Analiza - Prokletstvo uspjeha: Zašto PAO nije bio strpljiv sa Đorđevićem?!

Posle Željka Obradovića koji je u Atini postavio najviše standarde, teško je trenerima da se izbore za gazdom Janakopulosom!

Košarka 28.04.2016 | 23:45

Kada je u junu prošle godine grčki Panatinaikos saopštio da je za trenera doveo Aleksandra Đorđevića, selektora Srbije, verovatno nije bilo navijača Zelenih koji nisu u makar polueuforičnom stanju pomislili da će legendarni plejmejker stvoriti novu dinastiju po uzoru na onu koju je Željko Obradović napravio za 12 godina provedenih pod Akropoljem. Međutim, devet meseci i nekih 60-ak zvaničnih utakmica kasnije, gazda kluba, živopisni Dimitrios Janakopulos odlučio je da Đorđeviću uruči otkaz posle eliminacije od španske Laboral Kuće u četvrtfinalu Evrolige. Sama po sebi, gledajući tradiciju atinskih Zelenih, eliminacija u četvrtfinalu elitnog evropskog takmičenja predstavlja neuspeh. Navijači Panatinaikosa vole da veruje da je njihovom ljubimcima svake sezone mesto na Fajnal foru, ali želje tifoza su jedno, a realne mogućnosti i igrački kadar klub nešto sasvim drugo. Kao što se uostalom i pokazalo u ovom slučaju.

Ako pođemo od sastava tima i onoga što se dešavalo tokom leta i početkom jeseni, jasno je da srpski stručnjak, iako je imao odrešene ruke da sastavi spisak želja, nije mogao ili nije uspeo da dovede sva pojačanja sa onoga što bi se nazvalo A listom. Miroslav Raduljica je bez dileme opravdao epitet igrača koji pravi razliku na centarskoj poziciji. Veliko pojačanje trebalo je da bude Džejms Feldin, ali on poverenje nije opravdao na terenu pogotovo onda kada je to bilo najvažnije, u duelima protiv Laborala.

Ceh posle odlaska Đorđevića iz Atine platila su i dvojica igrača sa ovog podneblja, Ognjen Kuzmić i Saša Pavlović, koji su ruku na srce često igrali po sistemu toplo-hladno, ali deluje i da su pojedini grčki mediji samo čekali da vide leđa Đorđeviću kako bi i pomenuti dvojac pošao za njim. Sličnog razmišljanja, očigledno, bili su i ljudi koji donose odluke u Panatinaikosu.

Da je uprava kluba reagovala malo aktivnije na Đorđevićeve zahteve, možda do ove situacije ne bi ni došlo, ali su tek na zimu, dakle posle prvog dela sezone, u PAO stigla još trojica kvalitetnih novajlija, Markiz Hejns, Eliot Vilijams i Vins Hanter. Da nije bilo njih, sva je prilika da Zeleni ne bi ni stigli do četvrtfinala Evrolige. Jednostavno, na momente je delovalo da se Janakopulos ponašao kao da ima "zmiju" u novčaniku. Naravno, odgovornost na izboru igrača u velikoj meri ima sam Đorđević, ali neke okolnosti mu nisu išle na ruku. Među njih spada i činjenica da ove sezone deluje kako je Nik Kalates zaboravio da igra košarku, a Dimitris Dijamantidis u poslednjem periodu igračke karijere ne može više da izvuče onu svoju magiju koja ga je i lansirala na košarkaški Olimp.

Uprkos svemu pomenutom, valjalo bi pogledati i šta je to Đorđević ostavio iza sebe. A ti rezultati, ako izuzmemo poraz u četvrtfinalu EL, uopšte nisu tako loši čak i kada se mera prema kriterijumima košarkaške velesile što Panatinaikos svakako jeste.

Dakle, Đorđević je doneo Panatinaikosu trofej u grčkom kupu i to tako što je već u ranoj fazi takmičenja pobedio najvećeg rivala Olimpijakos. U prvenstvu je Panatinaikos zauzeo drugo mesto pred početak plej-ofa, ali sa istim učinkom od 25 pobeda i jednim porazom kao i Olimpijakos, s tim što crveno-beli imaju bolju koš razliku u međusobnim duelima. A plej-of bi tek trebalo da počne.

Međutim, gazda kluba Janakopulos nije baš neko koga krasi strpljenje od odlaska Obradovića iz Atine. Za prethodne četiri godine napravio je šest promena trenera i to je realna opasnost sa kojom se suočava svaki stručnjak koji dolazi u Panatinaikos posle Obradovića.

Sa druge strane, za ljubitelje košarke u Srbiji vest o odlasku Đorđevića iz Atine možda i nije toliko loša, s obzirom da će on sada imati više vremena da napuni baterije i spremi Orlove za ono što ih čeka - kvalifikacije za Olimpijske igre i, nadamo se, put u Rio de Žaneiro.