Amerikanci, zašto je bombardovan Beograd

Predsednik Austrije Hajnc Fišer izjasnio se protiv ishitrenih vojnih intervencija i izražava sumnju da je bilo potrebno bombardovanje Beograda. 

Srbija 21.03.2016 | 22:48

Kada je reč o situaciji na Bliskom istoku, on upozorava od prebrzih vojnih intervencija.

"Već dugo sam zabrinut zbog američke politike prema Iraku, o razvoju u Libiji, turbulencije u arapskom prostoru, blokade mirovnog procesa na Bliskom istoku, kao i opasnosti terorizma. SAD su u prošlosti bile prebrzo spremne na vojne intervencije", kritikovao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

Fišer je ukazao da je bilo neophodno da Amerikanci intervenišu u Drugom svetskom ratu, ali je dodao da je poverenje Amerikanaca u vojno rešenje bilo dovedeno u pitanje već u ratu u Vijetnamu.

Na konstataciju da je intervencija pomogla u bivšoj Jugoslaviji on je upitao - "da li je bilo potrebno bombardovanje Beograda?" - uz konstataciju da u "to sumnja i dalje".

Fišer je, na pitanje kako ocenjuje rusku vojnu intervenciju u Siriji, podvukao da mu se ne sviđaju vojne intervencije, ma od koga bile preduzete i ma gde bile sprovedene.

On je istakao da se ne radi o demonstraciji sile, već o sili, jer velike države vode politiku sile.

"Rusija se ponovo pojavila na bliskoistočnom igralištu i obustavila jedan razvoj, koji bi je oslabio u Siriji i čitavom regionu. Sada se iz osnažene pozicije povukla i isčekuje", naglasio je Fišer.

Fišer smatra da je EU danas znatno "slabija nego pre 20 godina", jer su je krize koštale mnogo snage.

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", rekao da je, kada je osnovana EU, šest šefova država moglo da sedne oko kamina i donosi odluke, da smo danas suočeni sa borbom protiv nacionalnih egoizama.

"Svi žele da imaju povlastice", kritikovao je Fišer.

Prema njegovim rečima, EU je ravnopravna po pitanju ekonomske sile sa SAD i Kinom, ali ne i po vojnom pitanju, ali mu to, kako kaže, ne smeta.

Fišer ističe da EU ne bi trebalo da dozvoli da je teraju da ima isti broj tenkova ili raketa kao SAD ili Kina.

Vezano za Bašara al Asada, predsednika Sirije, kojeg je posetio 2007. u Damasku, i primio dve godine kasnije u Beču, Fišer je rekao da ga ne čudi kako je kasnije delovao.

"Bašar al Asad nije zračio toplinom. Prijateljstvo izgraditi sa njim nije bilo moguće", rezimirao je on svoje utiske.

Što se aktuelne izbegličke krize tiče Fišer je izrazio nadu da će biti moguće "ugasiti izbegličke vulkane" u Siriji i Avganistanu.

"Međutim jedno je jasno, a to je da ćemo biti suočeni sa izbegličkim talasima i u budućnosti. Radi se o trci protiv rata, gladi, siromaštva", podvukao je on.

Fišer je ukazao da će se stanovništvo Afrike u narednoj dekadi udvostručiti, pa će nastati veliki migracioni pritisak.

"Nećemo moći da se vratimo idili 19. veka. Širom sveta trenutno ima 60 miliona izbeglica, tako da je dva miliona u Evropi veoma malo. Evropa mora i dalje ostati atraktivna svojom prednošću u stabilnosti i socijalnoj oblasti", poručuje on.