Bratimljenje: Šta kažu crkva i tradicija?

Da li iz narodnih pesama ili sa TV ekrana, prva asocijacija na bratimljenje većini je "razmena krvi" budućih pobratima. Šta zaista pobratimstvo znači, otkud taj ritual i da li je uopšte deo srpske tradicije?

Srbija 19.01.2016 | 11:04
Bratimljenje: Šta kažu crkva i tradicija?

Svako od nas je nekada čuo obraćanje sa "pobro", "pobratime", doduše godinama unazad pobratimi su gradovi, pa su tako "braća" Novi Sad i mađarski Pečuj, slovenački Ljutomer i Užice, ...a već je opšte poznato i pobratimstvo Beograda i Čikaga. Bratime se i škole, manifestacije, bajkeri.

Ipak, po nekim zapisima bratimljenje u izvornom smislu reči, kao orođavanje između dve osobe, živi na jugu Srbije, ali se u tom kraju tako zove i drugi svedok na venčanju (mnogi izjednačavaju kuma i pobratima,)

I u našim zapadnim krajevima je za vreme plemenskih razmirica i krvne osvete bratimljenje imalo, pored krvnog srodstva, značajnu ulogu, gotovo kao što ga je imalo i kumstvo. Mir među zavađenim plemenima utvrđivao se uzajamnim bratimljenjima, kumovanjima i ženidbama.

Činjenica je da i dalje ima onih koji veruju da je pravo pobratimstvo ustvari okultni čin zasecanja zglobova kako bi se krv navodno izmešala.

Istina, većina onih koji veruju u pobratimstvo i posestrinstvo, ograđuje se od paganskog čina koji, treba naglasiti ne prihvata ni Srpska pravoslavna crkva.Najčešće se misli da je pobratim neko ko ti spasi život ili ti učini neku veoma važnu stvar za tvoju porodicu. Ranije je važila i izreka "Nema mladog Srbina bez brata.”

Ustanova pobratimstva zajednička je Grcima, kao i Slovenima. Potiče iz davnih vremena, a reč je o veštačkom orođavanju.

TRI RAZLOGA BRATIMLJENJA

Ono nastaje iz više razloga, ali su prema "Srpskom mitološkom rečniku" tri glavna: da se prividnim orođavanjem, uz poziv Boga kao svedoka, obezbedi prijateljstvo; da se u nekoj nevolji dobije pomoć i zaštita božanstva, i da bolesnici, magijskim činom bratimljenja, ozdrave.

Bratime se među sobom stari i mladi. Žene bratime muškarce (naročito devojke koje nemaju braću) i obratno, ali znatno ređe. Ono nastaje iz drugarskih i prijateljskih pobuda i iz neke nevolje (razmirica, osvete izbog bolesti).

Ljudi se se najčešće bratimili u nevoljama.

U narodu se govorilo: "I vuk ako se bratimi, neće učiniti zlo." U nevolji bilo je dovoljno pozvati: "Pomozi, da si mi brat od sad pa do veka (smrti)!" Takva bratimljenja obavljala su se bez obreda i orođavanja, ali su se poštovala. Oni se samo rukuju i poljube u obraze.

Kada je reč o samom obredu orođavanja bilo je potrebno, kako stoji u Srpskom mitološkom rečniku, da dva druga puste malo krvi iz svoje mišice, liznu jedan drugom puštenu krv, poljube se i zareknu da će se uzajamno paziti i biti verni do smrti.

Odricanje bratimljenja je izuzetno, samo u prekim potrebama, a o tome svedoče i stare narodne pesme. Tako je Ljuba Stevana Musića bratimila svoga slugu, da ne bi budio gospodara, koji zorom treba da pođe u boj na Kosovo. On nije mogao da joj odrekne bratimstvo, ali joj je izneverio želju, jer je probudio gospodara na vreme.

Ono što je zanimljivo je da se u bratimljenju nije gledalo na veru. O bratimljenju hrišćana i muslimana u Bosni svedočio je turski putopisac Evlija Čelebija (oko sredine XVII veka).

Pobratimi se među sobom paze i ispomažu kao verna braća. I žene se sestrime, naročito devojke, koje zajedno idu na narodne skupove i zabave. Takvim sestrimstvom se nije sticalo orođavanje, ali se poštovalo.

Prava bratimljenja nastajala su kada se posredstvom neke ličnosti, budućeg pobratima, očekivala pomoć od Boga, svetog Jovana i drugih svetaca.

Bratimili su teški bolesnici zdrave i porocima neokaljane ličnosti, da bi i oni ozdravili.

OBLJUBA IZMEĐU POBRATIMA I POSESTRIME - NIKAKO

U rodbinskom odnosu, ono što su pojedine ličnosti pobratimu, odnosno posestrimi, to su i drugom pobratimu, odnosno posestrimi. Njegova žena je pobratimu snaha kao što mu je snaha žena rođenog brata.

Obljuba između pobratima i posestrime smatrala se za veliki greh, jer je bratimstvo, kao i kumstvo, krvno srodstvo koje je nastalona mističan način.

Po narodnim pesmama, bilo je dovoljno da se neko od parova pozove na bratimstvo pa da se uzdrži od skrnavljenja. Od nekoliko primera iz naroda, ovaj je naročito karakterističan.

Devojka je zalutala u planini, našla ovčara, pa ga bratimila: "Bogom brate, Jovo čobanine, izvedi me izgore zelene, odvedi me na vodu studenu..." Jovo joj se za bratstvo primio. Kada se devojka umila na izvoru i osvežila, onda: sinu lice kao jarko sunce — a Jovan, videći njenu lepotu, rekne: „Da sam znao da si tako lepa, ja bih tebe za ljubu uzeo." Devojka se zaplakala, suzama je pokapala kamen: iz kamena guja izmilela, u nedarca Jovi umilela — očigledno zato što je poželeo da uzme posestrimu za ženu.

I zaista, etnolozi nisu pronašli nijedan primer da je pobratimstvo, odnosno posesetrinstvo ukaljano.

I za pobratimstvo, kao i za kumstvo, je važilo da ga ne treba odbiti.

Za pobratima (posestrimu) bira se ličnost koja se bolesniku javi u snu, ili koju odredi vračara, ili se čeka namernik na putu ili na raskrsnici i pozove: "Primi Boga i svetoga Jovana, da otvoriš roba (bolesnika) od groba." Poziv neće niko da odbije zbog greha.

Bratimljenje se obavljalo na ognjištu, pragu, drvljaniku, pored reke, ali najčešće na neznanom grobu i u crkvi. Priređivalo se zaklapanjem i otklapanjem bolesnika za nepoznati grob.

Ako je bolesnik nepokretan, onda se uzimala njegova desna čarapa, odnosila na nepoznati grob, punila zemljom s grobne humke, pa se nosila na mesto određeno za obred bratimljenja.

Za zaklapanje i otklapanje bolesnika upotrebljavala su se putila (negve), kojima se pute prednje noge u konja. U jedan kraj putila stavi se bolesnikova noga, a u drugi čarapa sa zemljom uzetom s groba, pa se oba kraja zaklope. Na taj način bolesnik je prividno zavezan za pokojnika, on je u njegovoj vlasti. Ili: bolesnik se najpre uvede među mrtve, pa se onda otme iz njihove sredine.

Bolesnik i učesnici bratimljenja ništa ne jedu i ne piju pre obreda. Oni su okrenuti istoku pre sunčeva rađanja. Tada se bolesnik ili njegov zamenik obrati pobratimu: "Primi Boga i sv. Jovana, otklopi roba od groba!"Pobratim odgovori: "Primam Boga i sv. Jovana, otklapam roba od groba!" — i otklopi putila. Tako se učini tri puta. Pobratimi srknu vina, izlome pogaču, umiju se vodom i poljube u obraze. Pošto bolesnik ozdravi, pozove pobratima na čast (gošćenje) i darivanje.

Drugi način bratimljenja bio je neposredno na grobu na isti način kao i kod kuće, samo tada čarapu sa zemljom zamenjivao je nadgrobni krst ili kamen, a ako njih nema, onda drvo ili šiblje na grobu.

Treći način bratimljenja bio je pored reke. Tada se, mesto putila, stavljao mali kamen na bolesnika i, pošto se primi Bog i sv. Jovan, onda se kamen baca u reku, pa s njim i bolest, da je voda odnese. Bratimilo se i na taj način što se budući pobratimi ili pobratim i posestrima opašu pojasom pred sveštenikom, koji čita neku molitvu i tako se obavi čin bratimljenja.

CRKVA NE PRIZNAJE NARODNO BRATIMLJENJE

Crkva je narodno bratimljenje sankcionisala i obratila u crkvene obrede. Mesto upotrebe kamena, upotrebljavaju se tri krstića, mesto bahorenja, sveštenik čita naročitu molitvu za ozdravljenje, pošto bolesnika pokrije epitrahiljom po glavi.

Bratimljenje u crkvi naziva se i pričesno bratimljenje, jer pobratimi piju umesto običnog vina pričesno (osvećeno), ono kojim se narod pričešćuje uz post.

(Mondo.rs)

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Михаило Микић

19.01.2016 18:15

Због злоупотребе БРАТИМЉЕЊА СПЦ изван КУМСТВА не оризнаје никакав други обред са којим настаје ДУХОВНО сродство!

ODGOVORITE
Name

Предраг, Нови Сад

01.02.2016 07:20

Никакав обрад у том смислу не постоји, довољно је прихватити особу као такву. Ја имам посестриму, као брат и сестра смо још од средње школе, сада смо у раним 50-тим. Ја сам јединац, она има млађег брата. Никакав обред нисмо вршили,једноставно сматрамо једно друго за брата и сестру. Можда ћу то најбоље објаснити њеним речима. Ја сам кустос у музеју, а она учитељица. Када је једном довела своје ђаке и упознала их са мном рекла им је: "Ја имам два брата, једног кога ми је Бог дао и другог, њега (тј. мене), кога сам изабрала". Понављам, никада нисмо вршили никакав обред, једноставно сматрамо једно друго за брата и сестру

ODGOVORITE