Video - Intervju sa Rodžerom: Koji mi je omiljeni poen?! Kroz noge protiv Novaka!

Rodžer Federer kaže u intervjuu za Gardijan da je Rafael Nadal njegov najveći rival.

Tenis 23.06.2016 | 22:45 “To bi i dalje moglo da se promeni ako s Novakom odigram još nekoliko velikih mečeva. Novak i ja smo stvarno odigrali mnogo takvih duela, ali nekako je rivalstvo s Rafom jedinstveno – zbog tog finala Vimbldona 2008. godine“, rekao je Federer.

Te 2008. Nadal je dobio Federera sa 9-7 u petom setu u jednom od najboljih mečeva svih vremena.

“Teže mi je da igram sa njime nego sa bilo kime drugim – levoruk je i ima taj spin kao niko nikada. Morao sam da promenim mnogo stvari kako bih se nadmetao sa njime“.



Novinar Gardijana pitao je Rodžera za najdraži udarac i spomenuo je bekhend paralelu kojom je spasao meč loptu baš u tom vimbldonskom finalu s Nadalom, ali Federer je izdvojio jedan drugi.

“Jeste, taj udarac je bio dobar, ali nije mi pao na pamet jer sam na kraju izgubio prokleti meč. Koga briga za sjajan udarac ako si izgubio? Omiljeni mi je udarac kroz noge protiv Đokovića u polufinalu US opena 2009. godine. Ljudi taj udarac zovu ’hotdog’ ili ’tviner’, ja ga zovem udarac kroz noge jer je upravo to“.



Federer je osvojio 17 Gren slem titula, u karijeri je imao mnogo značajnih trenutaka, ali uspeo je da izdvoji tri.

“Prvi put kada sam pobedio Samprasa, na Vimbldonu 2001. godine, to je bila početna tačka. Zatim prvi vimbldonski trofej – ostvario sam san, moja karijera mogla je i tada da prestane jer sve što sam ikada želeo bilo je da budem osvajač Vimbldona. Takođe, i titula na Rolan Garosu jer sam mislio da taj Slem možda nikada neću osvojiti – zato sam bio toliko srećan i osetio sam olakšanje“.

Osim te titule, Federer je četiri puta gubio od Nadala u finalu Pariza.

“Nekada bi me nadigrao, nekada bih bio blizu, ali nikada dovoljno dobar da bih ga pobedio u Parizu, mada nisam gubio nadu i veru“.



Kao mlađi Federer nije bio ni izbliza pribran na terenu kao sada i na tome je morao mnogo da radi.

“Nisam bio onaj tip koji se ljuti, više sam bio ljut i razočaran“, kaže Federer, a novinar ’ubacuje’ da je i lomio rekete.

“Dobro, možda i pomalo taj koji se ljuti, ali reket sam bacao taktički, u mrežu, kako ih ne bi lomio jer su bili skupi. Svaki udarac bih komentarisao, govorio kako je moguće da sam to promašio itd. Sudije su mi zamerale da previše pričam i da smetam protivnicima, a roditelji bi se razočarali i iznervirali, nekada bi samo otišli“, kaže Federer i dodaje:

“Rivali su znali da mogu da ’puknem’ – samo da drže priključak dovoljno dugo i ja ću početi da pravim lake greške. Tako da sam se trudio da oko sebe stvorim tu auru nepobedivosti, nekoga koga je teško pobediti. Bio je to dug put – govorio sam trenerima da ne mogu i da moram da izbacim te emocije, a oni su mi rekli da je to u redu, samo ne toliko. Trebalo mi je dve godine da nađem ravnotežu“.

Najviše emocija Federer pokazuje po završetku mečeva – bile one radosne ili tužne. Prvi put je plakao posle pobede u Dejvis kupu nad SAD 2001. godine.

“Dobili smo Amerikance u mom rodnom gradu Bazelu, gde sam nekada bio skupljač lopti. Posle pobede sam bio toliko izmoren i srećan, počeo sam da plačem. ’Otkud ta emocija’, pitao sam se. Nisam znao da imam to u sebi. To mi se desilo i posle pobede nad Samprasom. Pomislio sam: ’Jesi li lud, šta se događa s tobom?’ Ali to je jedan od razloga zašto igram i dalje, kako bih ponovo osetio tako nešto“.

Posle poraza od Rafaela Nadala u finalu Australijan opena 2009. godine Federer je ponovo zaplakao, ovoga puta od tuge.

“Posle poraza u finalu vrti ti se u glavi, samo hoćeš da prođeš kroz ceremoniju, a onda plačeš kada izađeš s terena. Tada mi je tajming bio užasan – to je bio Rafin trenutak i ja sam mu ga oduzeo. Bio sam ljut na sebe, a ljudi su toliko toga učitali u taj plač – videli su ga kao znak mog pada: ’Bože, ne može da prihvati da sada i na betonu gubi od Rafe“.



Opisujući atmosferu i kolege na ATP turu, Federer je rekao:

“Nadal mi je jedan od najboljih prijatelja među kolegama, uz naravno Stana Vavrinku. Endi Mari je duhovit, volim da ćaskam sa njime, Monfis je uvek opušten. Ne postoji momak sa kojim se ne slažem, zato i toliko uživam. Na početku karijere je teže – čvrst si, fokusiran, ratnik na terenu, ali van njega je sve u redu“.

Poslednji Slem Federer je osvojio još pre četiri godine, ali ne odustaje od moguće 18. Gren slem titule.

“Neću da kažem da sada više uživam u tenisu nego ranije, ali u ovoj fazi karijere nekako je drugačije – volim igru na dublji način. Ranije sam jurio snove, sada ih živim i cenim što i dalje mogu da igram tenis, to je divan osećaj. Đoković je sada čovek koji je na vrhu i to zaslužuje 100%, ali ni on nije nepobediv, naravno – prošle godine sam ga savladao tri puta“, kaže Rodžer i dodaje:

“Ako bih mogao da biram, bio bi to Vimbldon. Tamo su pobeđivali svi moji heroji – Beker, Edberg i Sampras, tamo sam ja osvojio juniorski turnir, prvi Slem. Vimbldon je sveti gral“.

Izvor: B92