Priča: Old Traford – stadion gdje stanuju legende...!
Rajan Gigs napustio je Mančester Junajted posle tri decenije i na još jedan način se pridružio živim legendama engleskog giganta.
Fudbal 07.07.2016 | 00:00
Osvojio je 34. trofeja, uključujući 13 titula šampiona, a rekordna 963 nastupa za Junajted teško će biti nadmašena.
Navijači ga najviše pamte po golu Arsenalu kojim je Junajted došao do triple krune 1999, ali po još bezbroj fenomenalnih partija za tim sa Old Traforda
Pored Gigsa, predstavljamo vam fudbalske legende koje su ispisale istoriju Mančeter Junajteda, jednog od najtrofejnijih klubova Engleske, ali i celokupnog fudbalskog sveta.
Bil Foulks (1951-70)
Klasni centarhalf bio je otelotvorenje ‘Bezbijevih beba’.
Kao štoper bio je čvrst, stub ekipe koja je prošla svašta, 1958. Izvlačio je ljude iz olupina posle nesreće u Minhenu. Deset godina kasnije asistirao je u novom pohodu Junajteda na evropski tron.
Foulks je bio ‘sve’ u najmitskijoj generaciji Mančester Junajteda
Rodžer Bern (1951-58)
Mančester Junajted imao je vrlo popularne kapitene, ali za mnoge niko neće biti kao Rodžer Bern.
Mogao je da se prilagodi svemu, a postao je jedan od prvi ofanzivnih bekova u svetu fudbala jer je odlično čitao igru .
Jedan je od osmorice poginulih igrača u nesreći 1958, pri povratku ekipe sa gostovanja Crvenoj zvezdi u Beogradu, u okviru četvrtine finala tadašnjeg Kupa šampiona
Dankan Edvards (1953-58 )
Da ga je sudbina malo drugačije tretirala, mogao je da bude najveći igrač u istoriji.
Krilni napadač, iako je mogao da praktično bilo gde na protivnikovoj polovini terena, bio je veliki, snažan, brz, pokretljiv i predodređen za najveće stvari.
Sa 21 godinom, 1958. već je imao 177 nastupa za Junajted i 18 za Englesku. Ali, na veliku žalost, samo 15 dana posle minhenske nesreće podlegao je povredama.
Bobi Čarlton priznao je da je Edvards bio ”jedini igrač uz kojeg se osećao inferiorno“ , kao i da je njegova smrt ”najveća pojedinačna tragedija koja se dogodila Mančester Junajtedu i engleskom fudbalu ikada“.
Ser Bobi Čarlton (1956-73)
Samo 16 meseci posle debija za Junajted, Čarlton je izgubio osam saigrača u avionskoj nesreći, a imao je i neverovatnu sreću da preživi tragičnu noć u Minhenu.
Postigao je 249 golova u 758 nastupa, vodio je klub do borbe povratka u vrh, igrao je elegantno i imao veliku volju za uspehom.
Važi za jednog od najvećih gospodina u kopačkama, jednog od najboljih vezista u istoriji fubala i pravog majstora sa loptom.
Bio je poznat po svom napadačkom instiktu i dodavanjima sa sredine terena, kao i jakim dalekometnim šutevima.
Sa Junajtedom je osvojio prvenstvo 1965. i1967, a neredne godine, sa dva postignuta pogotka u finalu Kupa evropskih šampiona dodao je još jedno odličje u svojoj biografiji.
Kao član reprezentacije Engleske osvojio je Svetsko prvenstvo 1966, a iste godine bio je dobitnik Zlatne lopte jer je proglašen za najboljeg fudbalera Evrope.Zbog svega što je uradio za engleski fudbal 1994. od Kraljice je dobio titulu ‘sera’ I član je Laureus svetske sportske akademije.
Denis Lou (1962-73)
Strelac vrhunskog kvaliteta, ali ne samo napadač nego kompletan fudbaler.
Kada je imao loptu u nogama bio je odličan, i kao dodavač i kao dribler, poput vrhunskog veznjaka.
Imao je tu sreću da igra u generaciji sa Bestom, Čarltonom i ostalim ‘Bazbijevim bebama’.
S pravom se smatra najvećim škotskim igračem ikada, rekorder je Junajteda sa 46 golova u jednoj sezoni (1963-64). Osvajač je Zlatne lopte 1964, a za Junajted je odigrao 309 utakmica i postigao pogodak u svim takmičenjima.
Džordž Best (1963-74)
“Da sam rođen ružan, nikad ne biste ni čuli za Pelea”, našalio se jednom prilikom velikan iz Severne Irske, ali to je odraz onoga kakav je Best bio i kakav je mogao biti.
Sa urođenom tehnikom o kakvoj većina igrača može samo da sanja, Besta je bilo užitak gledati.Postigao je 179 golova za 11 godina na Old Trafordu, a to je samo delić priče o Bestu jer je nju gotovo nemoguće opistati u tri, četiri rečenice.
Član je čuvene generacije ‘Bazbijevih beba’ koja je 1968. Mančesteru donela prvi Kup Evropskih šampiona, a iste godine proglašen je za najbolje fudbalera Evrope tradicionalnoj anketi Frans fudbala.
Jedan je od prvih buntovnika u svetu fudbala - “Uvek sam želeo da budem najbolji u svemu, na terenu najjači, u baru jači od onog što najviše popije”- njegova izjava koja ga opisuje.
Mark Hjuz (1980-86 & 1988-95)
Jedan od ključnih za uspeh ser Aleksa Fergusona, njegovi su golovi bili temeljac povratka na staze uspeha kluba ranih 90-ih.
Uz Brajana Mekklejra, potom i Erika Kantonu, Hjuz je činio napadački tandem, a doneo je Fergusonu i prvi evropski trofej na Old Traford golovima u finalu Kupa pobednika Kupova 1991. protiv Barselone u Roterdamu.
Iako je bio trener gradskog rivala Mančester Sitija, njegova 163 gola za Junajted ga svrstavaju u istinske legende kluba.
Brajan Robson (1981-94)
Za generacije Junajtedovih navijača on će uvek biti ‘kapiten Marvel’, kapiten koji je vladao sredinom terena punih 13 godina.
Njegove liderske sposobnosti dovele su do toga da je postao najdugovečniji Junajtedov kapiten, jer je traku preuzeo kao 25-godišnjak 1982.
Odličan u startovima, ali i sa loptom, koja kao da mu je bila pričvršćena za levu nogu.
Podigao je šampionski pehar 1993. posle 26. godina ‘suše’ u Junajtedu, najduže u novijoj klupskoj istoriji.
Peter Šmajhel (1991-1999)
‘Veliki Danac’ bio je pravo pojačanje za Mančester Junajted, podigavši letvicu ostalim golmanima u celoj ligi.
Svoju poslednju sezonu u Junajtedu završio je na najbolji mogući način, osvajanjem triple krune.
‘Đavoli’ su te 1999. godine osvojii prvenstvo, FA kup i Ligu šampiona.
UEFA ga je 1992. i 1993. proglasila najboljim golmanom Evrope, isto zvanje dobio je i 1997. i 1998, biran je nekoliko puta u idealni tim Premijer lige, čak su ga proglašavali nezvanično trećim najboljim golmanom svih vremena.
Poznat je po neverovatnim refleksima, snalažljivosti u situaicjama „jedan na jedan“, motivaciji koju je prenosio na saigrače i trofejima kojima je punio trofejne sale klubova češće nego što je dozvoljavao rivalima da ga savladaju.
Dejvid Bekam (1992-2003)
Ne može se osporiti njegov doprinos i važnost za Junajted, kao i evropski fudbal u globalu, iako su tokom čitave njegove karijere ljubitelji fudbala na pogrešan način percepirali njegov učinak na terenu.
Nije bilo rešenja ni odbrane od njegove desnice, imao je nebrojano asistencija, a i nadavao se golova. Posebno se pamti onaj sa centra Vimbldonu, koji je na kraju proglašen najboljim u istoriji Premijer lige, kao i Tottenhemu.
Bio je značajan u osvajanju titule šampiona Evrope 1999, da bi deset dana kasnije izveo dva kornera za dva gola i nezaboravan preokret u finalu Lige šampiona protiv Bajerna u Barseloni.
Gari Nevil (1992-2011)
Desni bek je za 19 godina provedenih u klubu osvojio 20 trofeja i temelj je generacije ’92.
Bio je kapiten i pre nego što je stavio traku oko ruke jer se niko nije borio za Junajted kao on.
Ser Aleks jednom ga je nazvao najboljim engleskim desnim bekom svoje generacije
Erik Kantona (1992-97)
Kantona je jedna od mnogobrojnih ikona Mančester Junajteda, iako je na Old Trafordu proveo manje od pet godina.
Njegov uticaj na ekipu, koja je htela da prekine 26 godina dugo čekanje na titulu, bio je momentalan, popšto je uz njega Junajted slomio mentalne i psihičke barijere.
Njegov niz ključnih golova u tesnim pobedama doneo je titulu 1996, a osvajao je titule u sve četiri sezone koje je završio na terenu. Navijači su ga proglasili ‘Kraljev Erikom’.
Kantona je imao stil, strast, temperament i dozu genijalnosti, a njegova posebnost vidi se i u čuvenom sukobu, kada je nasrnuo na navijača koji ga je progonio tokom čitave sezone, na sred meča.
Pol Skols (1992-2011 & 2012-13)
Zinedin Zidan nazvao je Pola Skolsa svojim najtežim protivnikom, dok je Pep Gvardiola tvrdio da je Pol najbolji vezni igrač svoje generacije.
Takođe, kada su legendarnog Zizua upitali kako se oseća kao najbolji vezista svoje generacije, on je rekao da ne zna i da bi morali da pitaju upravo Skolsa.
Za Bobija Čarltona bio je ”sve ono najbolje što fudbal nosi“. Danas se Junajted muči da pronađe njegovu zamenu, ili barem nekoga ko bi delimično mogao da nadomesti njegov odlazak.
Njegove radne navike, mentalitet i sjajan pregled igre, ali i udarac čine ga jednim od najkompletnijih engleskih veznjaka svih vremena.
Roj Kin (1993-2005)
Njegov oštar jezik često je bio razlog rasprave, ali njegova pojava na terenu je posebna priča.
Nekada je i preterivao jer je zahtevao savršenstvo od svih oko sebe, a bio je general na terenu i van njega.
Prgavi Irac je bio beskompromisan na terenu, nije štedeo ni sebe ni protivnike, ali je njegova osvetoljubivost skupo koštala. Start kojim je skratio karijeru Alfa-Ingea Halanda ostaće upamćen kao možda najbrutalniji u igračkim danima Junajtedovog “pit bula”.
Njihov sukob je trajao jako dugo još dok je Norvežanin nosio dres Lidsa.
Jedan je od najuspešnijih fudbalera Irske sa osvojenih 19 trofeja, a 17 je osvojio upravo sa Juajtedom.
Napustio je Old Traford nakon svađe sa Fergusonom i ostatkom klupskog vrha , kub je napustio na pomalo neslavan način, ali titulu ‘gvozdena cevanica’ niko ne može da mu oduzme.
Ole Gunar Solšer (1996-2007)
Golom u nadoknadi vremena doneo je Junajtedu pehar Lige šampiona 1999, ali i osim te nezaboravne večeri, Solšer je ostavio dubok trag u klupskoj istoriji.
Nadimak ‘super zamena’ praktično je dobio značenje po sjajnom Norvežaninu, ali on je bio i, nemilosrdni golgeter.
‘Ubica dečjeg lica’ pogodio je 126 puta u 366 nastupa.
Rio Ferdinand (2002-14)
Graciozan i hrabar odbrambeni igrač, brzo je odgovorio na kritike kada ga je Junajted načinio najskupljim odbrambenim igračem u istoriji lige, kluba plativši 34 miliona funti Lids Junajtedu.
Posle 12 godina uverio je sve da se isplatilo. Odlično je čitao igru, brzo je pokrivao teren, a postao je vođa i ikona 21. veka Junajteda.
Kao kapiten podigao je pehar Lige šampiona 2008, a ostaće i upamćen kao deo jednog od najboljih štoperskih tandem u istoriji najslavnijeg britanskog kluba, ali i sveta, sa našim Nemanjom Vidićem.
Kristijano Ronaldo (2003-2009)
Otkako je otišao u Real Madrid, postao je jedan od dvojice najboljih igrača na svetu, ali u Junajtedu je položio temelje svoga uspeha.
U klub je došao je kao mršavi dečak, ali je Portugalac je za šest godina na Old Trafordu zadivio navijače neviđenom tehnikom i fantastičnim golovima, I tako se odužio ser Aleksu na ukazanom poverenju.
Sa 42 gola u sezoni 2007/08 vodio je Junajted do dvostruke krune.
Ronaldo je posle odlaska za navijače i dalje ikona kluba, a ne prođe leto da se ne ponadaju da bi momak za ostrva Madeira mogao da se vrati i ponovo obuče crveni dres sa brojem sedam na leđima.
Vejn Runi (2004-)
Došao je iz Evertona kao 18-godišnjak, a dvanaest godina kasnije najbolji je je strelac reprezentacije Engleske svih vremena, dok mu 69 pogodaka nedostaje kako bi stigao Alana Širera, kao najboljeg golgetera u istoriji Premijer lige.
Od 2004. je na Old Trafordu, na svom debiju postigao je tri pogotka i zabeležio jednu asistenciju, najavivši ono što nas je čekalo u budućnosti.
Bio je uspešan partner u napadu sa Rudom van Nistelrojem, Kristijanom Ronaldom, Dimitrom Berbatovim i Robinom van Persijem.
Do sada je postigao 240 golova na 520 utakmica, a pokazao je da može da igra i na još nekoliko pozicija na sredini terena.
Nemanja Vidić (2006-14)
Bio je dominantna figura u odbrani pri kraju Fergusonove ere.
Na početku se, posle dolaska u januaru 2006. mučio da se navikne na specifičan stil fudbalan a Ostrvu, ali ubrzo je postao neizostavan u šampionskom timu. Neustrašivost mu je bila glavna odlika, a vodio je svojim primerom, pa je postao i kapiten – tek drugi koji nije Englez, uz ‘Kralja Erika’.
Sa ‘Crvenim đavolima’ osvojio je tri uzastopna prvenstva (pet ukupno), Ligu šampiona 2008. godine, tri Liga Kupa, pet Komjuniti Šildova.
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar