Još jedan osvrt na finale LŠ: Nedodirljivi ''kraljevići'' iz Real Madrida...!
Real Madrid opet, Ronaldo opet, Ramos opet! Atletiko će da sačeka! Kraljevski klub 11. put u istoriji prvak Evrope, u Milanu savladao gradaskog rivala boljim izvođenjem jedanaesteraca!
Fudbal 29.05.2016 | 23:40Pod svodovima San Sira ušati pehar kralj dira. Miluje ga i govori mu: „opet si moj“. A njegovi prinčevi - Serhio Ramos - često osporavan zbog svojih brljotina u odbrani i Kristijano Ronaldo - koji se 120 minuta skrivao na fudbalskom dvorcu kao da ga juri najokrutnija straža - doneli su Real Madridu 11. titulu prvaka Evrope.
U ultradramatičnom finalu, španski velikan je savladao opakog, grogiranog, pa uzdignutog, ali sa penala nesrećenog gradskog rivala, ostavljajući fudbalere Atletika da se pitaju gde su pogrešili. Da li su uopšte?
Posle 90 minuta 1:1, posle 120 isto tako, a onda u penal seriji šut Haunfrana u stativu i u narednoj presuda Kristijana Ronalda za žurku Madridista u Milanu - 5:3.
Sličnu onoj od pre dve godine iz Lisabona. S tim da je ova, možda, vrednija. Jer, ako je tad Ramos izveo kraljevski klub iz tunela sekund pre kraja, večeras je ponovo osvetlio saigračima stazu do vrha Evrope, da bi Ronaldo skinuo kletvu Milana, jer Real do večeras nikad nije pobedio u gradu mode. Još važnije, zadao smrtonosni udarac sastavu koji ga je mučio minule tri godine gde god ga je video.
Za petu Ligu šampiona u ovom formatu, 11. titulu kontinentalnog prvaka u istoriji i prvi trofej u trenerskoj karijeri Zinedina Zidana. Možda i najzaslužnijeg za slavlje, jer je 4. januara od Rafaela Beniteza nasledio u pojam ubijenu ekipu, a onda je strpljivim radom i promenom sistema igre dovedo do zvanja najbolje. Prosto rečeno: uspeo je da, bar za ovo finale, ukrade recept od kolege Dijega Simeonea, pa je pojedince podredio kolektivu.
I pobedio.
Neatraktrivnom igrom, ali pobedio. Udarcem sa 11 metara igrača koji se maltene nije video do penal serije, Kristijana Ronalda, koji je, ipak, svako učeće u finalu oplemenio trofejom. Plus, pogotkom. Iako nije bio ni blizu njega u „regularnog delu“ ili produžecima, kad se činilo da je Atleitko bliži trijumfu.
Naročito usled utiska da Karim Benzema nije bio ni izbliza ubojit, Geret Bejl osim smišljene asistencije skoro ništa više vredno pomena nije uradio (mada je pred kraj osnovnog dela meča propustio kolosalnu priliku za nokaut), ali je taj napadački trozubac sjajno funkcionisao - nazad. Taman kad je osetio da treba vraćao bi loptu nazad, uz to su lavovski deo posla obavili Kazemiro i briljantni Toni Kros na sredini terena, usporavajući, naročito u prvom delu, većinu napada Jorgandžija, sprečavajući ih da maltene uđu u šansu.
Real je svoju drugu iskoristio. Na ne baš regularan način, jer je Ramos na isteknu četvrt časa igre iz ofsajda zahtavio loptu koju mu je glavom doturio Geret Bejl, za pola koraka pobegao Stefanu Saviću i postao osmi čovek koji je postizao golove u dva raziličita finala Kupa i(li) Lige šampiona (pre njega to su činili Geme, Fil Nil, Velibor Vasović, Lionel Mesi,Kristijano Ronaldo, Samjuel Eto i Raul Gonzales Blanko).
Jedino što nikko nije očekivao da posle tog vođstva Real stane. Da se ukopa. Delom što je igrao defanzivnije nego obično, delom što je Zidan iz igre izveo povređenog Krosa bilo je jasno da je nestala ravnoteža u timu desetostrukog prvaka Evrope. A bez ravnoteže u fudbalu nema ni smisla. Bar ne na ovako zahtevnom nivou.
Atletiko nije mogao makac u prvom poluvremenu. Mahom zbog dobre Realove postavke sa Kazemirom i Krosom, kvariteljima svega što je valjalo ili ličilio da valja u igri Simeoneovog tima, ali pre svega usled odsutnosti Fernanda Toresa i Antoana Grizmana. Čak i kad jedan od njih dvojice ispadne iz ritma deluje kao nenadoknadiv gubitak, kamoli obojica. Zato nominalni gost nije bio ni izbliza opasan u prvh 45 minuta, samo dva šuta Francuza i nijedan uspešan pas Španca demonstrirali su nemoć igrača u crveno-belom, koji su po izlasku iz svlačionice ničice gledali u pod. Ne progovarajući ni reč.
Samo, nije im u biti da se predaju. Nikad. Zato su osetili da mogu kad im se pridružio onaj koga je Čolo Simeone označio oružjem za prinudnu upotrebu. Janik Fereira Karasko je o čas posla razmrdao dotad usnuli Atletiko, koji je već iz prvog napada imao zicer - ali je Antoan Grizman promašio drugi vezani penal u Ligi šampiona - da bi u svakom narednom bio opasniji, nizao napade, protiskao po krilu, terao protivnika na povlačenje. Driblao. O-ho-ho, kakvi su to ringišpili bili. Napokon i mat. Prodor Hanfrana, po Realovoj slabijoj levoj strani, gde su Marselo i Ronaldo često zaboravljali da se vrate u odbranu, belgijski napadač je završio podmetnuom nogom u petercu, za okidač slavlja u 79. minutu na tribinama San Sira, većinski ispunjenim navijačima Atletika.
S tim što bi trebalo naglasti da je između Grizmanovog neiskorišćenog penala iKaraskovog pogotka u čuvara Atletika izrastao Jan Oblak. S početka ugovora na Kalderonu osporavan, slovenački golman je odbranio bar dva velika zicera, Karimu Benzemi, potom Geretu Bejlu, još u prvom poluvremenu Karvahalu, ali u penal-seriji su mu svaki put pucali u levu stranu i nijednom nije bio blizu da ponovi podvige iz duela sa Leverkzenom i PSV-om.
Blizu je bio Atletiko, ali je opet pao. Treći put mu „ušati“ trofej izmiče maltene u završnim sekundama. Još 1974. top prokeltstvo nagovestio je Bajern, pre dve godine Real, sad isti taj klub, iako je utisak da je igrom, najviše u drugom poluvremenu, zaslužio da bude na mestu sa kojeg (mu se) smeje - komšija.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar