Komentar: Kako da ovom divnom momku kažeš idi?!

Ma koliko je Crvenoj zvezdi neophodan novac, taj novac ne sme da jedini izvor ima u prodaji Marka Grujića. Šta da taj Marko nije zablistao tokom jeseni? Šta da je odigrao samo vrlo dobru, a ne odličnu sezonu? Šta da se Marko povredio? Šta onda? Da li bi se Zvezda ugasila? I ko bi onda bio kriv? Marko?

Fudbal 25.12.2015 | 23:40

Hajde da budemo iskreni. Imaš 19 godina, zove Liverpul, ma nek se sad i raspada ipak je Liverpul, milionima ti mašu pred nosom, i ti kažeš – Crvena zvezda?!

Da se ne lažemo, koliko bi nas to uradilo, mani sad navijačku pripadnost? Uostalom, zar nije protekla decenija u ovakvom nikakvom domaćem fudbalu uglavnom prošla u pričama crveno ili crno-belih kako ova neka nova deca ne znaju šta znači taj grb na grudima? I onda nam se desi taj Andrija Živković. I taj Marko Grujić. I deca poljube taj grb. I vidiš da to nije tek tako. Vidiš da vole. Da razumeju. Da je to njihov grb...

I onda ovom prvom prebaciš da bi Partizan bio u Ligi šampiona da je iskoristio jednu od onih nekoliko šansi protiv BATE Borisova, ovom drugom kažeš: Idi?!

Da se razumemo, nije to „idi“ izmišljena kategorija. Ne, to je bolna realnost srpskog fudbala. Ali za nju su najmanje krivi Andrija i Marko. Pa nek nisu, u slučaju ovog drugog, kao užareni skočili sa stolice kad se javio slavni Liverpul i na sto bacio kofer koji život znači. Jer fudbal nije ono što je u koferu. Fudbal je strast, nešto što ne možeš da objasniš ni majci, ni ocu, ni devojci, ni najboljem drugaru koji malo racionalnije gleda na život. Fudbal je upravo to – život.

Ma koliko je Crvenoj zvezdi neophodan novac, taj novac ne sme da jedini izvor ima u prodaji Marka Grujića. Šta da je taj Marko letos otišao za mnogo manje pare? Šta da nije zablistao tokom jeseni? Šta da je odigrao samo vrlo dobru, a ne odličnu sezonu? Šta da se Marko povredio? Šta onda? Da li bi se Zvezda ugasila? I ko bi onda bio kriv? Marko?

Godina mu je 19. I slovima – devetnaest.

Ima onaj snimak sa Novog Zelanda. Kada Vukašin Jovanović lije suze zbog titule planetarnog prvaka. Teško da ste u srpskom fudbalu u ovoj 2015. godini mogli da vidite jaču emociju. Možda samo kod baš tog Andrije i baš tog Marka. Nema lepšeg od toga. Bez njih i klinaca poput njih ni ta Evropa ne vredi. To je ono što te definiše. Što kazuje da si velik klub. Klub koji se voli.

I da su ga drugi, pre svega neki raniji čelnici Zvezde dok su za stotine hiljada dovodili suv prosek od igrača, voleli kao što ga voli Marko, verovatno ne bi klupska kasa izgledala kao bunar bez dna, verovatno se ne bi 70 godina slavne istorije klatilo na ramenima deteta tek izašlog iz puberteta.

Mučna je ovo situacija. Mučno je gledati kako sve ono loše iz poslednjih godina na naplatu dolazi baš posle najlepših šest meseci Zvezde u poslednjoj deceniji. Nije fer ni opaliti sad po Zvezdi. Ovaj put je iskreno rekla šta je proganja (izuzev možda one šarene laže da će neko istresti milione i ostaviti ga da igra evropske kvalifikacije oličene u neistinitoj rečenici: „Niko nije na prodaju do 31. avgusta“). Stoji sve to. Nije od juče.

Samo, kako da mu kažeš idi? Kako da se odrekneš nečega što bi trebalo da ti je cilj, svrha? Kako da se pomiriš sa tim da se fudbal ipak pretvorio u ono iz kofera? I da nema ništa više od toga?

A ima! Ima kada u Humskoj razviju šetalicu sa Andrijinim likom. Ima kada na crveno-beloj strani Topčiderskog brda zapevaju Markovo ime. A pevaće. Neće mu ovo zaboraviti. Jer se vodio srcem. Čime momak njegovih godina i treba da se vodi.

Na drugima je da emocije sklone u stranu i razmišljaju poslovno. Šteta je samo što su se takvi često ponašali kao deca.