Toni Bler koristio ambasade kao hotel

Bivši premijer je sa svitom besplatno odsedao u rezidencijama, dok je po svetu ugovarao privatne poslove.
Toniju Bleru je zabranjeno da odseda u britanskim ambasada i rezidencijama nakon što su mediji objavili da je kao bivši premijer sa sve svitom i obezbeđenjem besplatno, to jest na račun poreskih obveznika, koristio prostorije diplomatskih predstavništva ne bi li širom sveta sklapao privatne poslove.

Svijet 06.01.2016 | 15:00

Iako se veruje da je posle odlaska sa funkcije 2007. godine zaradio oko 80 miliona evra, Bler nije želeo da sebi i saradnicima plaća hotel na pojedinim putovanjima u inostranstvo.

Ne samo da je država delimično pokrivala njegove troškove već mu je i „ustupala” diplomate da mu pomažu dok je ugovarao privatne poslove.

To je prvi otkrio jedan konzervativni poslanik, a onda su o tome počeli da pišu i mediji. Nakon što se priča pojavila u javnosti, Ministarstvo spoljnih poslova je izdalo saopštenje u kojem je istaklo da se bivšim premijerima i ministrima zabranjuje da koriste diplomatska predstavništva da bi unapređivali privatni biznis.

„Naše ambasade više neće pomagati bivšim premijerima i ministrima osim ako njihove posete ne podržavaju ciljeve britanska vlade”, saopštio je Forin ofis.

Bler je kao bivši državnik uživao gostoprimstvo ne samo za vreme vlade njegovih laburista već i za vreme danas vladajućih konzervativaca.

Ostrvski biznismeni imaju pravo da zatraže podršku britanskih ambasada, a nevolja sa bivšim političarima jeste ta što su automatski dobijali pomoć i tretman kao da su državnici koji obavljaju državne poslove, a ne biznismeni u potrazi za profitom.

Bler, koji je došao na vlast 1997. godine, odsedao je 2010. u britanskoj rezidenciji u SAD, dok je između 2008. i 2011. boravio u kući britanskog ambasadora u Parizu. Svaki put ga je, kako prenosi „Gardijan”, pratila svita od šestoro ljudi, ne računajući obezbeđenje.

Niko od njih nije plaćao smeštaj. „Dejli telegraf” je nešto ranije javio da je nekadašnji šef Dauning strita ostajao u prostorijama svoje zemlje na Filipinima da bi održao dva govora na kojima je zaradio 550.000 evra. Njegov šef diplomatije Džek Stro imao je iste navike. Iako 2011. više nije bio ministar, tražio je od britanskog ambasadora u Kijevu da mu ugovori niz sastanaka sa ukrajinskim zvaničnicima. Stro je na tim susretima branio interese privatne kompanije koja mu je za savetodavne usluge plaćala 80.000 evra godišnje.

Blerov predstavnik za medije je istakao da su besmislene optužbe da je bivši premijer iskorišćavao diplomatska predstavništva zarad privatnog biznisa.

Portparol tvrdi da je nekadašnji šef Vajthola boravio tamo isključivo na poziv ambasadora ili kao međunarodni predstavnik za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba.

Bler je prošlog leta podneo ostavku na mesto specijalnog izaslanika Kvarteta (UN, SAD, EU, Rusija) nakon osam godina provedenih na funkciji na kojoj nije postigao nikakav uspeh u mirenju Arapa i Jevreja.

Diplomatski status je iskoristio da sklapa ugovore u korist „Džej Pi Morgana”, američke investicione kompanije koja ga godišnje plaća četiri miliona dolara. Kako je javila redakcija „Dejli bista”, on je 2009. ubedio Izrael i SAD da u Gazi dozvole poslovanje mobilnog operatera koji je bio klijent „Džej Pi Morgana” kao i da drugom klijentu iste banke, „Britiš gasu”, odobre radove u blizini obale palestinske enklave.

Bler je iskoristio kontakte koje je stekao kao prvi čovek vlade da bi kasnije razvio biznis sa pružanjem savetodavnih usluga. Veruje se da je najzaslužniji za svojevremeni detant u odnosima između Zapada i Muamera Gadafija, koga je posetio u Libiji 2004.

Nastavio je da tadašnjeg libijskog lidera viđa i nakon što je sišao sa funkcije, pa je tokom jedne takve posete, tokom koje je sa Gadafijem razgovarao o privatnom biznisu, takođe odseo u britanskoj ambasadi u Tripoliju.

Iako je Gadafi imao poslovne i političke aranžmane sa zapadnim liderima i iako postoje dokazi da je čak i finansirao izbornu kampanju bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, zapadne zemlje, uključujući Britaniju i Francusku, odlučile su da ga 2011. godine sklone. U vojnoj akciji pomagale su ustanicima niklim tokom arapskog proleća, koji su se borili protiv zvaničnih snaga.

Prošlog decembra saznalo se da je Bler nazvao Gadafija i upozorio ga da treba da pobegne, kao i da je to uradio samo nekoliko dana pre nego što će pukovnik biti linčovan na ulici.

Kritičari veoma omraženog bivšeg premijera protumačili su to kao njegov pokušaj da spase libijskog despota, dok je Bler izjavio da je samo pokušavao da privoli Gadafija da se mirno povuče i tako stane na put krvoproliću građanskog rata.

Izvor: Politika