Bog ga stvorio za sve

Pedesetosmogodišnji Ruđanin, diplomirani inženjer mašinstva, profesor, koreograf, malinar, političar i omiljeni komšija. Predaje mašinstvo, daje časove folklora, vodi decu sa KiM na more...

Republika Srpska 05.05.2016 | 08:23

Ljudi kao što je profesor Blagoje Cerović retko se sreću u životu. Inženjer, profesor, koreograf, malinar, političar... Sve u jednoj osobi. Neki kažu - Blagoje, devojka za sve.

Sa sagovornikom je neposredan, prisan. Kaže da je u mladosti, u vremenu pune životne snage i iluzija, verovao u savršenost sveta i društva, a u životu stigao do uverenja da je sve prolazno. Poseban, različit od drugih, uvek tera svoje.

"Ženina je sreća da nađe idealnog muškarca, a muškarčeva - da to baš ne bude on" šali se Blagoje. "U tom sam fazonu sa mojom Maricom već više od 30 godina. Uz dva sina i snahu, tu je i unuk Danilo."

Blagoje je odrastao u pribojskom selu Krajčinovići, uz petrolejku, kao najstariji sin šumara Bože. Punoletstvo je dočekao u četvrtom razredu Mašinsko-tehničke škole u Priboju, gde je paralelno pohađao časove folklora. Nastavio je to na Mašinskom fakultetu u Sarajevu, a kao diplomirani inženjer mašinstva, zaposlio se u FAP i obnovio članstvo u starom KUD. Pre više od 30 godina se, iz Priboja, doselio u Rudo i zaposlio kao profesor mašinstva u SŠC, gde i sada aktivno daje časove folklora deci i omladini u Rudom, Višegradu i Novom Goraždu.

"Počeo sam pre dve godine da se bavim uzgojem malina, pa više ne znam kud udaram. Tek uveče, u krevetu, proveravam, da li sam u jednom komadu", u svom stilu o sebi govori Blagoje.

Žali što više nema onih organizovanih Prvomajskih uranaka i logorskih vatri, na koje je išao kao dečak i profesor u školi. Godinama već letuje u okviru NVO "Zdravo da ste", a po nepisanom pravilu vodi na more "najtežu grupu", decu sa KiM, iz Vranja, jer ga ta deca najbolje slušaju, a rastaju se sa rekama suza. Poslali su mu stotinu svojih dlanova nacrtanih na papiru sa svojim imenom, a on je na svakom tom "dlanu" napisao odgovarajuću pesmicu.

"Najduže se dopisujem, sad "fejsbukujem" sa porodicom iz Jakutska, provincije u dalekom Sibiru. Poznanstvo sa sestrama Ljubom i Natašom ostvario sam 1982. godine na smotri folklora u Turskoj. Ljuba i njen suprug Čingiz sa kćerkama Rozom, Džanom i Lenom, kao i sinom Bogdanom, posetili su me u Rudom. Deca me zovu ujka Blagoje. Nataša i sada u Sibiru, na tamošnjim svečanostima, pobeđuje pesmom 'Od Vardara pa do Triglava'" kaže Blagoje.

Blagoje je i član Glavnog odbora Prve proleterske brigade u Beogradu, zato što već godinama u Rudom, za 22. decembar - Dan JNA, u ime Ruđana dočekuje preživele borce Prve proleterske. Ovo radi zbog toga što se svi u ovom 21. veku ustručavaju da se druže sa partizanima, a Blagoje je to radio i u četvorogodišnjem mandatu zamenika načelnika opštine, a potom i u četvorogodišnjem mandatu predsednika SO Rudo.

MAHER ZA SVADBARSKI ŠTIMUNG

O Blagoju se u Rudom otimaju za ulogu "čaja" na svadbi. Niko kao on ne zna da napravi štimung u svatovima, da ton veselju, ali i podvikne, autoritativno, kad neko ispadne iz svatovskog "koloseka". On više i ne zna koliko je dece obučio narodnim kolima, radeći kao koreograf u nekoliko opština, a ovih dana, foto-objektiv "Novosti" ga je "uhvatio" na probi KUD u Rudom. Treba li se onda čuditi onom da tek kasno uveče, u krevetu, proverava, da li je u jednom "komadu". I ne predaje se, a stalno je u društvu dece i omladine, kolega u školi, među malinarima. Kad treba, i sa prvoborcima. Na raspolaganju je 24 sata.

Izvor: Večernje novosti