Najhrabriji pradjedovi "Orlova" dali živote za Srbiju!

Srbija je kroz istoriju imala mnogo junaka, a najviše njih - u najodlikovanijoj jedinici naše vojske. U njoj su živote dala i četvorica pradedova naših košarkaških reprezentativaca, otkriva „Blic”.

Košarka 07.01.2016 | 23:00

Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo” je u okolini Prokuplja i Kuršumlije mobilisan 1912. kada se krenulo u oslobođenje od Osmanlijskog carstva onoga što se zvalo Starom Srbijom. I, taj puk izrastao je do 1918. u najodlikovaniju jedinicu u našoj istoriji. Među vojnicima su bila i tri pretka doskorašnjeg kapitena „orlova” Nenada Krstića, kao i jedan Vuka Radivojevića, koji je dres Srbije nosio na Evrobasketu 2007, a koji je u ovoj sezoni sjajnim partijama u Beogradu srušio i Zvezdu i Partizan.

- Kada ste mi rekli da su njih trojica, moji Krstići, bili u toj jedinici, stvarno sam bio ponosan. Naročito jer period od 1912. do 1918. smatram najsvetlijim delom naše istorije. Mnogo znamo o Kosovskom boju, ali se za taj period spominju i izdaje... A ovo, 1912, kada se javilo skoro dvostruko više ljudi na mobilizaciju nego što je pozvano („da se pomogne vekovima porobljenoj braći”), to da se, skoro bez predaha posle ratova s Osmanlijama i Bugarima, cela država 1914. digne da brani svoje, da dišemo kao jedno... To jednostavno inspiriše čoveka - kaže Krstić za „Blic”.

Gvozdeni puk je podvige izvršio i protiv Osmanlija, i protiv Bugara na Bregalnici 1913, kada mu je neprijatelj i dao taj nadimak. A naročito u Velikom ratu, jer je odlučio Cersku bitku, a potom čuda činio sve do 1918. Umirući, da bi se živelo.

- Tužno je koliko ljudi ne zna makar ono osnovno o našim slavnim precima. A bio je to običan narod, seljački, koji je čuvanjem predanja i svojim primerima nama ostavio da iz njihovih života crpimo energiju zajedništva.

Trojica Krstićevih pradeda, Sima, Dimitrije i Vlajko, u Prvom svetskom ratu kao vojnici Gvozdenog puka dali su živote za slobodu.

- Najbolje ljude smo izgubili tada da bismo mi živeli sada. Malo je časnih preteklo, pa će nam trebati još mnogo vremena dok se ne oporavimo. Ako se oporavimo. A snagu nam mogu dati upravo sećanja na njihove podvige - zaključuje Krstić.

Radivojević: Ponosan sam!

Kada smo Radivojeviću saopštili da smo pronašli arhivske zapise o tome da je njegov pradeda Zarije, kao vojnik Gvozdenih, poginuo u najčuvenijem jurišu puka, 1913. na Bregalnici, bio je više nego zatečen.

- Ne znam ni sam šta da kažem. Ponosan sam, do neba! Najveća je stvar položiti svoj život za druge. Stvarno sam ponosan, puno mi je srce - kaže bivši reprezentativac Srbije, sada košarkaš Igokee.

Krstić: Uzori!

- U školama su nas učili drugim stvarima, a ove bi bile korisnije. Ne zbog ratova, već zbog snage jedinstva. Znam, druga su to vremena bila, ali i to su bili ljudi, kao što smo i mi. Nama sadašnjima potrebni su uzori. Ovi junaci to svakako mogu da budu - kaže Krstić.