Prosječne plate u državama bivše SFRJ

Najveća prosečna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji 361 evro.

Prosečna plata u Crnoj Gori prošle godine bila je 482, u Hrvatskoj 747, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra. Međutim, kada se pogleda rast prosečne plate u 2015, jasno je da je on najveći u Srbiji.

Naime, prosečna plata u Sloveniji prošle godine porasla je za svega 1,49 evra, u Hrvatskoj za 5,44, a kod nas za 34,77 evra, jer je Srbija u prošlu godinu ušla sa prosečnom platom od svega 326,42 evra.

Po oceni ekonomiste Milana Ćulibrka, problem je u niskom standardu i nije dovoljno imati najveći rast plata u jednoj godini, ako se kreće sa najnižom osnovicom u komšiluku.

“Tačno je da samo mi imali najveće povećanje prosečne plate, ali ne sme se zaboraviti sa kakvim startom smo se u trku upustili. Ukoliko plate najbrže rastu u Srbiji , a i dalje su najniže u regionu, onda je jasno da imamo problem i da je on u ekonomskoj snazi i moći ove države, koja je najgora ekonomija, prema 10 bitnih indeksa, na prostoru bivše Jugoslavije. Kada se sve to zna, onda podaci o najmanjoj prosečnoj plati i najvećim njenim povećanjem istovremene ne može nikog da iznenadi”, kaže Ćulibrk za “Dnevnik”.

On ukazuje na to da bi u Srbiji na prosečnu platu, kao što je to u svim drugim evropskim državama, trebalo da utiču veće plate u privredi, odnosno da bi one morale biti veće nego u javnom sektoru, ali da to izostaje.

“Srbija je jedna od retkih evropskih država u kojoj su plate zaposlenih u javnom sektoru veće nego u privatnom. To nigde nije slučaj. Preduzetnicima niko ne može određivati koliku će kome dati platu. Međutim, problem je što su plate u našoj privredi male ili se barem tako prikazuju – a to ulazi u prosek – jer radnici na papiru dobijaju minimalnu zaradu, ali im se deo daje na ruke”, kaže on.

“To je zato što onda poslodavac plaća poreze samo na minimalac i mnogo ih koristi tu mogućnost. Ipak, u osnovi je veliki problem to što je država dozvolila da i dalje zaposleni u javnom sektoru imaju značajno veće plate od onih koji rade u privatnom. S druge strane, privatnici koji dobro posluju, čija se produktivnost povećava, koji više zarađuju, trebalo bi da srazmerno tome povećaju i plate svojih zaposlenih a ne da svekoliki profit zadržavaju samo za sebe. Onda bi i ukupna prosečna plata bila veća, objašnjava Ćulibrk.

On podseća na to da se Fiskalni savet Srbije, zarad nastavka finansijske konsolidacije države koja je tek započeta, zalaže da se plate u javnom sektoru zamrznu u naredne dve godine. S druge strane, privatni sektor bi, nasuprot tome, trebalo da poveća plate radnicima koji proizvode.

“Na kraju krajeva, Fiskalni savet i kada predlaže zamrzavanje plata u javnom sektoru, pre svega misli na održivost javnog duga Srbije. Zbog toga insistira da se udeo plata za javni sektor smanji u BDP-u.

Jer, sve dok je taj udeo velik, javni dug Srbije nastaviće da raste. A ako se ništa ne promeni, procenjujem da ćemo već krajem ove godine preći 80 odsto BDP-a, što je granica koja se po međunarodnim standardima smatra granicom prezaduženosti neke zemlje”, ocenjuje Ćulibrk.

S druge strane, ukoliko se sprovode najavljena racionalizacija javnog sektora i bez posla ostane oko 30.000 zaposlenih onda će, smatra Ćulibrk, prosečna srpska plata za ovu godinu biti još manja.

“Srpska prosečna plata će pasti zato što će ostati bez prihoda 30.000 ljudi, odnosno toliko će plata biti manje u proseku, a da li će privatni sektor “usisati” toliki broj teško je poverovati. Pogotovo, što su zaposleni u javnom sektoru i sada imali plate iznad proseka, pa su samim tim povećavali ukupnu prosečnu platu države”, zaključuje Ćulibrk.

Izvor: B92