Neko se plaši mog povratka u Srbiju!

Miljko Živojinović, za "Novosti" o svom devetogodišnjem progonu. Žigosan kao jedan iz "stečajne mafije" u procesu koji još nema epilog. Poternica ukinuta, pa posle dva dana ponovo podignuta. 

Otišao sam, naglo i iznenada jednog januarskog jutra 2007. godine. Poslednja stanica odlaska i progona - Novi Sad, gde su me primorali da u izolaciji živim pet meseci. Pre toga su me kidnapovali "borci protiv stečajne mafije", odveli na gliser daleko od crnogorske obale, uz pretnju da svaki trenutak može da bude i kraj mog života i života mojih najbližih ukoliko ne potpišem sopstvenu, ali i krivicu drugih za "zloupotrebe službenog položaja".

Nisam strahovao za svoj život. Jesam za živote dece, roditelja i prijatelja. Vreme koje je usledilo potvrdilo je da su svi oni platili ceh, pokazaće se (ne)objašnjivih poteza u nameštenom "procesu veka".Ovako za "Novosti", svoju ličnu i porodičnu, bolnu priču započinje Miljko Živojinović, sin Velimira Bate Živojinovića.

Obeležen je, pre devet godina, kao "stečajni mafijaš" i pod tim žigom kruni mu se život daleko od rodne Srbije. Kruni, tako da, kako kaže, više nije onaj čovek, i da njegovi najdraži više nisu oni - isti. Progon traje, suđenja traju, epilog je nova Interpolova poternica, podignuta posle ukidanja prve, i to - u roku od dva dana!

Miljko je u Francuskoj, u glavnom gradu ove države, našao je utočište. Razumevanje i pomoć kolega - advokata.- Kada sam bio primoran da pođem iz Srbije, nije bilo vremena za rastanke i razgovore sa najbližima - vraća sećanje Miljko Živojinović. - Šok je usledio kasnije, kada su saznali. Taj šok, čini mi se, još traje...

A, ja sam odlučio da na rastanku obavim još jednu važnu stvar: svoju prvu noć van Srbije proveo sam u kući Dijane i Borisa Dvornika, u Splitu. Noć puna emocija. Noć u kojoj je Bata saznao da sam morao da odem... On, moj obožavani otac, bio je učesnik cele te naše tragedije. I on i majka iscrpno su svedočili u Specijalnom sudu...

O policajcima koji su danima bili u našoj kući na Kaleniću... O pritiscima... Pitali smo se: da li smo tako meni spasli ili uništili život?Pritisak nepravde nikad u istoriji srpskog pravosuđa nije osuđen ni jedan jedini stečajni upravnik za zloupotrebu službenog položaja, nijedan - navodi Miljko Živojinović.

- A kako bi i mogao da bude osuđen, kada nema ovlašćenja koje Specijalno tužilaštvo tvrdi da ima. Da je stečajni upravnik imao ovlašćenja, koja je eventualno mogao da zloupotrebi, postavlja se pitanje: zašto se onda menjao zakon 2009. godine koji je tek tada definisao stečajnog upravnika kao službeno lice. U međuvremenu uništeni su životi okrivljenima, njihovim porodicama... Troje je pod pritiskom nepravde, tragično završilo.

Trinaesti februar, 2015. Petak. Miljko Živojinović je, presudom Apelacionog suda u Beogradu, u potpunosti oslobođen dela optužnice zbog koje je dospeo na Interpolovu poternicu. Istog dana, kaže nam: "U skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku, nadležni su bili dužni da, po predmetnoj presudi, povuku poternicu".

- Ali, to se nije desilo. Ni tog dana, ni sledećih trideset... Tačnije, sve do ponedeljka, 16. marta. Sve sam to pažljivo pratio, kao i moj advokat, kolega iz Francuske, u kojoj sam našao utočište. U zemlji u kojoj je, u Lionu, sedište Interpola... Taman, kada sam saznao za konačno ukidanje poternice, mislima sam već bio u Srbiji.

Radovao sam se da zagrlim Batu. Nisam ga video pet godina. I majku, nisam je video više od godine. Ona, ta naša Lula, Batina ljubav potpuno posvećena svom mužu, svojoj životnoj ljubavi, uprkos svim iskušenjima i izazovima kroz koje su prolazili tokom bezmalo šezdeset godina sinonim je srpske žene i majke...

I taman kad je u mislima već bio u Srbiji, posle dva dana, u četvrtak 19. marta, podignuta je nova poternica protiv njega. I još je na snazi...- I, ja... ne želim da budem patetičan, ali verujte, za mene je to bio bolan, možda najbolniji udarac.

Ovoga puta poternicu je podigao istražni sudija Višeg suda u Beogradu za krivični postupak koji je razdvojen iz osnovnog suđenja, još pre osam godina! - priča Miljko Živojinović i onda zastaje.Traje tišina. I, traje.

- Pitam se, mislim da je logično pitanje: zašto se sa prethodnom poternicom istovremeno nije podigla poternica i u ovom razdvojenom postupku, već se čekalo osam godina? Kako se to, naprasno podiže nova poternica u postupku koji je prekinut tri godine pre toga? I to, baš, dva dana nakon što je povučena prethodna.

Vremenska koordinacija između ukidanja prethodne i podizanja nove poternice, smatram, najrečitiji je odgovor. Kolege u Francuskoj mi kažu da u svojoj višedecenijskoj praksi nisu imale ni sličan, kamoli isti primer. Poternice se uvek podižu u svim krivičnim postupcima istovremeno, a nikako na ovaj način.

Smatram ovaj potez dodatnom vrstom kazne. I, siguran sam, potpuno otvorenog sprečavanja da se vratim u Srbiju.Miljko Živojinović ne želi nikog da imenuje. Ali je, kaže, siguran da još ima onih iz 2007. koji se, moguće je, plaše njegovog povratka. Njemu je najteži teret koji su podneli i nose njegovi najbliži.

- Bata je sedmog dana posle podizanja optužnice protiv mene, kao jednog od optuženog u "stečajnoj mafiji", doživeo infarkt. Svakodnevne neistine, atmosfera linča i progona, nije mogla tako emotivnog čoveka da ne obori. Oni koji su tu atmosferu stvarali, znali su i računali su na takav ishod. To su mi otvoreno i govorili prvog dana kada su me kidnapovali.

Sve je to jako bolno. Neobjašnjivo bolno. Porodica je rasečena, raspolućena. Kada je trebalo da budem njen stub, da je poduprem, da pomognem, to prirodno pravo mi je oduzeto. Ali, cela naša porodica je vaspitana tako da duboko verujemo u božansku pravdu. Siguran sam da neko sve to posmatra.

Neko, ko je video nepravednu patnju i ko se s tim ne miri... Jesu nekadašnji moćnici sve ovo napravili, mi, Živojinovići, ipak se ne plašimo. Nema suza. Nema očaja. Ni potrebe za osvetom. Sve ovo što nam se događa shvatam kao veliko iskušenje pred koje nas stavlja život i na koje moramo da odgovorimo najbolje što možemo...

U kratkoj analizi dosadašnjeg suđenja pred Specijalnim sudom, "stečajnoj mafiji", Miljko Živojinović navodi:- U januaru 2016. biće punih devet godina kako traje ovo suđenje. U ovom "procesu veka", kako su ga najavljivali političari 2007. godine, 39 ljudi je optuženo. U potpunosti je, pravosnažno, oslobođeno 27. Niko nije pravosnažno osuđen do današnjeg dana.

Za preostalih dvanaestoro, ponovo se poveo postupak posle presude Apelacionog suda, pred novim sudskim većem Višeg suda u Beogradu, u posebnom odeljenju. Posle prvog, glavnog pretresa, tako da se pred Specijalnim sudom vodi postupak protiv sedmoro od 39 optuženih. Među njima sam i ja.

Izvor: Večernje novosti