Vatikan krije tajnu

Prva dva proročanstva su se obistinila do najsitnijih pojedinosti. Zašto katolička crkva ne obznani treće?

Svijet 03.12.2015 | 07:58

Ključeve od tajnih dokumenata u kojima se nalazi zapisana Treća tajna Bogorodice iz Fatime dobija svaki papa i samo papa. Priča počinje 1917. godine kada su u Portugalu dve devojčice i jedan dečak po imenu Lucia Santos, Jacinta i Francisco Marto videli Devicu Mariju lično.

Ona ih je, zapravo, posetila nekoliko puta i prenela tri tajne o bliskim događajima koji će se dogoditi našoj civilizaciji. Dve tajne su objavljene u dokumentu koji je 1941. godine objavila Lucia lično. Treća nije!
Prve dve tajne se odnose na Pakao, Prvi i Drugi svetski rat. Međutim, treća tajna je problematična.

Vatikan je njeno objavljivanje odlagao više od 80 godina da bi konačno 2000. godine predstavili javnosti tekst i tumačenje da se on odnosi na pokušaj ubistva Pape Jovana Pavla Drugog i progon Hrišćana širom sveta. I da je to sve.

Međutim, kontraverza počinje već 1944. godine. Poslednju tajnu Lucia u početku nije ni htela da prenese zato što joj je Bogorodica tako savetovala. Na kraju je ipak poslala pismo kardinalu Silvi i u njemu tražila da se tajna javnosti objavi tek 1960. godine. Te godine je Vatikan saopštio da tajna verovatno nikada neće biti objavljena.

Zapravo, mnogi smatraju da je poslednji list iz proročanstva ostao sakriven, odnosno da tekst predstavljen javnosti 2000. godine nije baš kompletan. A za to postoje i dokazi.

Kardinali su više puta rekli da je treća tajna napisana na jednom papiru a ne na četiri koja su objavljena. Lucia je rekla da u trećoj tajni ima reči Device Marije, dok ih u objavljenom tekstu nema. Kao što nema ni informacija o apokalipsi, sotoni i crkvi, koje bi trebalo da se nalaze u njoj.

U tekstu se, navodno, nalazi i opis Rima u kome je sve srušeno i svi su mrtvi, a Papa hoda kroz sve te leševe, penje se na brdo i tu i njega ubijaju. Priznaćete, to baš i ne izgleda kao atentat na Jovana Pavla II. Takođe, ako se treća tajna obistinila, zašto su posle atentata na Papu čekali još dvadeset godina da je objave?

Podsećamo, atentat na papu se desio 3. maja 1981. godine kada je Mehmet Ali Agdža na Trgu Svetog Petra u Vatikanu tokom prijema pucao u papu i ranio ga u stomak. Tada je imao 23 godine. Posle atentata proveo je u italijanskom zatvoru 19 godina, a onda je 2000. proteran u Tursku gde je u zatvoru bio još 10 godina zbog ranijeg ubistva jednog novinskog urednika.

Izvor: Srbija danas