Analiza: Zvezdino prokletstvo pretvorilo se u iskustvo koje je donelo Top 16!

Evroliga se pokazala kao velika škola koja je dobila odlične učenike!

Košarka 24.12.2015 | 00:00

Učenje je proces kojem kraja nema. Ono se ne završava kada pročitate knjigu, naučite njen sadržaj i prođete težak ispit. Ceo jedan život zapravo je proces u kojem čovek svakodnevno prikupljaju novi elementi i nova iskustva pretvara u nešto veliko. Tako je i sa košarkom. Kvalitet jednog kluba oblikuje se kroz svaki trening, kroz svaku utakmicu, u nameri da se stečena znanja preliju u pobede koje će se pamtiti.

A trijumfi nad Realom, Himkijem i Bajernom biće jedni od onih koje će košarkaši Crvene zvezde u svoje memoare upisati zlatnim slovima. Jer ne samo da su kroz tri velika podviga podno vulkana u srcu Beograda odvela crveno-bele do Top 16 faze u drugoj uzastopnoj godini, već se pokazalo da je trogodišnje evropsko školovanje počelo da daje konkretne rezultate. Sam ulazak u probrano društvo za Crvenu zvezdu predstavlja svojevrstan uspeh, s obzirom na turbulentan start sezone, brojne povrede, neuigranost ekipe, česte promene u sastavu, ali i samu težinu Grupe A. Ali, način na koji su Dejan Radonjić i njegovi učenici došli do cilja, na svom terenu, predstavlja pravo remek delo.

Zvezdin hod po ivici žileta lako je mogao da se završi nepovoljnim ishodom, odnosnom odlaskom u Evrokup. Potera za peharom u drugorazrednom evropskom takmičenju nije nikakva sramota, ali ovoj generaciji bilo je suđeno da nastavi putešestvije sa najboljim, najjačim i najkvalitetnijim klubovima.

Više je detalja koji povezuju poslednje tri evroligaške utakmice odigrane u Pioniru. Prvo, Zvezdina najslabija izdanja viđena su u trećim kvartalima, u kojim su protivnici koristili sporo „paljenje“ protivnika i zaostatak pretvarali u pristojnu prednost, čak i sa dvocifrenom razlikom. A onda bi se dogodilo pravo čudo. U sve tri utakmice na površinu su isplivali kvaliteti koji ranije nisu bili karakteristični za Crvenu zvezdu, zbog čega su mnogi evropski velikani dobijali mogućnost da se provuku i do pobede dođu u poslednjem trenutku. Te sreće nisu bili igrači aktuelnog evropskog šampiona, preskupog kluba iz Podmoskovlja i bavarske mašinerije. Mentalna snaga tima, pravovremenost u donošenju taktičkih odluka, voljni momenat, mirna ruka i junačka nepokolebljivost... Kada su se pravi sastojci našli u epruveti, pobednička smesa donosila je - uspeh!

Beogradski sastav je u tri odlučujuća pohoda u grupnoj fazi blistao tačno onda kada je bilo i najvažnije - u prelomnim trenucima i neizvesnim završnicama. Trener Radonjić pokazao je ogromnu hrabrost kada je u vatru bacao vihorne ratnike Marka Gudurića i Nikolu Rebića, ali i autoritet kada je najboljem plejmejkeru Stefanu Joviću pokazao put u svlačionicu protiv Reala, posle nedoličnog ponašanja srpskog reprezentativca. Taktička zrelost crnogorskog stručnjaka pretočena je igru dostojnu i vodećih evropskih klubova, na šta takmaci na drugoj strani terena nisu imali spreman odgovor.

Majk Cirbes i Kvinsi Miler radili su brutalne stvari svakom ko im se našao na putu, o hladnokrvnosti i značaju levorukog egzekutora Gudurića pisali smo nedavno, a nikako ne treba zaboraviti ni ogroman doprinos koji su utkali Jović, Vilijams, Simonović, Rebić i ostatak ekipe kroz obe faze igre. Jednostavno, poučeni iskustvima svojih prethodnika, crveno-beli nisu želeli ponovo da omanu i otišli su korak dalje. I to tri puta.

Tako je konačno skinuto prokletstvo koje je nastalo još u vremenu povratka Crvene zvezde u Evroligu, a koje je trajalo gotovo sve do završetka Top 16 faze prošle sezone. Zbog toga je i nastao termin „Zvezdino prokletstvo neizvesnih završnica“.

Iskra promene pojavila se na rođendanskoj proslavi SD Crvena zvezda, u onoj veličanstvenoj pobedi nad tadašnjim važećim prvakom Evrope, Makabijem, kasnije i protiv Panatinaikosa, na oproštaju od Top 16. A pravi dokaz da Zvezda može ravnopravno da se nosi sa najvećim klubovima viđen je tokom prethodnih nedelja.

Pobede nad Realom, Himkijem i Bajernom došle su kao melem na ranu za sve one poraze koji su crveno-bele udaljili od nekih većih evropskih uspeha. A tokom ove tri godine bilo ih je dosta.

Setimo se samo prve evroligaške sezone i toga kako su se Panatinaikos i Makabi provukli u Pioniru. Kroz iglene uši! Pa uzvratnog okršaja sa Zelenima u Atini, dvoboja sa Lokomotivom iz Krasnodara... Tada timu sa Malog Kalemegdana nisu dobro donosila ni vođstva od 15 razlike (protiv Panatinaikosa prim. aut.) ili potpuno topljenje minusa od 17 koševa (protiv Makabija prim. aut.). Samo jedna recka više vodila je Zvezdu dalje, ali svaki put falilo je „ono nešto“ što bi donelo prevagu.

Prošle takmičarske godine prolaz u drugu fazu nije bio doveden u pitanje usled fantastične igre kompletne ekipe kroz grupnu fazu, ali i dalje se pamte Neptunas u Klajpedi, Galatasaraj u Istanbulu, Olimpijakos u oba navrata, Barselona u Beogradu, Alba u Berlinu, još jednom Panatinaikos u OAKA Areni, pa i Žalgiris, kada je Vilijamsov šut za pobedu bio zamalo neprecizan...

Previše neizvesnih završnica sa negativnim ishodom.

Kroz tri evroligaške sezone Zvezdini košarkaši do sada su odigrali ukupno 44 utakmice, u kojim su zabeležili 19 pobeda i 25 poraza. Bilans je mogao biti i bolji, samo da je bilo više sreće, iskustva, znanja... Bilo je momenata kada je bilo jasno da je Zvezda još „zelena“ da bi uzela meru najvećim protivnicima. Ali vremena se menjaju. Kao što kaže ona stara - ko zna zašto je to dobro.

Sve te negativne okolnosti zapravo su bile lekcije iz kojih su učenici u crveno-belim dresovima učili, izvlačili pouke i na kraju pronašli dobitnu kombinaciju. Crvena zvezda skinula je prokletstvo koje je pretilo da uzme još veći danak - u sezoni čiji je početak izgledao prilično loše.

Ima tu dosta i do mentalnog sklopa kolektiva, naravi trenera, spleta okolnosti i vremena. Evroliga se pokazala kao velika škola koja je dobila odlične učenike. Zvezda je konačno zakoračila putem koji bi mogao da donese nove radosti kroz neke nove situacije. Sada nema povratka nazad.