Popularna: Zdrava ishrana tri puta skuplja

Sve više ljudi odlučuje se za kupovinu i uzgajanje organskog voća i povrća, iako zahtjeva puno pažnje i vremena, te košta mnogo više od uobičajene.

Republika Srpska 28.08.2016 | 19:20 Većina ne razmišlja puno o kvalitetu hrane koju kupuje, ali je poznato da mnogi uzgajivači voća i povrća, u cilju postizanja što boljih prinosa, upotrebljavaju mnogo pesticida koji su opasni po zdravlje.

Suprotno tome, postoji organska hrana proizvedena na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju, bez upotrebe hemijskih supstanci, piše EuroBlic.

"Organska proizvodnja je proizvodnja voća i povrća bez tretiranja vještačkim preparatima. Tretiranje dolazi u obzir, ali samo algama, koprivom, bijelim lukom, čajevima, odnosno nekim prirodnim materijama", objašnjava agronom Nikolina Đekić.

S obzirom da je organsko voće i povrće do tri puta skuplje, na našim prostorima postoji malo licencirananih firmi za organsku proizvodnju, jer se rijetko ko upušta u ovaj posao. Suštinska razlika je da se biljke tretiraju tako da sprječavaju nastanak otrova, a ne da se, kad se pojavi, pršće hemikalijama.



"Mnogo je teže proizvesti organsku hranu, jer ste tu danonoćno, stalno pratite rast i razvoj biljaka i puno je teže odbraniti od štetočina koje napadaju hranu. Organsaka hrana se i otkupljuje i prodaje za više novca, jer je potrebno puno više vremena i ulaganja", istakla je Đekićeva.

Ona dodaje da se na našim prostorima polako, ali sigurno razvija svijest o tome koliko se ustvari nezdravo hranimo i da je organski proizvod mnogo zdraviji.

"Organske jagode su tri puta skuplje od tretiranih, ali ako uporedimo kako nastaju jedne a kako druge, cijena treba da bude puno veća. Međutim, mi nemamo ni tržište ni uslove za to. Idealno bi bilo da svi imamo svoju baštu, ali nažalost, nisamo svi u situaciji da uzgajamo povrće niti da kupujemo samo zdravu hranu", kaže ona.



To dokazuje i činjenica da sve više porodica, prvenstveno zbog svoga zdravlja, zatim i zbog razvijanja biznisa, krenu od male bašte za svoje potrebe, pa polako počnu raditi na veliko.

Milena Sarić, iz Prnjavora, prvenstveno zbog zdravlja, ali i u cilju da stvori zdrave navike svoje djece, krenula je od male bašte kupusa i luka, a sada ima pravo malo bogastvo raznovrsnog organskog povrća.

"Svi znamo da zdravlje zavisi od ishrane, ali to ne shvatamo ozbiljno. Ja sam to shvatila kada je kćerka imala problema sa zdravljem. S obzirom da nemam novca da kupujem skupu i zdravu hranu počela sam sama sa uzgojem i sada gotovo svaki ručak pravim iz svoje bašte", kaže Milena.

(EuroBlic)