Analiza KK Partizan: Kad ni OVIM ne dotučeš protivnika...

Umesto da usmeri crno-bele ka vrednoj pobedi, spektakularan koš Andreje Milutinovića označio je "početak kraja" na gostovanju u Zadru.

Košarka 17.11.2015 | 21:00

Tim Partizana pod vođstvom Pere Božića ove sezone je doživeo sedam poraza u 10 mečeva ABA lige. Od toga se četiri mogu svrstati u kategoriju "tragičnih".

1. kolo, Metalac - Partizan 67:64

Koš Jošila 1,3 sekunde pre kraja, pri rezultatu 63:64, na asistenciju Maleševića iz sedećeg položaja.

6. kolo, Cibona - Partizan 63:57

Pet poena prednosti početkom četvrte četvrtine, minimalno vođstvo tri minuta pre kraja (54:55) i onda serija Cibone 9:2, uz totalni "prekid filma" u redovima crno-belih.

7. kolo, Partizan - Krka 69:70

Trinaest poena prednosti krajem prvog poluvremena, "plus 10" u trećoj četvrtini, zatim pad u igri, pa "vađenje" i dolazak do praga pobede... U penal-završnici, međutim, taktičke greške, Cvetkovićevih 2/4 sa linije slobodnih bacanja i koš Mulalića sa pola terena uz zvuk sirene.

10. kolo, Zadar - Partizan 65:61

"Minus 11" u 18. minutu, serija od 11:0 za preokret u trećoj četvrtini, pa u četvrtoj 51:57 i 54:59, a onda... Dva puta po jedno slobodno bacanje za poslednjih pet i po minuta utakmice.

Jeste da se sastav tima konstantno menjao, da nisu uvek bili isti akteri, ali mnogi jesu tu od početka i posle Zadra se može izvesti zaključak da ih prethodni porazi nisu učinili boljim, ni mudrijim.

Zašto Partizan posle toliko utakmica i već solidnog zajedničkog iskustva nije u stanju da privede kraju praktično dobijenu utakmicu? Zašto i kako dozvoljava protivniku da se vrati iz "nokdauna"?

Spektakularna trojka Andreje Milutinovića u 33. minutu, uz faul Ivana Ramljaka i dodatno slobodno bacanje, stabilnom timu bi poslužila kao uvod u konačnu egzekuciju protivnika.

Kada posle dužeg perioda dobre odbrane odeš na "plus šest" (51:57), kada imaš razigrane pojedince (Milutinović, Marinković, Džons), kada protivnik nema ideju, a podrška sa tribina utihne... Trebalo bi da je to - to.

Ali, ako odmah u sledećem napadu primiš trojku posle ofanzivnog skoka, pa ubrzo još jednu, pa otvoriš reket lošom odbranom od "pika"... Onda si protivnika vratio u život i doveo ga u psihološku prednost, dok na drugoj strani, pod strahom od poraza, uz sat koji otkucava, počinješ da praviš neshvatljive greške u napadu.

Zadrani jesu popravili odbranu, pre svega nisu dozvolili Kevinu Džonsu da ih totalno "zatrpa", ali četiri postignuta poena crno-belih za poslednjih sedam minuta, odnosno dva za poslednjih pet i po minuta, samo su manjim delom posledica fanatičnog angažovanja i ponovo pronađenog samopouzdanja domaćeg tima.

Glavni razlozi su u nemiru koji se uvukao u redove Partizana - grču iskusnih, bezglavom srljanju mladih, odsustvu jasnog sistema i hijerarhije, u kojoj se zna ko šta treba da radi i kada. To je, naravno, odgovornost trenera.

Utiče i to što je Partizan tek doveo igrača koji bi trebalo da bude glavni "dirigent" igre (Džamar Vilson), pa su sada potrebni novo uigravanje i nova preraspodela uloga. Uz pitanje koje čeka odgovor - da li je Vilson uopšte "taj" plejmejker?

Teško je reći kada će sve doći na svoje mesto i kakvi će onda biti rezultati, ali činjenica je da crno-beli u narednom periodu imaju dobar raspored i da im je to, možda, poslednja realna šansa da naprave trajniji beg iz zone ispadanja.

U petak u Pionir stiže Tajfun, potom je na rasporedu gostovanje Cedeviti, pa tri vezana meča kod kuće - Olimpija, Metalac i Mega Leks.

Ako ništa drugo, navijači Partizana su i dalje na nivou iz prethodnih sezona i uz njihovu glasnu podršku ova ekipa krhkog samopouzdanja i objektivnih igračkih limita, kao protiv Budućnosti, da bude na gornjoj granici svojih mogućnosti.

Ako ni to ne bude dovoljno...