Analiza - Partizan na pauzi: Prije će stići Godo, nego početak Superlige!

Crno-beli bez mini-priprema, sledi uigravanje sa Veličkovićem i povratak Andrića.

Navijači crno-belih po završetku utakmice Jadranske lige sa Cedevitom poslednjeg dana februara verovatno ni slutili nisu da će na novi susret sa igračima na domaćem terenu čekati više od dva meseca.

Da, zvuči neverovatno, ali je istinito, toliko će trajati pauza do početka domaće Superlige.

Deo „krivice“ za to, naravno, pripada igračima Partizana koji nisu izborili plasman u plej-of, ali mnogo više je na ljudima koji su na čelu srpske košarke, na formalnim funkcijama, ali i na onim kojih nema nigde u statutima i pravilnicima.

Gotovo montipajtonovski deluje podatak da ni u ovom trenutku, sredinom marta, niko ne zna tačno, barem zvanično, na šta će da liči Superliga, mada se priča o sistemu sa dve grupe po četiri ekipe.

Do pomeranja je došlo pre svega zbog obaveza Crvene zvezde i Mega Leksa u plej-ofu Jadrana, ali i crveno-belih u TOP 16 fazi Evrolige. Postavlja se pitanje da li je ta pauza, odnosno pomeranje, morala da bude baš tolika, uz sve poštovanje prema rezultatima pomenutih ekipa ove sezone?

Pogled na blisku prošlost, kaže da ovakvih rokada i neizvesnosti u kalendaru takmičenja nije bilo čak ni kada je Partizan igrao na Fajnal foru Evrolige u Parizu, a pritom igrao završnice Jadrana i Superlige i osvojio ta takmičenja.

To je sada realnost sa kojom mora da se suoči trener Partizana Aleksandar Džikić i stručni štab koji će imati zadatak da kako-tako zadrži takmičarski tonus i formu ekipe. Dobili su košarkaši crno-belih nekoliko slobodnih dana po okončanju ligaškog dela takmičenja na Jadranu u sezoni u kojoj prvi put u klupskoj istoriji nisu stigli do plej-ofa ili završnog turnira.

Do početka maja ekipa bi trebalo da trenira u Beogradu i zasad nije u planu odlazak na neku vrstu mini-priprema kako bi se prekratila pauza do početka domaće lige, koja je odavno izgubila značaj u poređenju sa regionalnim takmičenjem.

Nedostatak utakmica u borbi za bodove, Partizan će morati da nadoknadi odigravanjem prijateljskih mečeva, jedan od njih je i u planu sredinom aprila u Kraljevu protiv Mega Leksa. Naravno, pitanje je uopšte koliko takvi dueli mogu da zamene prave utakmice, ali će makar biti dobra prilika da se ekipa dodatno uigra, pogotovo posle dolaska Novice Veličkovića, koji bi mogao da predstavlja ozbiljno pojačanje i oružje crno-belih u Džikićevim rukama.

Pored njega, u ekipu bi trebalo da se vrati Mihajlo Andrić koji je zbog problema sa povredom metatarzalne kosti ove sezone odigrao samo nekoliko minuta u Jadranskoj ligi. Ostaje i pitanje centra Bože Đumića, povređenog početkom februara, kome je predviđeni oporavak bar dva meseca.

Sa druge strane, neka vrsta prednosti Partizana, ali i Metalca, koji je takođe sa Jadrana otišao na dvomesečno hlađenje do početka Superlige, je to što bi trebalo da imaju odmornije ekipe od Zvezde i Mege u borbama za poslednji trofej u sezoni, u kojima će svakako imati prednost domaćeg terena na osnovu plasmana na Jadranu, što nas ponovo vraća na priču o amaterima na funkcijama u srpskoj košarci.

Bilo kako bilo, pred Džikićem je još jedan težak zadatak na klupi Partizana. Prvi, opstanak, a zatim i borbu za peto mesto na Jadranu, trener crno-belih uspešno je završio. Predvođeni ovim trenerom Partizan je u poslednjih osam kola zabeležio šest pobeda i dva poraza, a stigao je i do finala Kupa Radivoja Koraća u Nišu.

To je, s obzirom na loše rezultate iz prvog dela sezone, dobra polazna tačka za Džikića i Partizan pred „skraćenu Superligu“, u kojoj se polufinalisti maltene već sada znaju.