Mini komentar: Kako je Marina izazvala NATO?!

Bombe su padale na Srbiju, bili smo u očaju i beznađu te 1999. godine, a tada 18-godišnja Marina Maljković je odlučila da se vrati u rodni Beograd, iako nikada nije živela u njemu. Nesuđeni student psihologije u Americi rešio je da deli sudbinu svog naroda.

Košarka 16.07.2016 | 21:15 A kada je živela u Limožu, niko od dece u školi nije hteo da priča sa njom jer, zamislite, nije znala francuski jezik. Moglo je mesto boravišta da bude i Split, i Barselona, i Atina, i Pariz... Ali, na životnoj prekretnici, presudio je očev gen, otišla je u halu i uzela narandžastu loptu.

Ređala je uspehe sa Ušćem, Hemofarmom, Partizanom, postala najmlađi evropski selektor, ubrzo i šampion Evrope. Francuzi su nekoliko godina kasnije dobro naučili ko je ona, sad svi trče da je pozdrave, u međuvremenu je usavršila i francuski, ali i košarkašku igru.

Sad ide u Rio, ni sanjala nije, recimo 2012, da će biti u koloni ponosnih srpskih sportskih zvezda. Kada je gledate na treningu, deluje oštro, autoritativno, jer zna šta hoće. Na majku Gordanu. Kao u nikad prevaziđenom hitu “Prljavog kazališta” vešto skriva suze i emocije, a eksploziju nosi u sebi. 

Evropske krune, klupske i reprezentativne, stvar su navike porodice Maljković. I obaveza prema Srbiji, na radost naše košarke.

Izvor: blic.rs