Volimo Kosmet isto kao i našu Rusiju

Mnogo volimo Kosovo i Metohiju, skoro kao svoju domovinu. Mada je suprug Andrej i ranije u više navrata boravio na Kosmetu, ovde u Gračanici smo zajedno od 2011. i mnogo smo vezani za ovo mesto. U ovoj kući smo prethodno stanovali, ali kada je vlasnik rešio da je proda, kupili smo je, a dokle ćemo ostati ovde da živimo, zavisi od Andrejevog posla.

Srbija 07.01.2016 | 13:20

U lepo uređenoj kući, u jednoj od mirnih uličica gračaničkog Novog naselja, ovim rečima dočekuje nas Nataša Antonov (37). Iz ruskog grada Anapa na obali Crnog mora, Nataša je pre pet godina u Gračanicu došla zbog supruga Andreja, zaposlenog u Komisiji za ljudska prava Unmika. Sa sobom je povela i tada trogodišnju kćerkicu Katju, dok su Nataša i Andrej kasnije postali roditelji i sada petogodišnjeg Nikolaja i najmlađe jednoipogodišnje Maše.

"Andrej je na Kosovo došao 2001. sa ruskom policijom i tada se zadržao ovde oko godinu dana. Potom se vratio u Rusiju, ali ga je posao 2005. ponovo doveo na Kosmet, gde je ostao do 2008. Potom je naredne tri godine proveo radeći širom sveta u okviru misije, da bismo posle toga došli da živimo ovde", pojašnjava uz osmeh Nataša, kojoj se petogodišnji Nikolaj i malena devojčica vrzmaju oko nogu.

Dok pokušava da umiri mališane, ova mlada žena u poodmakloj trudnoći nam objašnjava da njen suprug ne želi da se eksponira u javnosti i naglašava da se na Kosmetu više ne osećaju kao stranci. Pogotovu u Gračanici, gde im najstarija kćerkica pohađa treći razred osnovne škole.

"Pošto Katja sa drugaricama ide na folklor u selo Donja Brnjica, suprug je uprvo otišao da je doveze - objašnjava lepa Ruskinja i dodaje da njihova osmogodišnja kćerkica bolje govori srpski jezik nego ona i suprug. - Druži se sa decom i savladala je perfektno srpski. Međutim, da ne bi zaboravila i maternji jezik, trudimo se da, kad god Andreju obaveze dozvole, odemo do naših u Rusiju, što obično bude tokom školskih raspusta. Ali i Nikolaj govori i srpski i ruski, što će biti slučaj i sa Mašom, jer se i njih dvoje druže sa decom naših kućnih prijatelja. Nekada se igraju, nekada se potuku... kao i sva deca".

Priču na prilično dobrom srpskom jeziku, Nataša nastavlja o prijateljima kojih kaže, što je i logično, sada imaju više u Gračanici nego u Rusiji...

"Družimo se sa porodicom lokalnog sveštenika, sa suprugom sekretara Eparhije, ali i još nekoliko porodica. Ovde su nas svi lepo prihvatili, jedino nam je teško što smo odvojeni od porodica".

Život u Gračanici, po Natašinom mišljenju, ne razlikuje se mnogo od života koji su vodili u Rusiji. Ovde se, kaže, osećaju svoji na svome, a u sredinu su se u potpunosti uklopili.

"Generalno, Srbi kao i Rusi, imaju iste običaje, slične navike. Međutim, ono što mi se ovde posebno dopada jeste tradicija slavljenja slave. Toga kod nas nema u Rusiji i satima sam objašnjavala svojim rođacima i prijateljima kako izgleda proslava slave", nastavlja priču Nataša.

Osim na slavlja, Antonovi kod svojih prijatelja odlaze i na rođendane i druge porodične proslave, dok im i oni uzvraćaju čestim posetama.

"I Andrej i ja smo druželjubivi, a takva su nam na sreću i deca, tako da je i to jedna od potvrda da smo se potpuno uklopili u ovu sredinu" - priča ova mlada žena i dodaje da se za njenog supruga može čak i reći kao da je oduvek tu živeo, jer u slobodno vreme posvećuje pažnju grupi lokalnih klinaca kojima drži treninge francuskog boksa. Zato kaže da će, i ako se jednoga dana vrate u domovinu, sigurno doći da posete prijatelje i poznanike na Kosmetu.

"Najmlađu Mašu smo krstili ovde u Gračanici i kumovi su nam Dušica Šmigić i Darko Stanković, koji se oženio Ruskinjom Julijom i planiramo da se sa njima družimo čitavog života, pa i ukoliko se jednoga dana budemo vratili u Rusiju", objašnjava Nataša i kaže da će tada, možda i više nego što to čine sada, brinuti o Srbima i pravoslavnim svetinjama na Kosmetu.

Izvor: Večernje NOVOSTI