Pas uginuo na dan sahrane svog vodiča

Nakon saznanja da je teško bolestan, pored sveg truda i borbe za svoje zdravlje, policajac Modri Laslo iz Srbobrana, izgubio je dugu i tešku bitku, napisala je njegova koleginica Ana počinjući nesvakidašnju priču o vodiču i njegovom psu...

Srbija 01.03.2016 | 12:30

Modri Laslo, bio je policajac u MUP Srbije nešto malo duže od dvadeset godina. Bio je zaposlen u Policijskoj upravi Novi Sad, a s obzirom da je jako voleo životinje i bio im naročito privržen, poslednjih desetak godina radio je u PI SDI - Odeljenju za vodiče službenih pasa.

Po dolasku u Odeljenje, "zadužio" je službenog psa rase labrador s kojim je radio na poslovima pronalaska droga sve do 2010. godine.

Tada, zbog starosti psa i nemogućnosti da dalje obavlja te službene poslove, labrador je penzionisan. Laslo je za njega, do tada aktivnog kolegu-partnera, podneo zahtev i dobio saglasnost MUP Srbije, pa ga je i udomio kod sebe. Te 2010. godine za potrebe obavljanja službe Laslo dobija novog radnog psa, štene belgijskog ovčara - Malinoa.

 

S njim je radio do sredine 2015. godine, kada je saznao za svoju bolest i započeo svoju najtežu životnu bitku, koju nažalost, nije uspeo da dobije.

Kolega Laslo, napisala je njegova koleginica Ana Tomašević, preminuo je pre nedelju dana, a sahranjen je dva dana kasnije. Na dan sahrane, njegove kolege, koje su preuzele brigu za službenog psa Malinoa, pronašle su ga u jutarnjim časovima mrtvog u službenom boksu.

Inače pas prethodno nije pokazivao bilo kakav simptom bolesti, koji bi mogao ukazati da ima neki zdravstveni problem. Nakon izvršene zvanične obdukcije, utvrđeno je da je životinja uginula od torzije želuca.

 

Voleo je pse: Modri Laslo

Posle ovakog spleta okolnosti, bez obzira na rezultat obdukcije, Laslove kolege u ubeđenju su da sve ovo predstavlja isuviše veliku slučajnost i u dubokom su uverenju da je službeni pas osetio ono što se dešava Laslu, i da ga zbog izuzetne privrženosti, nikako nije mogao napustiti u ovom svetu, te je zbog prevelike tuge, nastavio da ga prati…“

(Kurir)