Opanci, po tome se znaju Srbijanci

Jedinstvena zbirka, koja zadrži 70 pari opanaka iz raznih krajeva Srbije, prati kako se izrada tradicionalne obuće menjala kroz epohe. Šiljkani na listi čekanja za zaštićena nematerijalna dobra u Unesku

Srbija 02.10.2015 | 12:05

 

SRPSKI opanak, bilo da je prešnjak, sirovar, čačanski, banatski, šumadijski ili šabački, sa šiljkanom, ili bez njega - jedinstven je proizvod u svetu. Zato već dve godine čeka da ga Unesko uvrsti na listu zaštićenih nematerijalnih dobara. Istorija ove srpske etno-

-cipele, od najstarijih sačuvanih primeraka nošenih pre veka i po, pa do pobednika na svetskim sajmovima, sada se može videti u Muzeju opančarstva, koji je u četvrtak otvorenom u beogradskom selu Rakovica.

Jedinstvena zbirka, koja zadrži 70 pari opanaka iz raznih krajeva Srbije, prati kako se izrada tradicionalne obuće menjala kroz epohe i u odnosu na prostor sa koga dolazi.

Svaki par istaknut u prostorijama Nacionalne asocijacije za stare i umetničke zanate i domaću radinost "Naše ruke", priča svoju priču, o vremenu, običajima, o nogama koje su ih nosile, i frontovima koje su prošle, rukama koje su ih šile i plele... Deo postavke sakupljao je godinama Dejan Milosavljević, predsednik Nacionalne asocijacije, a polovina postavke poklon je Beograđanina Željka Utvara, koji je naš najveći kolekcionar nošnji i starih etno-predmeta. Do sada je, kako kaže, spasao od propadanja više od 3.000 predmeta, među kojima i opanke.

- Najstariji primerci, koje imamo u postavci, iz sredine su 19. veka, iz okoline Niša i Zaječara, i od presne su, neuštavljene kože - kaže Stana Jarčević.

- Trajali su samo mesec dana, bili prilično neudobni. Kasnije se opančarski zanat razvijao, a između dva svetska rata doživeo je veliki procvat.

Kako sagovornica Večernjih kaže, što su premet i preplet na opanku bili složeniji i sitniji, to je opanak bio vredniji. A najbolji primerci umeća narodne rukotvorine osvajale su nagrade na sajmovima u Beču, Parizu, Londonu...

- Muški opanak se tradiconalno pravi sa kljunom napred, ili šikljom kako je zovu, dok je ženski uvek bez nje - kaže Stana. - Uprkos "jeftinim" rekla-kazala pričama o poreklu kljuna, kojoj je cilj da se omalovaži vrednost opanka, svaki vez, preplet i premet, kao i šiklja imali svoju simboliku.

(Večernje novosti)