Vlajki: Možda nam neko jednog dana objasni "rusku izdaju"

Milorad Dodik, uza sve napore, nije imao sreće. Kada je došao na vlast, svi veliki privredni sistemi RS bili su uništeni i opljačkani. Poreske obaveze od 750 miliona maraka, nastale pre njegovog dolaska, nisu mogle biti realizovne jer su dužnička fantomska preduzeća netragom nestala. Neke su banke bile opljačkane i budzašto prodate.

Dve godine kasnije počela je svetska ekonomska kriza, a oporavak svetske privrede počeo je tek 2011., dok se kod nas to počelo osećati mnogo kasnije. Za to su vreme pare od "Telekoma" nestale u kupovanju socijalnog mira.

Nažalost, pljačke prirodnih resursa i privrede, koja je započela i pre "Dejtona", te masovna zapošljavanja radi politikantskih ciljeva nisu prestajala, posebno na lokalu. Slab realni sektor i bujanje budžetske, dobrim delom parazitske, klase, pogoršalo je krizu. Možda je i nemogućnost donošenja strateškog plana razvoja uzrokovala krpljenje budžeta. Kada se privreda počela oporavljati, došle su poplave.

Dodik, kao predsednik Vlade i predsednik Republike Srpske, jeste komandno odgovoran za situaciju, što nema veze sa onim što mu opozicija prebacuje, jer ostaje činjenica da mu ni loše ekonomsko nasleđe, ni okolnosti nisu išle na ruku.

Nije, međutim, bio odlučan u borbi protiv korupcije i kriminala. Posebno je propustio trenutak kada, uz veliku harizmu u narodu, nije izašao iz svoje partije koja se nakon 2010. nije mogla više uspešno moralno oporaviti, i nije formirao svoj pokret, novu političku partiju. Da je to uradio, stanje u zemlji bi sada bilo mnogo bolje.

Pokušaji jačanja privrede nekim, pokazalo se, iluzornim projektima: aerodrom u Trebinju, električni poštanski automobili, tekstilne fabrike, nedovoljno jasni krediti nisu doneli očekivane rezultate. Nažalost, nisu se realizovali, iz nepoznatih razloga, ni ruski krediti koji su Republiku Srpsku mogli izvući iz nezavidne situacije. Možda će se jednog dana objasniti ova "ruska izdaja".

Republika Srpska u ovom času ima tri izlaza:

Da, imajući u Vladi vizionare, a ne samo stručnjake i dobronamerne, odlučno krene ka svom političkom osamostaljivanju u kombinaciji sa hitnim stvaranjem poduzetničko-finansijskog kapitala čime bi se privreda brzo i učinkovito oporavila. Stvar bi mogla uspeti ako bi se u tome složio SNSD sa koalicionim partnerima.

Druga opcija je da se, bez puta ka daljem osamostaljivanju, stvori preduzetničko-finansijski kapital, da privreda Republike Srpske ojača i da se na ravnoj nozi uspostave odnosi sa Federacijom i međunarodnom zajednicom i sa NATO. U tom bi slučaju Republika Srpska, unutar federativne BiH, racionalno objedinjene ali i dovoljno decentralizovane, možda mogla očuvati izvesnu samostalnost.

Treća opcija je ona čemu se Republika Srpska užurbano kreće uz svesrdnu pomoć nekih opozicionih partija: potpuna ovisnost o MMF, stvaranje unitarne, centralizovane bošnjačke države. Zemlje koja će ući u NATO ali, kao ni Turska, a iz istih razloga, nikada u EU.

(NSPM)

Autor: Emil Vlajki, bivši potpredsednik Republike Srpske