VB neopravdano u rat, Bler obećao Bušu

Velika Britanija se odlučila na vojnu invaziju na Irak pre nego što su iscrpljena sva mirna rešenja, navodi se u dugo čekanom izveštaju Džona Čilkota.

Svijet 06.07.2016 | 16:20 U izveštaju "Istraga o Iraku" se dodaje da obaveštajni podaci koji su predstavljeni kao opravdanje intervencije nisu bili dovoljno čvrsti.

"Procene o pretnji koju predstavlja Sadam Husein su bile predstavljane sa neopravdanom sigurnošću. Konsekvence intervencije su bile potcenjene, a planiranje invazije nije bilo adekvatno", rekao je Čilkot.

Ceo izveštaj izrađen je u 12 tomova, biće objavljen u celosti na internetu, i žestoko kritikuje poteze britanskih vlasti i "bezuslovnu podršku" koju je bivši premijer Toni Bler pružio administraciji SAD.

Vladina istraga koja je trajala sedam godina i koštala je deset miliona funti baca novo svetlo na odluku Britanije i Tonija Blera da se uključi u borbu protiv Sadama Huseina 2003. godine i podvlači da je bivši premijer "preuveličavao pretnju iz Iraka i ignorisao upozorenja".

"Sadam Husein nije predstavljao neposrednu pretnju u trenutku invazije", navodi se u Izveštaju.

Čilkot je rekao da je istraga ustanovila i da su SAD i Britanija podrivali autoritet Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tako što su insistirali na vojnoj intervenciji, pre nego što su iscrpljene sve mirne alternative.

"Bler je obaveštajna saznanja o oružju za masovno uništenje predstavio parlamentu sa sigurnošću koja nije imala utemeljenje. Bler je rekao da postoji realna opasnost da se teroristi domognu takvog oružja, a bio je upozoren da bi invazija samo uvećala opasnost od Al Kaide, samim tim uvećala i takvu mogućnost", rekao je Čilkot.



Kako je podvukao, sada je jasno da je politika prema Iraku "građena na osnovu loših obaveštajnih podataka i procena". Takođe, ocenjeno je da je Toni Bler "namerno preuveličavao pretnju Iraka".

"Takve procene niko nije dovodio u pitanje, a to je moralo da se učini", rekao je Čilkot.

 Takođe, Čilkotov tim se bavio sastancima Tonija Blera i tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša iz 2002. godine, kada je osam meseci pre početka rata Bler poručio Bušu: "Biću uz tebe šta god da se desi".

Čilkot je naveo da su i američke vlasti loše planirale invaziju, ali i period posle ulaska u Irak. Takođe, rekao je da je lošeg planiranja bilo i na britanskoj strani, koja nije imala snage da se suprotstavi odlukama SAD, ali ni snage da se bavi vojnim operacijama te veličine.

"Bler je precenio svoje mogućnosti da utiče na odluke SAD u Iraku. Velika Britanija bi trebalo da ima snage da se ne slaže sa Amerikom. Nije bilo potrebe da se uđe u rat 2003. godine, a od 2006. godine je Velika Britanija vodila dve velike kampanje - u Iraku i Avganistano. Za tako nešto nismo imali resursa", rekao je Čilkot.

Takođe, odbačene su tvrdnje Tonija Blera da je bilo "nemoguće predvideti probleme koji su došli nakon invazije". Kako je Čilkot rekao, pretpostavljalo se da do problema može doći.

Kako je ustanovljeno pre same intervencije, nisu bili identifikovani rizici, niti su rizici dobro predstavljeni vladi.

"Kabinet nije raspravljao o vojnim opcijama ili njihovim implikacijama. Ministri su bili upoznati sa lošim pripremama i za invaziju i za period posle ulaska u Irak. Kampanja je vođena uspešno, Bagdad je pao, a Sadam je uhvaćen. Međutim, 200 Britanaca je stradalo, a do 2009. godine više od 150.000 ljudi je poginulo, a milion je raseljen. Narod Iraka je mnogo propatio", rekao je Čilkot.



Prema oceni u izveštaju, vojna operacija je na kraju završena na način koji je daleko od uspešnog.

Čilkot je rekao da se iz ovog izveštaja mogu naučiti mnoge lekcije, a jedna od njih je i da odnos Britanije i SAD ne bi trebalo da podrazumeva "bezuslovnu podršku".

"Takođe, odluke moraju da donose ministri, a ne sofa-kabinet. Rizici i sve opcije moraju da budu adekvatno odmereni. Vlasti moraju da budu uverene da su oružane snage adekvatno opremljene za zadatak", rekao je Čilkot.

U iščekivanju ovog izveštaja, bivši predsednik škotske vlade Aleks Salmond izjavio je da bi bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru moglo da se sudi za ratne zločine pred škotskim sudom.

U Londonu inače traju demonstracjie povodom ovog izveštaja, a okupljeni pozivaju na suđenje Toniju Bleru.

Izvor: B92