Мандарић: Борац из Бањалуке ми је баш симпатичан...!

Милан Мандарић, предсједник љубљанске Олимпије и бивши власник неколико енглеских клубова о шансама да преузме бањалучки Борац, Олимпији, српском и југословенском фудбалу...

Фудбал 27.11.2015 | 12:40

Некадашњи учесник југословенске лиге, Олимпија из Љубљане, послије две деценије агоније вратила се на фудбалску мапу и тренутно уз Марибор представља највећи клуб у Словенији, а по организацији овај клуб је сигурно један од водећих у цијелом региону.

За то је заслужан Милан Мандарић, бизнисмен који је раније био власник Портсмаута, Лестера и Шефилд Венсдеја. У јуну овое године он је преузео клуб, очистио га од дуговања и са спортским директором Ранком Стојићем направио респектабилну екипу која послије само неколико мјесеци заузима прво мјесто на табели и амбициозно јуриша ка Лиги шампиона.

Оваква реорганизација, улагања и стабилизација су потребни бањалучком Борцу, а управо се Мандарић спомињао као неко ко би требао да купи клуб из Платонове улице. Да ово нису само приче и нагађања потврдио нам је и сам Мандарић током разговора у Љубљани послије словеначког дербија између Олимпије и Марибора.

Колико је та прича о Вашем доласку у Борац реална?

"Прича о мом доласку у Борац није реална, али је симпатија велика према клубу. Ја сам био у Бањалуци, био сам 50-одстотни власник једне банке, фантастичан је град и људи су јако добри, топли и воле дружење, било је лијепо. Било је пар контаката прије једно годину дана и била је врло интересантна прича, али нисам могао да напустим Шефилд јер сам био у ситуацији да морам да будем тамо врло присутан, па сам рекао можда нешто буде у будућности", открива Мандарић.

Контаката са људима у Бањалуци било и недавно, управо у периоду када Борац проживљава најтеже дане и када очајно тражи рјешење за нагомилане дугове и проблеме.

"Био је неки контакт и скоро, али то је засад само контакт и ништа више. То је симпатичан клуб и треба му пуно помоћи", рекао је Мандарић.

Ипак, његов приоритет тренутно је Олимпија, у коју је дошао послије паузе од фудбала. Та пауза ипак није дуго трајала.

"Интересантан је клуб, знате да сам растао у Југославији и Олимпија је била представник словеначког фудбала, али угасила се јадна, има већ двадесет година. Послије моје мисије и свега шта сам урадио у Енглеској мислио сам да ми треба мало одмора, дошао сам назад опет овдје у Словенију, ту гдје сам помогао раније нешто Копру. Не да ми ђаво мира што се тиче фудбала. Рекао сам узећу овај пројекат када сам видио како све то изгледа. Клуб је био у доста великим дуговима, то смо све средили, очистили и направили смо једну причу. То је била само прича прије 4-5 мјесеци, али сада је стварност. Уцртан је циљ и правац према том циљу. Много рано је да се отвара шампањац, али кутија са ледом може да се припреми што се тиче ове сезоне и за даље", поручио је Мандарић.

На дербију врло лијепа слика, прилично испуњен стадион Стожице, био би и потпуно испуњен да су временске прилике биле боље, али предсједник клуба је задовољан.

"Задовољан сам јако што има пуно људи који имају страховиту жељу да се врате назад. Ту прошле године није било 100-200 људи, било је жалосно када сам гледао прошле године. Ипак сада се враћају назад и јако сам задовољан. Направили смо добар посао, Ранко је урадио доста у спортском дијелу. Нико не може сам да уради све, морате око себе да имате људе који су одговорни за своју позицију. Још имамо пуно тога да се уради. Оно што је важно је да се морају постављати још јачи темељи да се зида даље".

Оно што га кочи у остваривању његових циљева је проблем власништва, јер упркос великом новцу који је уложио, није преузео клуб као власник већ је преузео управљање клубом.

"То је потенцијални проблем, то је нешто ново за мене, јер гдје год сам био, био сам власник, не 99%, него 100 посто, сем у Француској, гдје је нормално да 30% имају град и држава који вам дају стадион. Овдје сам дошао више због неке помоћи да докажемо сами себи да је то могуће, сад да ли ће то бити годину дана, две или три не знам, сем ако дође до приватизације. Ако не дође до приватизације, исто као у Србији са Звездом, Партизаном, Војводином, неће бити здравља у фудбалу. Иста је овдје ситуација, не могу ја да се посветим, иако сам дао много до сада. Али треба нам много више, клуб нема праву инфраструктуру, треба спортски центар, скаутинг систем и све остало. Треба ту много да се ради и да се инвестира. Те инвестиције су на дуже стазе, две, три, четири године треба да се направи прави професионални клуб. Ако не буде приватизације то ће да буде теже, ја ћу да направим све што сам обећао, да клуб буде јак, да буде на врху табеле, да уђемо у Европу и тамо направимо утицај. Сада је екипа већ ОК што се тиче Словеније, али је ниво фудбала у Европи на далеко вишем нивоу, тако да требамо ту појачања и требају нам додатне инвестиције".

Оно што је заједничко за све клубове које је преузимао Мандарић је да су били у тешкој ситуацији и да их је он дизао са дна, уводио у виши ранг и направио од њих вриједност.

"Јако сам задовољан са успјехом, резултатом, изненадили смо све у Словенији, могуће је дићи клуб. Сваки клуб који сам узимао је био у банкротству, на дну, Када је нешто доле није тешко направити побољшање, тешко би било узети Манчестер јунајтед па направити побољшање. Кад је нешто доле, ако неко има позитиван правац, он може да направи нешто што треба. Нисмо били велики Ајнштајни, него смо ишли да балансирамо тим, да се доведе здрав тренерски кадар, исто тако што је један од најјачих сегмената је што смо узели професора Ђорђевића и тај физио сектор смо ојачали. Још има да се ради, али ништа није немогуће. Циљ Олимпије, уколико дође до проватизације, је да буде јак тим не само у Словенији него и у регији. Када дођемо на Маракану, да мало дрхте", поручио је Мандарић.

Преузимање Олимпије коштало га је око четири милиона евра. Тај новац планира да врати.

"Никада нисам желио да унесем паре у нешто што није инвестиција, али фудбал је увијек ризик. Ако се ја осјећам сигурно у оно што желим да се направи то је прорачунати ризик. Начин враћања новца је заснован на успјеху који ствара, а то значи да узимамо младе граче до 16,17,18 или 21 годину, видјели сте овог Шпорара и неколико младих играча који играју за младу репрезентацију. Филозофија је да се стално доводе млади играчи да потискују ове горе. Дакле то значи производња младих играча и да се држи квалитет. То је број један, да никад не ослабимо тим зато што смо морали да га продамо. Али ако доводимо довољан број младих квалитетних играча онда увијек можемо да продамо једног или два играча. Вратићемо ту новац, можда не сада али у будућности. Можда највећи повратак новца имаћемо ако уђемо у Европу и квалификације за евро-такмичења. Нисам уложио ове паре никако другачије него као инвестицију. Човјек када има инвестицију онда мора да прави професионални бизнис, планира како ће да му се исплати и да на крају инвестиција буде вриједна толико и толико. Ако продате нпр. играча, његова вриједност је далеко већа него што је инвестиција. Ми сада ако продамо овог једног Шпорара који је хтио да оде за 600.000 евра, вратићемо доста новца. Нисам довољно богат да бацам паре, а и да јесам не бих то урадио, не бих себе респектовао ако бацам паре неконтролисано", објаснио је Мандарић.

Ипак, истиче да је улагање у фудбал велики ризик.

"Кад питате десет људи који су улагали у фудбал, вјероватно ће вам девет рећи да су изгубили, знате како кажу - у фудбалу једини начин да постанете милионер је да почнете као билионер. Ја слије слиједим девизу да не изгубим новце у фудбалу. Ако ја направим успјех, а не изгубим новце, то је мени дупли успјех. То је мој изазов, зато и узимам клубове који су на дну, који имају пуно проблема и финансијских и кадровских, јер нису случајно доле. Када се они среде имају своју вриједност, ја их продам и мени је важно да извучем своје новце, да не изађем као лузер. То ми је најважније. Човјек живи одређен број година и треба да живи ои да ужива. Ја волим фудбал, волим изазове, волим контакт са људима, са навијачима, са свима, то ми причињава задовољство. Што се тиче буџета, док год имам мог директора не морам да се бринем".

Мандарић је прије Олимпије улагао и у Копар, присутан је дуже вријеме у Словенији, али себе не види у Србији.

"Док је био покојни Шакић предсједник Звезде и кад су били Џаја и друштво ја сам помагао, довео сам Пиксија из Ниша, Белодедића из Румуније, то сам радио са задовољством и жељом да помогнем. Увијек сам волио Звезду, а имао сам и пријатеље, имам и дан данас у Партизану, а одрастао сам у Новом Саду. Тешко је за мене сада у овој ситуацији да се вратим, било је и прије пет година, или прије десет година. Ја увијек морам да узмем пројект и да га видим, не гдје је он сада него могу ли ја да га урадим. Не само финансијски, него да ли могу ја са мојом идејом, визијом да доведем то горе. Ако не могу, не желим то, не желим да разочарам себе и све око себе и ону публику која ће вјероватно видјети да је то нешто позитивно за њих. То је један од разлога. Нисам могао себе да видим у Звезди. Мислим да има доста ствари које треба да се среде, да се зна ко је ко, гдје је шта. Мора то неко доћи да организује на прави начин. Звезда која је била симбол фудбала, и Партизан исто, сада се муче овако... Али не видим себе сада ту", каже Мандарић

Он додаје да му је много лакше било да дође у Олимпију.

"Искрено речено Звезда је гигант један за који требају добро да се засучу руке, да се направи нешто. Сад је питање да ли би тај мој план био подржан, ко сам ја шта сам ја? Ја сам јак онолико колико су људи око мене јаки, колико су јаки људи који вјерују у ту визију и који ће ту визију да помогну. Због тога ја себе не видим тамо".

Оно што је велики проблем за Звезду је огроман дуг, да ли би тих 40 милиона евра било велика препрека или би то било нешто што може да се ријеши?

"Па вјероватно ако бих се прихватио тога да не бих промашио много са резултатима. Да ли бхи то урадио или не, не могу то сада рећи, није ни фер према Звездиним навијачима и људима који воле клуб. Звезда као и Партизан су велики клубови и жао ми је што су на нивоу на којем јесу. Заслужили су много више, због традиције, историје коју имају и великог броја навијача који имају".

Када говори о уласку у српски фудбал, Мандарић углавном помиње Звезду, али не искључује могућност да уђе и у неки други клуб.

"Па могуће је и друге клубове, ако имате добру релацију са другим клубовима то је одлично. Има и у другим регијама интересантних ствари, не смијем да вам кажем одмах би ме издали".

Јадранска лига би према његовом мишљењу била фантастична, али ће проћи још доста времена док се то не деси.

"Јадранска лига би била идеална, на гласању бих дигао обје руке за њу. Створила би се једна фантастична лига, да представници Србије Звезда, Партизан и Војводина, овдје из Словеније Олимпија и Марибор, да то буде лига од 20 клубова то би био сан за цијелу регију. Сјећате се када је играла Југославија била је фудбалска сила, сада се то изгубило. Без увреде за Јагодину нпр. и за дргуе, али ипак би то била велика ствар. Да ли је то могуће? Сигурно да је могуће, али мислим да ће проћи доста воде Дунавом док се то не деси. А било би фантастично за квалитет фудбала, навијаче, да буде једна као Премијер лига, а друга као Чемпионшип у коју се испада, било би врло интересантно. Ја не искључујем могућности да се једног дана то деси. Ствари се мало стабилизују што се тиче ових других, политичких проблема тако да би то било врло интересантно".

Чак и организовање наших клубова као филијала неких много већих било би добро рјешење.

"Филијале су исто као велика корпорација, па имате додатни инжењеринг другдје То је интересантно јер имате младе играче, а као велики клуб имате велики број играча па се они развијају. Увијек би било добро имати филијалу или двије, да се играчи развијају, да се помогне тој регији што се тиче фудбала, било би материјално корисно за клуб који то одрађује".

Талената на нашим просторима, истиче Мандарић, не мањка. Он и његови сарадници прате ситуацију у региону.

"Морамо да пратимо све. Сви играју фудбал данас. Талената у БиХ има фантастичних као и у Србији и Хрватској само што је систем такав да имате Сарајево, Динамо и Звезду и они су магнет за све играче. Али има толико талената да не могу баш све да покрију и ту има доста мјеста за друге клубове да их копирају и да имају косрист од тога. Увијек ме интересовала бивша Југославија, а сад кад сам овдје интересује ме и друго, и Азербејџан, Казакстан и друге земље", рекао је Мандарић.

Ипак, посебно мјесто, и професионално и лично за њега је Енглеска.

"Енглеска је оставила велики утицај на мене, а и ја сам оставио тамо. Нема дана да не прође да ме не зову за неки други клуб, још увијек сам тамо присутан као члан борда Шефилда. Мојих 16 година су врло интересантни, из сваког клуба сам отишао са великим признањима и од града, и од публике. То сам зарадио и заслужио, али исто тако и навијачи који су фантастични. Најважније су успомене које носим за собом, оне су велико богатство. Мени су новци ок, не смијемо да изгубимо новце, али је мени задовољство било оно шта сам урадио седам година у Портсмауту, четири у Лестеру, пет у Шефилду и кад сам одлазио како су ме људи испраћали. Детаља и лијепих успомена има много".

Посебна прича су тренери, односно менаџери у Енглеској.

"Од тренера је најинтересантнији Хари Реднап, који ми је и пријатељ. Пуно је било тренера, пуно сам их запослио, пуно и отпустио. Моја филозофија је оно што успјешно иде то треба да се помогне да иде и даље, оно што не ради треба да се мијења. У фудбалу је већи притисак него у фабрици, корпорацији. То је бизнис који је дио емоција много људи. Морате да имате резултате, ако немате морате да објасните зашто. Млади играч дође у један клуб, не иде му па оде у други и експлодира, тако исто и тренер, не уклопи се у систем па оде. И они имају своју филозофију, ако се на уклапа у клуб, онда мора да се мијења".

Мандарић сматра да морате да будете карактерно јаки да бисте успјели у Енглеској.

"Енглези су специфични, они су освајачи, карактерно јаки, ако им се не намјеститем ако нисте супериорнији, јачи од њих ту нема пардона. Наши људи имају фантастичне способности као играчи, али морају да имају мало јачи карактер. Видић је борац и успио је тамо. Можда је било и талентованијих од њега па нису успјели тамо. Тако је и са тренерима. То је оно 'wе дон'т таке присонерс'. Што се тиче Билића, он је играо тамо, осјетио какав је систем, атмосфера, мислим да се уклапа у то, био је јако карактеран и као играч, мислим да ће да успије".

На нашим просторима тренери су ти који први плаћају цех за лоше резултате. И када су они искључиви кривци и када нису.

"Људи некада брзо повлаче тај обарач, неће да дају времена мало, мислим да код нас, ево и у Словенији промијене неколико тренера по сезони. Нису тренери криви, него онај ко их запосли. Ја сам увијек када сам морао да га отпустим говорио ја сам направио грешку, није он. И птитисак је на мени да сљедећи када дође не буде исто. Човјек који је одговоран, који је финансијски одговоран и са искуством он ће мало да другачије да размишља. Када сте ви посвећени и када сте одговорни за све што се дешава у клубу нећете тако лако да мијењате јер то је ваша репутација. Промјене и коштају, не само финансијски. Стабилизација је у фудбалу као и у сваком бизнису врло важан фактор. Када стално мијењате никада не можете да идете напријед. Код нас нису људи посвећени, јер то није њихово власништво. Када сте власник ви сте одговорни за то, не само новцима, него реномеом и свиме што имате. Ако је прави власник онда тај клуб има просперитет. Све иде од врха", истакао је Мандарић.

Навијачи су срце клуба
"Јако сам задовољан навијачима Олимпије јер потврђују правац којим идемо, то су потврдили и на дербију. Ово је двосмјерна улица, они су срце клуба, то је њихов клуб. Увијек сам рекао навијачима, и у Енглеској, то је ваш клуб, ваши дједови су овдје били, ја сам онај који одржава ово и дошао сам само да дам допринос да то једног дана неко чита у књизи тај и тај је био тад и тад и направио то и то. Они морају да вјерују оном који води клуб и клубу иначе нема среће. Јако сам задовољан да прича коју смо зацртали постаје стварност, а они ударају печат са одобравањем. Није било навијача, сад се враћају назад и то је награда за ентузијазам".

Зашто не иде "орловима"?
"Све иде одозго, почните од Савеза. Одатле иде организација. Не критикујем никога, немам ништа са г. Караџићем, ни добро ни лоше, али Савез је тај који организује и селекцију и селекторе, и услове, и координацију са тимовима. Не можете да ми кажете да ови играчи коларов, Видић, Матић који играју одлично у Премијер лиги да они не могу да се квалификују за неко такмичење".