Analiza - Rekordi: Šta je (ne)dostižno za Đokovića?!

Posle brojnih rekorda koje je srušio, pročitajte šta su mete Novaka Đokovića u narednom periodu.

Tenis 20.04.2016 | 00:00

Novak Đoković već duže dominira svetskim tenisom. Najbolji igrač planete ispisao je nove stranice istorije i srušio mnoge rekorde, od kojih su poslednji na turniru masters serije u Majamiju i najubedljiva prednost koju je ikada jedan teniser imao na ATP listi.

Mnogi već sada tvrde da je najbolji igrač koji je ikada igrao tenis, iako su pred njim još godine dokazivanja i vreme u kojem bi mogao da dohvati još neke "zvezde".

Novaku ne nedostaje motiva, a ove sezone, pošto je napravio "debelu" bodovnu zalihu u odnosu na rivale, koncentrisan je na nastup na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Pre osam godina u Pekingu je osvojio bronzanu medalju, a u Londonu 2012. bio je četvrti.

U Rio de Žaneiru pokušaće da "naplati" sjajne partije poslednjih godina i konačno se dokopa zlatne medalje, kako sportisti ističu, najvažnijeg odličja u karijeri.

Pre toga Đoković će jurišati na Rolan Garos, jedini grend slem trofej koji mu nedostaje u bogatoj riznici trofeja.

Tri puta je igrao u finalu - 2012, 2014. i prošle godine, ali u Parizu nije podigao veliki pehar.

Ukoliko to uspe postaće tek osmi teniser u istoriji koji je u karijeri prigrabio sva četiri grend slem trofeja - Australijan Open, Rolan Garos, Vimbldon i US Opena, i treći aktivni.

To je za rukom pošlo do sada Fredu Periju, Donu Badžu, Rodu Lejveru, Roju Emersonu, Andre Agasiju, Rodžeru Federeru, koji je 2009. osvojio Rolan Garos, jedini trofej koji mu je dugo nedostajao, i Rafaelu Nadalu, koji je tu nisku kompletirao 2010. peharom na US Openu.

Ako uspe u tome, a potom osvoji i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, pridružiće se dvojcu koji je uspeo da kompletira takozvani "Zlatni slem", odnosno sva četiri grend slema i olimpijsko zlato.

Prvi je to uradio Andre Agasi, kada se 1996. godine na Olimpijskim igrama u Atlanti popeo na najviši stepenik pobedničkog postolja, a 2008. godine u Pekingu isti uspeh ponovio je Rafael Nadal, nakon trijumfa na Igrama u Londonu.

Đoković je do sada osvojio 63 ATP pehara u karijeri i trenutno zauzima deveto mesto na listi najtrofejnih tenisera.

U Open eri, odnosno od 1974. godine, najviše trofeja osvojio je Džimi Konors - 109, a slede Ivan Lendl (94), Rodžer Federer (88), Džon Mekinro (77), Rod Lejver (74), Rafael Nadal (67) i Bjorn Borg i Pit Sampras, sa po 64 pehara.

Ako se taj rekord čini još daleko, onaj o završetku godine na prvom mestu ATP liste, mnogo je bliži i realniji. Đoković je do sada kraj četiri sezone dočekao kao prvoplasirani - 2011, 2012, 2014. i 2015, a kako stvari trenutno stoje i 2016. okončaće na liderskoj poziciji.

Trenutno je na trećem mestu večne liste, a ispred njega su Rodžer Federer i Džimi Konors, koji su pet puta godinu završavali kao "broj 1", dok je neprikosnoven Pit Sampras koji je to šest puta uradio tokom karijere.

Novak danas započinje ukupno 195. nedelju na vrhu ATP liste, odnosno 94. u nizu. Ispred njega sada su samo četvorica tenisera koji su duže boravili na čelu liste najboljih tenisera sveta.

Ubedljivo najviše vremena na toj poziciji proveo je Rodžer Federer - čak 302, od čega 237 u nizu, što je takođe rekord, pa zatim Pit Sampras sa ukupno 286 nedelja, Ivan Lendl bio je "broj jedan" 270 sedmica, a Džimi Konors 268.

Konačno, Novak bi u nastavku karijere mogao da sruši i rekord po broju osvojenih grend slem titula. Na toj listi trenutno je na četvrtom mestu sa 11 osvojenih pehara.

Najuspešniji do sada je Rodžer Federer sa 17 trofeja, Pit Sampras i Rafael Nadal imaju po 14 pehara, Roj Emerson 12, a Novak iza njih u društvu Roda Lejvera i Bjerna Borga.

Do kraja sezone Đoković bi mogao i da izjednači rekord osvajanja završnih turnira sezone, poznatijih kao Masters kup.

Trenutno više od njega ima samo Federer, koji je šest puta pobeđivao na turnirima osmorice najboljih, a Novak, kao i Pit Sampras i Ivan Lendl, učinio je to pet puta u karijeri.

Đoković je te pehare osvajao 2008, 2012, 2013, 2014. i 2015. godine.

Idemo, Nole!