Krf i Vido: 100 godina od iskrcavanja Srba

Obeležava se 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva Krf i Vido. Centralnoj komemorativnoj svečanosti na grčkim ostrvima prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je poručio da je bratstvo grčkog i srpskog naroda zauvek utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije.

Srbija 18.04.2016 | 22:57

Obeležavanje 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva počelo je vojničkim verskim pomenom na Vidu, koji su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i predstavnik Grčke pravoslavne crkve.

Uz sve vojne počasti, usledilo je polaganje venaca u mauzoleju – spomen-kosturnici, a zatim i kod Mornaričkog krsta. Vence su prvo položili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Opštine Krf Kostas Nikolozas, a poštu palim srpskim junacima odali su i ambasadori Francuske, Rusije, Italije, Velike Britanije u Srbiji, ministri u Vladi Srbije.

Nakon intoniranja himni Republike Srbije i Republike Grčke, prisutnima su se obratili predsednik Krfa, zamenik grčkog šefa diplomatije Janis Amanatidis, kao i predsednik Srbije.

Tomislav Nikolić je, u obraćanju prisutnima, poručio da je bratstvo grčkog i srpskog naroda pre 100 godina skovano za večnost, zauvek utkano u naše biće, "kao deo stradalne i junačke istorije Srbije".

Srbija, poručio je, nikada neće zaboraviti da su se zajedno sa srpskim borcima na tom frontu borili i ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije...

Dodao je da već jedan vek Vido pominjemo kao "ostrvo smrti", zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka-regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, gladi...

"Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece. Nepun kilometar dalje, u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, Kraljevina Srbija: Narodna skupština, Mitropolija, opštinske uprave, škole, Poreska uprava, štamparija... i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa", naveo je Nikolić.

Srpsku delegaciju na Vidu i Krfu, predvođenu predsednikom koji je tamo sa suprugom Dragicom, čine ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Ivan Tasovac.

Ceremoniju prati bogat umetnički program, kao i komemorativna svečanost na otvorenom moru "plava grobnica".

Potresna svečanost kod "plave grobnice"

Predsednik Nikolić, gradonačelnik Nikolozas, ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, sa broda grčke obalske straže, uz državne i vojne počasti, položili su vence u "plavu grobnicu".

Uz predsednika Nikolića išao je komandant Garde VS general-major Milomir Todorović u uniformi srpskog oficira iz Prvog svetskog rata, a komemorativnoj svečanosti na otvorenom moru, između ostrva Krf i Vido, prisustvovao je veliki broj građana.

Mnogobrojni građani su pratili potresnu svečanost, sa trajekta i sa još jednog broda, neki noseći majice sa likom izviđača srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Dragutina Matića, ovekovečenog u karakterističnoj pozi, sa natpisom "Hvala vam".

Mnogi su nosili srpske šajkače sa natpisom "Krf 100 godina", sa slikama svojih predaka i natpisima "I dedovi naši su bili junaci", "Gvozdeni puk", "Hvala, zahvalni potomci", poneko u narodnoj nošnji, u opancima, noseći gusle, srpske, grčke zastave...

Veoma je dirljiv trenutak kada je brodska sirena tužno i dugo parala vazduh, srpska vojna lica, kao i vojni predstavnici saveznika iz Prvog svetskog rata salutirali su, recitovana je pesma Milutina Bojića "Plava grobnica", a ni na jednom mestu kao kod ostrva Krfa i Vida, u plavim dubinama Jonskog mora, pesma "Tamo daleko" ne može da izazove toliko emotivne i jake reakcije kod Srba.

Gotovo svi prisutni su, zagrcnuti, brisali suze, bacali cveće u more, uz "Tamo daleko, gde cveta beli krim, tamo su živote dali zajedno otac i sin", a nakon pesme čuli su se povici "Srbija" i "Živela Srbija".

Nakon ceremonije, brodovi su se tiho, gotovo nečujno povukli unazad i ostavili mnogobrojne vence, bele kale, cveće, da se lelujaju na modroplavim talasima.

Izvor: RTS