Gorušica - bolest savremenog doba

Više od 10 procenata ljudi u svetu ima žgaravicu i uzima lekove kao terapiju. Često je simptom drugih bolesti poput zapaljenja jednjaka ili stomačne kile.

Zdravlje 03.03.2016 | 09:01

Preteran unos masne, pržene, pohovane ili ljute hrane, velike količine alkohola, preskakanje obroka ili prejedanje, često uzrokuju gorušicu, u narodu poznatu i kao žgaravicu. U pitanju je pojačano lučenje želudačne kiseline, do koga može da dođe i zbog lekova protiv bolova ili za skidanje temperature poput aspirina, diklofena, brufena ili nepravilne kombinacije medikamenata. Takođe, problem se javlja i zbog helikobakter pilori, koja je najčešći uzročnik čira na želucu, ali i nerviranja i stresa. Kako se manifestuje gorušica i kakve probleme pravi, objašnjava gastroenterolog profesor dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije:

- Gorušica se ispoljava osećajem pečenja ili žarenja u gornjem delu digestivnog trakta, stezanjem i bolom iza grudne kosti i u gornjem delu želuca. Ponekad se širi sve do ždrela. Obično se javlja u prvom satu posle obroka i jedna je od najčešćih tegoba savremene populacije. Više od deset odsto populacije svakodnevno se muči sa gorušicom, pa je prinuđeno i lekove da uzima. Kod jednog broja pacijenata se javlja dva do tri puta nedeljno, ali i oni uzimaju terapiju. Pacijenti su najčešće srednje životne dobi od 20. do 60. godina.

Da li može da bude simptom druge bolesti?

- Često je simptom drugih obolenja, pa mora detaljno da se ispita, odnosno da se otkriju razlozi njenog javljanja. Najčešće je simptom zapalenja jednjaka, koje nastaje kao posledica gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Zapravo je posledica kombinovanog delovanja povraćaja želudačnog sadržaja, upaljenog jednjaka, nekad i oštećenja njegove sluzokože, kao i preosetljivosti na rastezanje hranom ili na hlorovodoničnu kiselinu, koja se pojačano stvara u želucu. GERB je bolest ovog veka, kao što je ulkus bio prošlog i najčešće se javlja u razvijenim zemljama zbog nepravilne ishrane i gojaznosti. Hijatalna hernija (kila), koja se nalazi između želuca i jednjaka, može takođe da izaziva gorušicu. U ovom slučaju želudac, zbog anatomski loše postavljenog otvora, ide ka jednjaku uslovljavajući prelazak želudačne kiseline, koja izaziva neželjene simptome karakteristične za žgaravicu. Ukoliko je ovaj problem u pitanju, u određenim situacijama može i operacijom da se reši. Stres je takođe čest uzrok gorušice. A što se tiče hrane, osim masne, slatke i ljute, kao i alkohola, utiču kafa i citrusno voće. Brza hrana sa mnogo začina i kalorija može i kod mladih, čak i tinejdžera, da dovede do gorušice, pa je vrlo važno uspostaviti tačnu dijagnozu.

Šta sledi posle dijagnoze?

- Dijagnoza je važna zbog adekvatnog lečenja. Mlađima od 40 godina mogu da se daju određeni lekovi radi ublažavanja simptoma, ali ako gorušica traje duže od dva meseca, trebalo bi da se uradi gastroskopija. Ako uz to postoji i anemija, gubitak telesne težine i rana sitost, gastroskopija je neophodna. Ovo je važno da se uradi jer gorušica može da se javi i zbog povećanog pritiska u trbuhu, pri čemu se želudac podiže prema grudnom košu, otvara donji ezofagealni mišić i vraća kiselinu u suprotnom smeru. Ovaj tip gorušice je najčešće prisutan kod sportista zbog napora i trudnica zbog pritiska ploda.

Kakve su posledice zanemarivanja problema?

- Ukoliko se ne shvati ozbiljno a traje dugo, može doći do ozbiljnog oštećenja jednjaka, poznatog kao Baretov jednjak. Sluznica poprima karakteristike sluzokože želuca. U suštini je to prekancerozno stanje, koje ako izmakne kontroli, može da ima krajnje ozbiljne posledice. Zato je važno da bude pod nadzorom specijaliste, da bi se na vreme sprečio nastanak karcinoma kardije, koji predstavlja prelaz između jednjaka i želuca. Osobe sa gorušicom o ovome ne razmišljaju, već često uzimaju antacide i tako otklanjaju simptome. Ipak, antacidi ne otklanjaju problem, već samo neutrališu kiselinu. Na primer, oni su za trudnice lek izbora, jer se ne apsorbuju iz digestivnog trakta i nemaju negativan uticaj na plod, ali je i za ovaj vid terapije neophodna konsultacija sa ginekologom.

Kako se sprovodi terapija?

- Za uklanjanje simptoma pomoću antacida potrebno je dve nedelje. Međutim, pravilno lečenje podrazumeva primenu blokatora protonske pumpe, koji sprečavaju lučenje hlorovodonične kiseline. To su najmoćniji antisekretorski lekovi i uzimaju se od 20 do 40 mg ujutru ili uveče. Naravno, ne na svoju ruku već u dogovoru sa lekarom. Mogu da se koriste i prokinetici, to su lekovi koji ubrzavaju pražnjenje želuca poput tablete "dom perdon". Ali ni to nije apsolutno efikasno, pa je najbolje, ukoliko se antacidima za kratko vreme ne reši gorušica, savet potražiti kod lekara.

KADA JE NEOPHODAN ENDOSKOPSKI PREGLED?
U nekim situacijama je endoskopski pregled jednjaka i želuca zbog gorušice neophodan, a odluka se donosi na osnovu zdravstvenog stanja i godina pacijenta. Preporučuje se ako se:

* žgaravica javi prvi put posle 45. godine kod muškaraca i posle 50. kod žena.

* kod pojave ozbiljnijih simptoma kao što su anemija, otežano gutanje, krv u stolici, crne stolice, gubitka kilaže.

* gorušica ne smiruje duže od dve godine, kao i kod pacijenata koji ne reaguju na propisanu terapiju ili je dijagnoza nejasna.

LAGANI OBROCI I SPORIJE ŽVAKANjE

DA bi se gorušica sprečila ili makar ublažila, važno je da se poštuje određeni režim ishrane. Obroci moraju da budu lagani i da ih ima četiri do pet tokom dana, a žvakanje sporije. Hrana ne bi smela da bude prezačinjena, jako zapržena, ljuta, preslana. Opustite se dok jedete, jer stres pojačava lučenje želudačne kiseline. Takođe, nemojte jesti dva časa pre spavanja i neposredno pred fizičku aktivnost. Pušenje takođe podstiče gorušicu, pa bi trebalo da zaboravite na cigarete. I končano, spavajte na višem uzglavlju (oko 25 stepeni).

B 92