Smrtonosna bakterija hara Srbijom

Ukoliko se rukujete sa nekim ko ima klostridiju, a ne operete dobro ruke posle toga, potencijalni ste nosilac i prenosilac ove bakterije, od koje je u bolnici u Ćupriji umrlo dve, a zaraženo desetak osoba u poslednjih mesec dana.

Srbija 27.10.2015 | 22:48

Klostridija deficile (clostridium difficile) veoma je opasna bakterija, koja je čest uzročnik dijareje. Najčešća je od svih bakterija koje se javljaju u zdravstvenim ustanovama. Njen rezervoar je zaraženi pacijent, a u zdravstvenim ustanovama je najlakše i najčešće prenose medicinski radnici zaraženim rukama, u kojima zaraza vreba i sa površina. Zbog svoje otpornosti, nedeljama preživljava na površinama poput podova, sanitarija, telefona, natkasni, stolica, na dijagnostičkoj opremi… U populaciji, izvor zaraze su kontaminirana voda, hrana i ruke.

Profesor dr Branislav Tiodorović, vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje u Nišu i epidemiolog, kaže za Telegraf da je pojava klostridije posledica loše higijene i ističe da se i ona može preneti, kao svaka druga zarazna bolest, ako se rukujemo sa nekim ko je zaražen.

– Nakon toga, a što važi za svaku zaraznu bolest, neophodno je dobro oprati ruke i ništa se neće desiti – ističe Tiodorović.

On podseća da zdravstveni sistem Srbije, od izbijanja epidemije klostridje u bolnici u Užicu 2013. godine, ima uputsvo kako treba postupati s njom:

– To uputstvo je usvojilo Ministarstvo zdravlja na predlog Komisije sa bolničke infekcije, i u njemu jasno piše šta zdravstvena služba treba da radi, ali je neophodno i pridržavati se toga.

Ovu bakteriju u više od 90 odsto slučajeva izazivaju antibiotici, a naročito “klindamicin”, “ampicilin”, “amoksicilin” i “cefalosporini”. Osim njih, rizik predstavljaju i boravak u bolnici, invazivne dijagnostičke procedure, hirurške intervencije u gastrointestinalnom traktu, zatim, teška osnovna oboljenja, pad imuniteta, starija životna dob, loša higijena u zdravstvenoj ustanovi.

Prof. dr Tiodorović objašnjava da ona reaguje samo na najjači antibiotik “vankomicin” i “orvažil”.

U lečenju pacijenta koji je zaražen ovom bakterijom, bolesniku se obavezno daju i probiotici čiji je zadatak da očuva normalnu crevnu floru. Obavezan je i higijensko-dijetetski režim ishrane, i stroga higijena. Klostridija je sporogena što znači da je otpornija od svih ostalih. Opasna je jer može veoma dugo da se održi na zelenišu, na radnim površinama, u vazduhu, na svakom predmetu. U svetu i kod nas već duže vreme predstavlja veliki problem, posebno u bolničkoj sredini. Zato je važno da se kod prvog slučaja preduzmu mere separacije, odnosno izolacije – objašnjava prof. dr Tiodorović.

Istina, i u svetu su infekcije klostridijom u porastu, pa čak i među populacijom koja je mlađa od 60 godina.

Izvor: Telegraf.rs