Da li ste meteoropata?
Najčešći simptomi su migrena, nesvestica, oscilacije krvnog pritiska, otežano disanje. Posledice ne osećaju samo bolesni i stari, već 85 odsto zdravih osoba, čak i deca.
Zdravlje 03.09.2016 | 11:32
- Meteoropatija je još misteriozna oblast, koja nema jasnu definiciju. Evidentno je da se uticaj vremenskih prilika odražava pre svega na osobe koje inače pridaju veliki značaj vremenskim promenama i njihovom uticaju. Ipak, ne postoji merna jedinica da se jasno vidi šta se u organizmu dešava. Sve što se registruje, registruje se pomoću čula.
* Na koje načine pacijenti registruju promene?
- Čulo vida registruje sivo i tmurno vreme, koža prima senzacije temperaturnih promena, a zbog teških, tmastih oblaka i lošeg atmosferskog pritiska se teže diše... Sve signale o spoljašnjim uslovima prima mozak, koji to prerađuje i šalje povratnu informaciju. Hipofiza pod uticajem vremenskih previranja aktivnije radi, pojačava lučenje određenog hormona, što dovodi do nemira i razdražljivosti. S druge strane, smanjuje proizvodnju endorfina, prirodnog analgetika koji snižava prag bola, pa meteoropate osećaju glavobolju, bolove u kostima i mišićima.
* Ko su, zapravo, meteoropate?
- To bi, u doslovnom smislu, trebalo da budu osobe bez posebnih zdravstvenih tegoba. Međutim, čak i kod relativno zdravih se oslanjamo na njihove subjektivne tegobe, ispoljene u vidu glavobolje, jakih bolova u zglobovima i mišićima. Meteoropatija se ne vezuje samo za savremenog čoveka, o ovoj pojavi se znalo i u ranijim vremenima, pošto se i tada vremenski uticaj često ispoljavao kod ljudi koji se bave kreativnim poslom, poput umetnika, slikara, pisaca, kompozitora. S promenom vremena, inspiracija bi zatajila, pogotovo kada je dan tmuran, siv, kišovit. Tada im se nije dalo da uzmu četkicu u ruke, pero da pišu, lelujali su dok hodaju, bili bezvoljni, pa su ih proglašavali i lenjivcima. Takvi su bili brojni, danas poznati i priznati umetnici.
* Koji još faktori utiču na meteoropate?
- Postoji tesna veza sa bioritmom, odnosno fizičkim, psihičkim i emotivnim statusom. Vremenske promene više utiču na umorne, neispavane, nezadovoljne osobe, kao i sklone stresu i brigama U skladu sa tmurnim vremenom, stanje kod depresivnih se pogoršava, dok agresivni postaju razdražljiviji kada je toplo i vlažno vreme. I normalno je da sivo vreme izaziva depresiju, a lepo pozitivne misli. Danas samo ekstremno zadovoljne osobe, a takve su izuzetno retke, ne trpe uticaj vremena i zaljubljeni pobeđuju u svim situacijama, kakvi god da su oblaci iznad nas.
* Kome je najteže u vremenskim previranjima?
- Hronični bolesnici trpe, jer nagli skokovi i padovi temperature u svakom godišnjem dobu na njih utiču nepovoljno. Najteže je srčanim bolesnicima, astmatičarima i psihički labilnim osobama. Oni najčešće osećaju glavobolju, vrtoglavicu, fizičku slabost, hipertenziju, pogoršanje stanja bolesnih organa. Prisutne su i hirovite promene raspoloženja, razdražljivost, pojačano lupanje srca. Uz to, mogu biti dekoncentrisani i da pate od nesanice.
* Koliko traje ovakvo stanje?
- Stanje uzrokovano vremenskim promenama traje dan ili dva, dok se organizam ne aklimatizuje. Suština je naći način da se organizam prilagodi novim okolnostima. To znači ne upuštati se u velike poslove, primeniti masaže i tople kupke, slušati muziku i ugađati sebi dok se stanje ne popravi.
ZA OVU BOLjKU LEKA NEMA
Nema posebnog leka, osim analgetika za umirenje bolova, koji lekari mogu da prepišu meteoropatama. Preporučuju se čajevi na bazi kamilice, lipe, lincure i gloga za smirenje nervnog sistema. Oni koji predosećaju promene vremena, trebalo bi da se uzdrže od uzimanja alkohola i ne jedu slani sir i čokoladu, jer ove namirnice pojačavaju razdražljivost - savetuje dr Macura.
SEZONSKI STRES
U toku godine, nekoliko stresova pogađa većinu ljudi. Svi znamo u kojem smo godišnjem dobu najosetljiviji. Bliži se septembar, koji bi mogao da bude klimatski idealan mesec, da nije užurbanosti i stresa posle povratka sa odmora. Buka, saobraćjne gužve, pun grad ljudi, polazak đaka u školu, posebna briga o prvacima, nabavka knjiga, odlazak studenata u veći grad zbog školovanja..., neminovno utiče da porodice i pojedince. Tu su i ispitni rokovi, spremanje zimnice, nabavka ogreva, mnoštvo poslova i stalno prebrojavanje novca za sve što je potrebno, zanemariće razmišljanje o uticaju vremena na organizam.
- Stres je prisutan, ali može da se umanji. Da bi se u tome uspelo, treba živeti u skladu sa sobom, okolinom i prirodom. Potrebno je i malo sreće, dobri prijatelji, više para u novčaniku, kako bi se lakše prebrodio period pred nama - ističe sagovornica "Života plus".
TREĆINA POPULACIJE PATI
Iako meteoropatija nije zvaničan deo medicine, trećina svetske populacije reaguje na vremenske promene - tvrdi dr Angeliko Brunjoli sa Instituta klimatološke medicine milanskog univerziteta. Faktori koji doprinose lošem zdravstevnom stanju su temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša, grmljavina.
Boravak na otvorenom, odevanje u skladu sa vremenom, šetnja i dovoljan unos vitamina, najbolja je prevencija. U kući bi trebalo imati jonizatore vazduha, koji dokazano pomažu kod povišenog krvnog pritiska, lošeg psihičkog stanja, astme, alergije i bronhitisa.
Novosti
foto: internet
Komentari / 0
Ostavite komentar