Spremno atomsko oružje SAD-a

Amerika nad Pacifikom testirala interkontinentalnu raketu "Minutmen 3". Poruka Pentagona Rusiji, Kini...

Svijet 27.02.2016 | 21:57

SJEDINjENE DRŽAVE su spremne da, ukoliko bude neophodno, iskoriste nuklearno oružje za odbranu zemlje - rekao je zamenik ministra odbrane SAD Robert Vork uoči lansiranja američke rakete "minutmen 3", koja je ispaljena u petak nešto pre ponoći, iz vazdušne baze Vandenberg u Kaliforniji, iznad Pacifika.

Vork je izjavio da američke raketne probe, kojih je od januara 2011. godine bilo najmanje 15, šalju poruku strateškim konkurentima, kao što su Rusija, Kina i Severna Koreja, da Vašington poseduje efikasan nuklearni arsenal.

"Tačno zbog toga to i radimo", precizirao je Vork novinarima uoči lansiranja rakete.

On je dodao da SAD, kao i Rusija i Kina, "rutinski" testiraju rakete, kako bi dokazale da mogu da se oslone na projektile koje poseduju. To je posebno važno jer se američki arsenal bliži kraju upotrebnog roka, a skandali u ovoj osetljivoj oblasti pre dve godine samo su podigli buku oko sposobnosti atomskog naoružanja SAD.

Američko ministarstvo odbrane je, u međuvremenu, uložilo milione dolara u poboljšanje uslova za trupe odgovorne za održavanje nuklearnih sistema. Administracija takođe poklanja više pažnje unapređenju tog naoružanja.

Predsednik Obama, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji se svojevremeno zalagao za svet bez atomskog oružja, sada traži od Kongresa dolare za njegovo unapređenje. On je u svom poslednjem budžetskom predlogu ovog meseca zahtevao 1,8 milijardi dolara povećanja za unapređenje, sve starijih, nuklearnih bombardera, projektila i podmornica. Očekuje se da će ulaganja u nuklearno naoružanje iznositi 320 milijardi dolara tokom naredne decenije, a bilion dolara u sledećih 30 godina.

Dan ranije, šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav u Kongresu je rekao da su SAD spremne da se bore i da pobede Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno. Govoreći o potrebi povećanja vojnih snaga u Evropi.

"Ne želimo da ratujemo, ali smo dužni da raspolažemo mogućnostima za to", zaključio je on, dodajući da SAD proučavaju mogućnost obuzdavanja Rusije na Arktiku.

Od 2014. godine SAD i NATO jačaju vojne kapacitete u Evropi, u okviru inicijative ERI. Američko ministarstvo odbrane je za potrebe odbrane u Evropi tražilo budžet od 3,4 milijarde dolara za 2017. godinu, četiri puta više nego lane.

"ERI je jedan od koraka na putu da se pozicioniramo tamo gde treba da budemo kako bismo odvratili Rusiju", rekao je Bridlav, objašnjavajući da ERI preoblikuje evropsku komandu SAD i strukturu NATO kako bi se konfrontirala s nekim ko ne deli njihove norme i vrednosti u Evropi.

NATO je od ruske aneksije Krima 2013. godine rasporedio dodatne trupe u Istočnoj Evropi i izveo najveće vojne vežbe od vremena Hladnog rata. Moskva veruje da NATO koristi Rusiju kao opravdanje za ubeđivanje zemalja članice NATO da više izdvajaju za naoružanje, ali istovremeno upozorava Alijansu da je gomilanje stranih trupa na njenoj granici "provokacija", suprotna ranijim sporazumima, koja može da ugrozi globalnu stabilnost.

Evropske članice su ranije, iz godine u godinu, izdvajale sve manje novca za naoružanje, ali u poslednje dve godine te sume su se povećale.

Izvor: Novosti