ima zasebno značenje. Odan je Rimu, veran je Romi, lojalan je armiji navijača. Ne samo onoj koja navijaju za Romu, već onoj sa kojom je podelio svoj fudbalski dar. Aplaudirali su mu u Milanu, aplaudriali su mu pre samo dva dana u Torinu. Fudbalska publika na "čizmi" zna da ceni svoje velikane, svesna da ta vrsta izumire i više se verovatno nikada neće pojaviti.

On je Romi dao sve, ali Roma je njemu ostala dužna. Samo jedan "skudeto", dva Kupa i dva Superkupa Italije. Odnos kluba i Frančeska Toija, ali pre svega odnos pojedinih ljudi na čelu kluba i njega samog, mnogo puta nije bio srazmeran. To se na najbolji način moglo videti prošle sezone, kada je bačen na stub srama samo zbog toga što je odlučio da javno progovori o besramnim potezima van terena. Spaleti je tada odlučio da gradi autoritet na pogrešnoj osobi, ali se izvukao iz sopstvene zamke, i to samo zbog toga jer je Toti tako želeo. Iako je mogao, Princ Rima nije okrenuo publiku protiv njega, ona je to uradila sama, ali se kompletna situacija vrlo brzo stišala, jer je upravo Toti na tome insistirao. Jednostavno, klupski ciljevi su uvek bili iznad svega, a tako je bilo i nakon jučerašnjeg intervjua njegove supruge Ilari, koja je Spaletija nazvala malim čovekom, a za predsednika Palotu nije umela da pronađe blage reči, pa je odustala od ocene njegovih karakternih osobina.

„To su reči žene koja voli i proživljava probleme svog muža. Znam koliko je patila zbog stvari koje su mi se događale prošle sezone, ali želim da naglasim da izuzetno cenim trenera i imam lojalan odnos sa predsednikom. Svi smo usmereni ka istom cilju, a to je dobro za Romu. Kao što sam rekao u više navrata, slavim svoj 40. rođendan i želim to da uradim sa svojim drugarima, trenerom, igračima, mojom porodicom i navijačima“, rekao je kasno sinoć Princ Rima.

Frančesko Toti je jednostavno igrač nekog drugog kova. Svoju slavu je živeo kroz svoje golove i majstorije na terenu, živeo je za huk i ovacije Olimpika, a ne za broj lajkova na Fejsbuk stranicama i Tviteru ili saldo na bankovnom računu. Oduvek je živeo za Rim i Romu, a tako živi i sada. Jer da su mu novac i trofeji primarni u životu, početkom novog miljenijuma bi prihvatio ponudu surovog kapitaliste Florentina Pereza, zaigrao za čuvene Galaktikose, pokorio Evropu i verovatno uzeo tu čuvenu Zlatnu loptu. Ali je odbio, iako smatra velikom grehom to što je uopšte mogao i da pomisli na prelazak u Madrid.

„Kada vas možda i najjači tim na svetu pozove da mu se pridružite, počnete da razmiljate o tome kakav može da bude život na nekom drugom mestu. Razgovarao sam sa predsednikom Rome (Franko Sensi), ali je na kraju presudio razgovor sa porodicom, u kojem sam se podsetio da dom zapravo znači sve u životu“, poručio je nadavno Toti.

Karijeru je počeo kao Zlatni dečak, koji je kasnije izrastao u rimskog kralja. U Romi mu je uvek nedostajalo iskrenih fudbalskih „podanika“. Ratnika, ako ne istih, onda makar približnih kvaliteta i osobina. Suštinski ih je imao samo te 2001. godine u likovimaGabrijela Omara Batistute, Kafua, Kandele, Samuela, Delvekija, Montele, Tomazija,Emersona... Neprikosnovenog vojskovođe Fabija Kapela. Samo tad i nikada više. Samo taj "skudeto" i nijedan više. Uvek je kuburio sa saigračima, uvek je bio mnogo veći od ostatka ekipe, a tako je i danas, kada slabijima od sebe greje klupu, iako je i u 40. godini bolji igrač od njih. Ali to je ponovo Spaletijev obraz, a ne njegov.

Čelnicima Rome, na čelu sa nesimpatičnim i slatkorečivim Džejmsom Palotom, bolje je da mu u rođendanskoj čestitki ne požele srećan završetak karijere, jer on to neće učiniti kada oni žele, nego kada bude sam osetio da je vreme za kraj. A čak i ako tako odluči, sigurno neće sesti u fotelju, u neku od kancelarija na stadionu koju oni već nisu okupirali, nego će ostati na terenu, u nekoj drugoj ulozi, verovatno trenerskoj, jer će mu biti teško da se odvoji od igre kojoj je podario svoj čitav život i grada koji je za njega čitav svet.

Ne tražite mu da ode u istoriju, jer tad sigurno neće otići.





Izvor: mozzartsport