Ustanak: Venecuela tone u haos

Hiljade građana su izašli na ulice u Venecueli u masivnoj revoluciji protiv predsednika Madura.

Svijet 09.09.2016 | 11:53 Ustanak, nazvan “Uzimanje Karakasa,“ ima za cilj da primora vladu na referendum za opoziv predsednika Nikolasa Madura.

Do toga je došlo dva dana nakon što su hiljade vladinih pristalica takođe zauzele ulice u Karakasu pružajući podršku Maduru, koji je držao govor.

“Da li žele mir?“ pitao je Maduro masu na maršu 30. avgusta, optužujući opoziciju za planiranje nasilja i, potencijalno, novi pokušaj državnog udara. “Da li žele demokratiju? Imaćemo demokratiju, ali ako pokušaju da dođu do mene državnim udarom, uz zasede i nasilje, revolucija će odgovoriti.“

Vladini lideri su pojačali napore u poslednjih nekoliko nedelja da pokažu snagu i jedinstvo ispred marša opozicije. 30. avgusta. Mitingu su prethodile tri prorevolucijske demonstracije u prethodnim danima. Vladine pristalice su takođe održale konkurentski skup 1. septembra.

Maduro je pozvao pristalice da održe intenzitet na ulicama da bi se suprotstavili pokušaju opozicije da ga zbace sa vlasti preko referenduma. “Moramo biti jasni po pitanju volje naroda u njihovoj neprekidnoj borbi, popularne organizacije, da se bori,“ rekao je.

Prema Ustavu Venecuele, koji je izrađen od strane izabrane ustavotvorne skupštine i izglasan 1999. godine pod vladavinom Madurovog prethodnika Uga Čaveza, svi izabrani zvaničnici mogu biti opozvani nakon polovine njihovog mandata. Opozicija je 2004. godine uspela da pokrene referendum za opoziv Čaveza, koji je on lako dobio.

Međutim, ovaj proces, koji uključuje20% birača koji potpisuju peticiju, prilično je sporan u tekućim pokušajima da se pokrene referendum za opoziv protiv Madura.

Konkurentska mobilizacija ulice se podudara u tom pokušaju. Opozicioni lideri kažu da njihove demonstracije imaju za cilj izvršenje pritiska na Nacionalni izborni savet (CNE) da odrede datume za naredu fazu procesa opoziva, što je prikupljanje potpisa 20% birača.

Datum za bilo koji referendum opoziva je od ključnog značaja. Ako se održava pre 10. januara i Maduro izgubi, biće održani novi izbori. Ako se održava posle 10. januara, potpredsednik ove zemlje će postati predsednik do kraja tekućeg predsedničkog mandata 2019. godine.

Raspored za referendum opoziva će biti objavljen 10. avgusta od strane predsednika CNE, Tibisaja Lucena. Sledeća faza procesa će se održati od 24-30. oktobra, kada će opozicija morati da prikupi 20% potpisa registrovanih birača. Ovo iznosi ukupno 3,9 miliona ljudi.

Maduro je 30. avgusta izjavio da se krajnje desničarska stranka Narodne volje, koju predvodie lider u zatvoru Leopoldo Lopez i njegova supruga Lilijan Tintori, nalazi iza državnog udara protiv njegove vlade. On je takođe rekao da razmatra ukidanje zaštite imuniteta svih venecuelanskih političara da omogućio sudovima da procesuiraju osumnječene u parlamentu.

U danima pre desničarskih demonstracija, grupa tvrdokornih protivnika vlade je uhapšena nakon što su ih vlasti našle sa eksplozivom i uniformama Nacionalnih oružanih snaga.

U međuvremenu, pristalice vlade su ponovile svoj poziv za mir da se postigne stabilnost u Venecueli. U poslednjih nekoliko meseci je došlo do talasa nasilja protiv vladinih pristalica, levičarskih aktivista i javnih službenika, za koji mnogi veruju da je pokušaj da se podrije budućnost pokreta Čavista u zemlji.

Zbog pretnji nasiljem na opozicionom maršu, postavljene su dodatne policijske i vojne snage širom grada. Cilj je bio da se spreči ponavljanje prošlih nasilnih akcija od strane opozicije.

U nekim delovima grada su opozicioni protesti postali nasilni. Ljudi su uhvaćeni u paljenju automobila i krhotina, pokušavajući da zatvore ulice, bacajući molotovljeve koktele i napadima na policiju.

Neke istaknute opozicione ličnosti su načinile slabo skrivene pretnje nasiljem ako CNE ne promeni odluku da referendum ne može biti održan ove godine.

Maduro je rekao da opozicioni miting ima za cilja da prikrije državni udar, sličan onom neuspelom puču protiv Čavezove demokratski izabrane vlade iz 2002. godine koji su podržale SAD. Čavez je ubrzo svrgnut od strane vojske, dok je masovni ustanak siromašnih obnovio njegovu vladu.

Hiljade pristalica Bolivarske revolucije su izašli na ulice kao odgovor na pretnje puča i da traže da se spreči ponavljanje desničarskog gurimbasa iz 2014. godine (oblik naslinih uličnih protesta često korišćen od strane opozicije), u kom je poginulo 43 ljudi.

Na provladinom maršu 30. avgusta , Maduro je pozvao venecuelanski narod da brani mir u glavnom gradu i da se bore protiv konstantnih desničarskih planova da destabilizuju zemlju nasiljem.

“Oni su ponovo izgubili, pobeda pripada narodu, u miru i u revoluciji,“ rekao je Maduro.

Maduro je najavio sprovođenje “mirovnog plana“ za Karakas koji će trajati do kraja godine. Kao deo plana, 50 sportskih terena za mlade će biti ili izgrađeno ili renovirano, 115 škola će biti otvoreno i Bario Adentro misija, koja pruža besplatnu zdravstvenu negu, će se proširiti da dosegne 100% stanovništva Karakasa.

Maduro je takođe najavio i druge planove za obnavljanje bolnica i plan za zamenu liftova u starim zgradama, među ostalim merama za renoviranje siromašnih zajednica.

Izvor: Webtribune.rs