Danas je Đurđevdan, druga slava kod Srba

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa.

Republika Srpska 06.05.2016 | 08:01
Danas je Đurđevdan, druga slava kod Srba

Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Praznik pun narodnih običaja

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdanski venčić i kupanje u reci

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni - da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama - da bi se sačuvali od grada (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Šta radi domaćica na Đurđevdan

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - da budu zdrava kao dren, devojke - da se momci grabe oko njih, stariji - da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana...

Kupanje pre izlaska sunca

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“. Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju...

Foto: Shutterstock

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

Običaji u Timočkom kraju

Foto: Nebojša Mandić

Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.

Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, ujedno je bio i najvažniji od običaja za taj dan.

Narodna verovanja

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan. Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“. Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.

Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa kola vodeničnoga, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.

Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star. Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).

Kad zagrmi na Svetoga Đorđa...

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

O svecu

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Druga slava u Srbiji

Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i Republici Srpskoj posle Nikoljdana. U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak - hajdučki sastanak, Mitrov danak - hajdučki rastanak“.

 

Izvor:Wikipedia

Komentari / 17

Ostavite komentar
Name

Sanja

06.05.2016 08:26

Žao mi je to se kod dosta ljudi koji slave slavu sve svelo na iće I piće. Čast izuzecima. Gleda se kakvih će djakonija biti I ko ima vise vrsta kolača.Ja prošle godine otišla sa porodicom na slavu I ne probah koljivo. Domaćica zaboravila iznijeti. Ali zato je bilo nekih slanih rolata, meze, mnogo vrsta predjela prije supe. Oko 6 sati počeše pričati viceve, pa I masnije. Svijeća gori, a oni vode političke rasprave, ma svašta. Sjećam se slave kod moje babe. Ujutro svi u crkvu, to je bio poseban dan. Baba mijesti slavski hljeb, prelijep bude. Sad većina naručuje.Sve miriše na tamjan i bosiljak. Svi srećni, raduju se, ali uz veliko poštovanje slave. Za ručak samo supa, sarma meso. Salata sezonska. Od kolača šape, oblatne I mađarica. To je to. Gosti pristopjni, raduju se slavi. Niko se ne napije kao sada. Gosti ne kazu ."danas mi je ovo treća slava". Ne bude ih 50, 60, već par porodica. Bilo je mnogo lijepo, a sad vise nije tako.Moja svekrva sada naruči kolače, stignu izrezani na ovalima, meso na ovalima. Slava Sveti Nikola-svi mrse, niko na slavi ne posti, osim mene. Kada se bude slavilo u mojoj kući, to će biti posna slava I ništa mrsno, ko neće da jede, taj mi I ne treba.A sada poštujem kuću iz koje je došao moj muž I ne govorim ništa.

ODGOVORITE
Name

lijan

06.05.2016 10:20

Svaka ti zlatna!!!

Name

Re:

06.05.2016 10:35

Браво!

Name

Daidza

06.05.2016 09:20

I Romi slave Đurđevdan.

ODGOVORITE
Name

POSAVAC

06.05.2016 09:22

Svim dobrim domacinima koji danas slave srecna Krsna Slava i da Bog blagoslovi, njih, njihove porodice i ,naravno, goste.

ODGOVORITE
Name

Neđo.6.Maj.2016

06.05.2016 09:48

Svi koji slave danas,neka vam je sretna slava.

ODGOVORITE
Name

lijan

06.05.2016 09:48

Moramo se sjetiti I kako je nastala pjesma Djurdjevdan,sarajevski srbi odvedeni u logore smrti ustaske!?Sretna slava svima!!!

ODGOVORITE
Name

Patriota

06.05.2016 09:50

Sretna Slava svima koji slave

ODGOVORITE
Name

major

06.05.2016 09:58

SREĆNA KRSNA SLAVA, SVIMA KOJI SLAVE, DA BOG BLAGOSLOVI NJIH I NJIHOVE PIĆARE, A OVIM MITINGASIMA PORUCUJEM DA SE SJETE ONE BAJINE: "NEMOJMO SE DiJELITI U STRANKE; SVI OD ISTE POTIČEMO MAJKE"

ODGOVORITE
Name

ре Сања

06.05.2016 10:27

Обиљежја Крсне славе су крсни колач, крсна свијећа и панаија или како ти рече кољиво. Кољиво се не пробаје на крсној слави већ се узима приликом обреда ломљења Крсног колача, у помен мртвима.То што ти свекрва наручује колаче и пите је твоја срамота. Код нас на Романији невјеста помаже свекрви у свему па и приликом спремања Крсне славе, ако је из домаћинске куће.Добро си објаснила како се не слави Крсна слава, али да си све написала ћирилицом било би још јасније.

ODGOVORITE
Name

Latinica/ćirilica

06.05.2016 10:38

Da, a ti? Kad šalješ pismo u Sarajevo, uzmimo za primjer? Ili ovde držiš lekcije? Pri tome, ne znaš ništa ni o latinici ni o ćirilici, čim možeš takve pouke davati.

Name

Sanja

06.05.2016 10:47

U pravu ste za panaiju I ćirilicu. Nisam mislila da izazovem komentarisanje, već samo sam htjela reći kako je to danas u skladu sa svojim mišljenjem o tome.Svakako vam hvala na savjetima, zapamtiću. Sramotu ne osjećam jer svake godine nudim da ja pravim I pomognem sve što treba, ali navike je teško promjeniti. Uvijek isti odgovor: "ma neka, godinama naručujem I lijepi su...".Ali pomažem ostaloj rodbini, svima kojima mogu pomoći. Nije riječ o nadmetanju znanja, već generalno izgubismo poštovanje jedni prema drugima. Evo npr.i vi, odmah govorite o mojoj sramoti a ne znate ništa o meni. Laki smo na obaraču. Izgubili smo kompas I samo smo spremni za napade I nadmudrivanje, kao I neuvažavanje drugih. Hvala na savjetima još jednom I ne bih se vise uključivala. Srećna slava svima koji je danas proslavljaju

Name

Лија

06.05.2016 10:46

У федералним средствима информисања, нигдје се не помиње да је данас, једна од најраспрострањенијих Крсних слава код Срба. Они само пишу како је данас слава коју славе Роми широм ''бих''. За наивног Србина и овај детаљ не значи ништа.

ODGOVORITE
Name

Bogoljub

06.05.2016 13:24

Srecnu i veselu krsnu slavu, zelim svima koji danas slave.Pogotovo mladima,onima koji prvi put zvanicno slave slavu svojih predaka.

ODGOVORITE
Name

ре латиница/ћирилица

06.05.2016 13:42

Нешто је писац покушао рећи.

ODGOVORITE
Name

Cetnicki Pokret za Otadzbinu Dubnice I Majevice,

06.05.2016 15:42

Dubnicani sretnavam Slava-Durdjev Danak Hajducki Uranak.

ODGOVORITE
Name

Rodoljub Jeftić

10.04.2018 21:44

Prošlig veka jedne godine Đurđevdan je bio 9.maja jer je veliki petsk bio 6.maja.

ODGOVORITE