Mandarić: Borac iz Banjaluke mi je baš simpatičan...!

Milan Mandarić, predsjednik ljubljanske Olimpije i bivši vlasnik nekoliko engleskih klubova o šansama da preuzme banjalučki Borac, Olimpiji, srpskom i jugoslovenskom fudbalu...

Fudbal 27.11.2015 | 12:40

Nekadašnji učesnik jugoslovenske lige, Olimpija iz Ljubljane, poslije dve decenije agonije vratila se na fudbalsku mapu i trenutno uz Maribor predstavlja najveći klub u Sloveniji, a po organizaciji ovaj klub je sigurno jedan od vodećih u cijelom regionu.

Za to je zaslužan Milan Mandarić, biznismen koji je ranije bio vlasnik Portsmauta, Lestera i Šefild Vensdeja. U junu ovoe godine on je preuzeo klub, očistio ga od dugovanja i sa sportskim direktorom Rankom Stojićem napravio respektabilnu ekipu koja poslije samo nekoliko mjeseci zauzima prvo mjesto na tabeli i ambiciozno juriša ka Ligi šampiona.

Ovakva reorganizacija, ulaganja i stabilizacija su potrebni banjalučkom Borcu, a upravo se Mandarić spominjao kao neko ko bi trebao da kupi klub iz Platonove ulice. Da ovo nisu samo priče i nagađanja potvrdio nam je i sam Mandarić tokom razgovora u Ljubljani poslije slovenačkog derbija između Olimpije i Maribora.

Koliko je ta priča o Vašem dolasku u Borac realna?

"Priča o mom dolasku u Borac nije realna, ali je simpatija velika prema klubu. Ja sam bio u Banjaluci, bio sam 50-odstotni vlasnik jedne banke, fantastičan je grad i ljudi su jako dobri, topli i vole druženje, bilo je lijepo. Bilo je par kontakata prije jedno godinu dana i bila je vrlo interesantna priča, ali nisam mogao da napustim Šefild jer sam bio u situaciji da moram da budem tamo vrlo prisutan, pa sam rekao možda nešto bude u budućnosti", otkriva Mandarić.

Kontakata sa ljudima u Banjaluci bilo i nedavno, upravo u periodu kada Borac proživljava najteže dane i kada očajno traži rješenje za nagomilane dugove i probleme.

"Bio je neki kontakt i skoro, ali to je zasad samo kontakt i ništa više. To je simpatičan klub i treba mu puno pomoći", rekao je Mandarić.

Ipak, njegov prioritet trenutno je Olimpija, u koju je došao poslije pauze od fudbala. Ta pauza ipak nije dugo trajala.

"Interesantan je klub, znate da sam rastao u Jugoslaviji i Olimpija je bila predstavnik slovenačkog fudbala, ali ugasila se jadna, ima već dvadeset godina. Poslije moje misije i svega šta sam uradio u Engleskoj mislio sam da mi treba malo odmora, došao sam nazad opet ovdje u Sloveniju, tu gdje sam pomogao ranije nešto Kopru. Ne da mi đavo mira što se tiče fudbala. Rekao sam uzeću ovaj projekat kada sam vidio kako sve to izgleda. Klub je bio u dosta velikim dugovima, to smo sve sredili, očistili i napravili smo jednu priču. To je bila samo priča prije 4-5 mjeseci, ali sada je stvarnost. Ucrtan je cilj i pravac prema tom cilju. Mnogo rano je da se otvara šampanjac, ali kutija sa ledom može da se pripremi što se tiče ove sezone i za dalje", poručio je Mandarić.

Na derbiju vrlo lijepa slika, prilično ispunjen stadion Stožice, bio bi i potpuno ispunjen da su vremenske prilike bile bolje, ali predsjednik kluba je zadovoljan.

"Zadovoljan sam jako što ima puno ljudi koji imaju strahovitu želju da se vrate nazad. Tu prošle godine nije bilo 100-200 ljudi, bilo je žalosno kada sam gledao prošle godine. Ipak sada se vraćaju nazad i jako sam zadovoljan. Napravili smo dobar posao, Ranko je uradio dosta u sportskom dijelu. Niko ne može sam da uradi sve, morate oko sebe da imate ljude koji su odgovorni za svoju poziciju. Još imamo puno toga da se uradi. Ono što je važno je da se moraju postavljati još jači temelji da se zida dalje".

Ono što ga koči u ostvarivanju njegovih ciljeva je problem vlasništva, jer uprkos velikom novcu koji je uložio, nije preuzeo klub kao vlasnik već je preuzeo upravljanje klubom.

"To je potencijalni problem, to je nešto novo za mene, jer gdje god sam bio, bio sam vlasnik, ne 99%, nego 100 posto, sem u Francuskoj, gdje je normalno da 30% imaju grad i država koji vam daju stadion. Ovdje sam došao više zbog neke pomoći da dokažemo sami sebi da je to moguće, sad da li će to biti godinu dana, dve ili tri ne znam, sem ako dođe do privatizacije. Ako ne dođe do privatizacije, isto kao u Srbiji sa Zvezdom, Partizanom, Vojvodinom, neće biti zdravlja u fudbalu. Ista je ovdje situacija, ne mogu ja da se posvetim, iako sam dao mnogo do sada. Ali treba nam mnogo više, klub nema pravu infrastrukturu, treba sportski centar, skauting sistem i sve ostalo. Treba tu mnogo da se radi i da se investira. Te investicije su na duže staze, dve, tri, četiri godine treba da se napravi pravi profesionalni klub. Ako ne bude privatizacije to će da bude teže, ja ću da napravim sve što sam obećao, da klub bude jak, da bude na vrhu tabele, da uđemo u Evropu i tamo napravimo uticaj. Sada je ekipa već OK što se tiče Slovenije, ali je nivo fudbala u Evropi na daleko višem nivou, tako da trebamo tu pojačanja i trebaju nam dodatne investicije".

Ono što je zajedničko za sve klubove koje je preuzimao Mandarić je da su bili u teškoj situaciji i da ih je on dizao sa dna, uvodio u viši rang i napravio od njih vrijednost.

"Jako sam zadovoljan sa uspjehom, rezultatom, iznenadili smo sve u Sloveniji, moguće je dići klub. Svaki klub koji sam uzimao je bio u bankrotstvu, na dnu, Kada je nešto dole nije teško napraviti poboljšanje, teško bi bilo uzeti Mančester junajted pa napraviti poboljšanje. Kad je nešto dole, ako neko ima pozitivan pravac, on može da napravi nešto što treba. Nismo bili veliki Ajnštajni, nego smo išli da balansiramo tim, da se dovede zdrav trenerski kadar, isto tako što je jedan od najjačih segmenata je što smo uzeli profesora Đorđevića i taj fizio sektor smo ojačali. Još ima da se radi, ali ništa nije nemoguće. Cilj Olimpije, ukoliko dođe do provatizacije, je da bude jak tim ne samo u Sloveniji nego i u regiji. Kada dođemo na Marakanu, da malo drhte", poručio je Mandarić.

Preuzimanje Olimpije koštalo ga je oko četiri miliona evra. Taj novac planira da vrati.

"Nikada nisam želio da unesem pare u nešto što nije investicija, ali fudbal je uvijek rizik. Ako se ja osjećam sigurno u ono što želim da se napravi to je proračunati rizik. Način vraćanja novca je zasnovan na uspjehu koji stvara, a to znači da uzimamo mlade grače do 16,17,18 ili 21 godinu, vidjeli ste ovog Šporara i nekoliko mladih igrača koji igraju za mladu reprezentaciju. Filozofija je da se stalno dovode mladi igrači da potiskuju ove gore. Dakle to znači proizvodnja mladih igrača i da se drži kvalitet. To je broj jedan, da nikad ne oslabimo tim zato što smo morali da ga prodamo. Ali ako dovodimo dovoljan broj mladih kvalitetnih igrača onda uvijek možemo da prodamo jednog ili dva igrača. Vratićemo tu novac, možda ne sada ali u budućnosti. Možda najveći povratak novca imaćemo ako uđemo u Evropu i kvalifikacije za evro-takmičenja. Nisam uložio ove pare nikako drugačije nego kao investiciju. Čovjek kada ima investiciju onda mora da pravi profesionalni biznis, planira kako će da mu se isplati i da na kraju investicija bude vrijedna toliko i toliko. Ako prodate npr. igrača, njegova vrijednost je daleko veća nego što je investicija. Mi sada ako prodamo ovog jednog Šporara koji je htio da ode za 600.000 evra, vratićemo dosta novca. Nisam dovoljno bogat da bacam pare, a i da jesam ne bih to uradio, ne bih sebe respektovao ako bacam pare nekontrolisano", objasnio je Mandarić.

Ipak, ističe da je ulaganje u fudbal veliki rizik.

"Kad pitate deset ljudi koji su ulagali u fudbal, vjerovatno će vam devet reći da su izgubili, znate kako kažu - u fudbalu jedini način da postanete milioner je da počnete kao bilioner. Ja slije slijedim devizu da ne izgubim novce u fudbalu. Ako ja napravim uspjeh, a ne izgubim novce, to je meni dupli uspjeh. To je moj izazov, zato i uzimam klubove koji su na dnu, koji imaju puno problema i finansijskih i kadrovskih, jer nisu slučajno dole. Kada se oni srede imaju svoju vrijednost, ja ih prodam i meni je važno da izvučem svoje novce, da ne izađem kao luzer. To mi je najvažnije. Čovjek živi određen broj godina i treba da živi oi da uživa. Ja volim fudbal, volim izazove, volim kontakt sa ljudima, sa navijačima, sa svima, to mi pričinjava zadovoljstvo. Što se tiče budžeta, dok god imam mog direktora ne moram da se brinem".

Mandarić je prije Olimpije ulagao i u Kopar, prisutan je duže vrijeme u Sloveniji, ali sebe ne vidi u Srbiji.

"Dok je bio pokojni Šakić predsjednik Zvezde i kad su bili Džaja i društvo ja sam pomagao, doveo sam Piksija iz Niša, Belodedića iz Rumunije, to sam radio sa zadovoljstvom i željom da pomognem. Uvijek sam volio Zvezdu, a imao sam i prijatelje, imam i dan danas u Partizanu, a odrastao sam u Novom Sadu. Teško je za mene sada u ovoj situaciji da se vratim, bilo je i prije pet godina, ili prije deset godina. Ja uvijek moram da uzmem projekt i da ga vidim, ne gdje je on sada nego mogu li ja da ga uradim. Ne samo finansijski, nego da li mogu ja sa mojom idejom, vizijom da dovedem to gore. Ako ne mogu, ne želim to, ne želim da razočaram sebe i sve oko sebe i onu publiku koja će vjerovatno vidjeti da je to nešto pozitivno za njih. To je jedan od razloga. Nisam mogao sebe da vidim u Zvezdi. Mislim da ima dosta stvari koje treba da se srede, da se zna ko je ko, gdje je šta. Mora to neko doći da organizuje na pravi način. Zvezda koja je bila simbol fudbala, i Partizan isto, sada se muče ovako... Ali ne vidim sebe sada tu", kaže Mandarić

On dodaje da mu je mnogo lakše bilo da dođe u Olimpiju.

"Iskreno rečeno Zvezda je gigant jedan za koji trebaju dobro da se zasuču ruke, da se napravi nešto. Sad je pitanje da li bi taj moj plan bio podržan, ko sam ja šta sam ja? Ja sam jak onoliko koliko su ljudi oko mene jaki, koliko su jaki ljudi koji vjeruju u tu viziju i koji će tu viziju da pomognu. Zbog toga ja sebe ne vidim tamo".

Ono što je veliki problem za Zvezdu je ogroman dug, da li bi tih 40 miliona evra bilo velika prepreka ili bi to bilo nešto što može da se riješi?

"Pa vjerovatno ako bih se prihvatio toga da ne bih promašio mnogo sa rezultatima. Da li bhi to uradio ili ne, ne mogu to sada reći, nije ni fer prema Zvezdinim navijačima i ljudima koji vole klub. Zvezda kao i Partizan su veliki klubovi i žao mi je što su na nivou na kojem jesu. Zaslužili su mnogo više, zbog tradicije, istorije koju imaju i velikog broja navijača koji imaju".

Kada govori o ulasku u srpski fudbal, Mandarić uglavnom pominje Zvezdu, ali ne isključuje mogućnost da uđe i u neki drugi klub.

"Pa moguće je i druge klubove, ako imate dobru relaciju sa drugim klubovima to je odlično. Ima i u drugim regijama interesantnih stvari, ne smijem da vam kažem odmah bi me izdali".

Jadranska liga bi prema njegovom mišljenju bila fantastična, ali će proći još dosta vremena dok se to ne desi.

"Jadranska liga bi bila idealna, na glasanju bih digao obje ruke za nju. Stvorila bi se jedna fantastična liga, da predstavnici Srbije Zvezda, Partizan i Vojvodina, ovdje iz Slovenije Olimpija i Maribor, da to bude liga od 20 klubova to bi bio san za cijelu regiju. Sjećate se kada je igrala Jugoslavija bila je fudbalska sila, sada se to izgubilo. Bez uvrede za Jagodinu npr. i za drgue, ali ipak bi to bila velika stvar. Da li je to moguće? Sigurno da je moguće, ali mislim da će proći dosta vode Dunavom dok se to ne desi. A bilo bi fantastično za kvalitet fudbala, navijače, da bude jedna kao Premijer liga, a druga kao Čempionšip u koju se ispada, bilo bi vrlo interesantno. Ja ne isključujem mogućnosti da se jednog dana to desi. Stvari se malo stabilizuju što se tiče ovih drugih, političkih problema tako da bi to bilo vrlo interesantno".

Čak i organizovanje naših klubova kao filijala nekih mnogo većih bilo bi dobro rješenje.

"Filijale su isto kao velika korporacija, pa imate dodatni inženjering drugdje To je interesantno jer imate mlade igrače, a kao veliki klub imate veliki broj igrača pa se oni razvijaju. Uvijek bi bilo dobro imati filijalu ili dvije, da se igrači razvijaju, da se pomogne toj regiji što se tiče fudbala, bilo bi materijalno korisno za klub koji to odrađuje".

Talenata na našim prostorima, ističe Mandarić, ne manjka. On i njegovi saradnici prate situaciju u regionu.

"Moramo da pratimo sve. Svi igraju fudbal danas. Talenata u BiH ima fantastičnih kao i u Srbiji i Hrvatskoj samo što je sistem takav da imate Sarajevo, Dinamo i Zvezdu i oni su magnet za sve igrače. Ali ima toliko talenata da ne mogu baš sve da pokriju i tu ima dosta mjesta za druge klubove da ih kopiraju i da imaju kosrist od toga. Uvijek me interesovala bivša Jugoslavija, a sad kad sam ovdje interesuje me i drugo, i Azerbejdžan, Kazakstan i druge zemlje", rekao je Mandarić.

Ipak, posebno mjesto, i profesionalno i lično za njega je Engleska.

"Engleska je ostavila veliki uticaj na mene, a i ja sam ostavio tamo. Nema dana da ne prođe da me ne zovu za neki drugi klub, još uvijek sam tamo prisutan kao član borda Šefilda. Mojih 16 godina su vrlo interesantni, iz svakog kluba sam otišao sa velikim priznanjima i od grada, i od publike. To sam zaradio i zaslužio, ali isto tako i navijači koji su fantastični. Najvažnije su uspomene koje nosim za sobom, one su veliko bogatstvo. Meni su novci ok, ne smijemo da izgubimo novce, ali je meni zadovoljstvo bilo ono šta sam uradio sedam godina u Portsmautu, četiri u Lesteru, pet u Šefildu i kad sam odlazio kako su me ljudi ispraćali. Detalja i lijepih uspomena ima mnogo".

Posebna priča su treneri, odnosno menadžeri u Engleskoj.

"Od trenera je najinteresantniji Hari Rednap, koji mi je i prijatelj. Puno je bilo trenera, puno sam ih zaposlio, puno i otpustio. Moja filozofija je ono što uspješno ide to treba da se pomogne da ide i dalje, ono što ne radi treba da se mijenja. U fudbalu je veći pritisak nego u fabrici, korporaciji. To je biznis koji je dio emocija mnogo ljudi. Morate da imate rezultate, ako nemate morate da objasnite zašto. Mladi igrač dođe u jedan klub, ne ide mu pa ode u drugi i eksplodira, tako isto i trener, ne uklopi se u sistem pa ode. I oni imaju svoju filozofiju, ako se na uklapa u klub, onda mora da se mijenja".

Mandarić smatra da morate da budete karakterno jaki da biste uspjeli u Engleskoj.

"Englezi su specifični, oni su osvajači, karakterno jaki, ako im se ne namjestitem ako niste superiorniji, jači od njih tu nema pardona. Naši ljudi imaju fantastične sposobnosti kao igrači, ali moraju da imaju malo jači karakter. Vidić je borac i uspio je tamo. Možda je bilo i talentovanijih od njega pa nisu uspjeli tamo. Tako je i sa trenerima. To je ono 'we don't take prisoners'. Što se tiče Bilića, on je igrao tamo, osjetio kakav je sistem, atmosfera, mislim da se uklapa u to, bio je jako karakteran i kao igrač, mislim da će da uspije".

Na našim prostorima treneri su ti koji prvi plaćaju ceh za loše rezultate. I kada su oni isključivi krivci i kada nisu.

"Ljudi nekada brzo povlače taj obarač, neće da daju vremena malo, mislim da kod nas, evo i u Sloveniji promijene nekoliko trenera po sezoni. Nisu treneri krivi, nego onaj ko ih zaposli. Ja sam uvijek kada sam morao da ga otpustim govorio ja sam napravio grešku, nije on. I ptitisak je na meni da sljedeći kada dođe ne bude isto. Čovjek koji je odgovoran, koji je finansijski odgovoran i sa iskustvom on će malo da drugačije da razmišlja. Kada ste vi posvećeni i kada ste odgovorni za sve što se dešava u klubu nećete tako lako da mijenjate jer to je vaša reputacija. Promjene i koštaju, ne samo finansijski. Stabilizacija je u fudbalu kao i u svakom biznisu vrlo važan faktor. Kada stalno mijenjate nikada ne možete da idete naprijed. Kod nas nisu ljudi posvećeni, jer to nije njihovo vlasništvo. Kada ste vlasnik vi ste odgovorni za to, ne samo novcima, nego renomeom i svime što imate. Ako je pravi vlasnik onda taj klub ima prosperitet. Sve ide od vrha", istakao je Mandarić.

Navijači su srce kluba
"Jako sam zadovoljan navijačima Olimpije jer potvrđuju pravac kojim idemo, to su potvrdili i na derbiju. Ovo je dvosmjerna ulica, oni su srce kluba, to je njihov klub. Uvijek sam rekao navijačima, i u Engleskoj, to je vaš klub, vaši djedovi su ovdje bili, ja sam onaj koji održava ovo i došao sam samo da dam doprinos da to jednog dana neko čita u knjizi taj i taj je bio tad i tad i napravio to i to. Oni moraju da vjeruju onom koji vodi klub i klubu inače nema sreće. Jako sam zadovoljan da priča koju smo zacrtali postaje stvarnost, a oni udaraju pečat sa odobravanjem. Nije bilo navijača, sad se vraćaju nazad i to je nagrada za entuzijazam".

Zašto ne ide "orlovima"?
"Sve ide odozgo, počnite od Saveza. Odatle ide organizacija. Ne kritikujem nikoga, nemam ništa sa g. Karadžićem, ni dobro ni loše, ali Savez je taj koji organizuje i selekciju i selektore, i uslove, i koordinaciju sa timovima. Ne možete da mi kažete da ovi igrači kolarov, Vidić, Matić koji igraju odlično u Premijer ligi da oni ne mogu da se kvalifikuju za neko takmičenje".