Analiza: Sale, a šta ćemo sa Litvancima?!

Zavera protiv "orlova" - realnost, paranoja, ili nešto između? Mnogo alibi priče u KSS, u momentu kada javnost skoro da uopšte nije tražila pravdanje za ostvareni rezultat.

Košarka 24.09.2015 | 23:40

Želeli smo zlato, najmanje srebro i direktan plasman na Olimpijske igre, a vratili smo se kao četvrti, sa takozvanom "drvenom" medaljom.

Selektor Aleksandar Đorđević i predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas izrazili su nezadovoljstvo statusom koji je muška seniorska reprezentacija imala u "nokaut" fazi Evropskog prvenstva u Lilu.

Obojica su na konferenciji za medije u Kući košarke nudili argumente u prilog svojim tvrdnjama, da su sudije (ponovo) oštetile "orlove" i da smo bili hendikepirani u mečevima za najviši plasman.

Đilas je otišao korak dalje, pošto je i u delu priče o kandidaturi za dodatne olimpijske kvalifikacije i o mnogim drugim temama, uporno provlačio finansijsku (ne)moć kao faktor diskriminacije u evropskoj i svetskoj košarci.

Prema njegovim rečima, kada ljudi iz KSS odu na velika takmičenja "oseća se pritajeno nezadovoljstvo zašto jedna tako mala zemlja ima takve rezultate i takve sportiste".

"To očigledno smeta i ruši taj sistem, sistem para, koji postoji svuda, jer ako neko sa 30 miliona evra ne može da napravi ono što mi napravimo sa dva miliona, onda je to problem".

Đorđević smatra da je njegovim igračima na minulom Eurobasketu bilo uskraćeno pravo na ravnopravnu borbu za medalje.

"Nas ne vole i ne odgovaramo im u utakmicama za medalje. Šta evropska i svetska košarka ima od jedne male Srbije, u finansijskom, marketinškom i bilo kom drugom aspektu? Srbija na tržištu košarke predstavlja mrvice u odnosu na sav taj novac koji se okreće, te kandidature i 'vajld kardove' koji se ne dobijaju džabe, nego za veliki novac. Mi ne možemo da se borimo ni na kom drugom terenu, osim na košarkaškom".

Nismo mogli, a da malo ne "stanemo na loptu". Da postavimo pitanje da li isti problem ima, recimo, Litvanija, koja je po svemu manja zemlja od Srbije i takođe ne može da ponudi mnogo na finansijskom i marketinškom polju?

"To je pitanje za Arvidasa Sabonisa, koji vodi njihovu federaciju već duže vreme i mislim da bi on dao jako interesantan odgovor", rekao je Đorđević.

Po mišljenju selektora, Litvanci dostojan tretman od strane sudija i košarkaške organizacije čuvaju konstantnim uspesima na terenu.

"Nemojte da poredimo Srbiju i Litvaniju kao zemlje. Oni su evropska košarkaška velesila. Otkako su nezavisna zemlja, nisu propustili nijedne Olimpijske igre. Stalno se vraćaju sa medaljama, igraju polufinala, finala... Imaju kontinuitet dobrih rezultata mnogo veći nego mi".

"Nama je potreban taj kontinuitet igara, da smo stalno tu, u borbi za medalje. Tako se stiče respekt, drugačije ne možemo. Da stalno pričamo o jednoj lopti, jednoj nesreći, jednoj sudijskoj grešci. To je cilj".

Đilas je dodao da se sa istim problemom suočavamo i u klupskoj košarci. Evo i kako...

"Zašto bi u Evroligi postojao minimalni budžet, koji neki klub mora da ima? Pa, valjda kvalitet igara treba da bude merilo. Zašto Zvezda i Partizan moraju da imaju pet miliona evra da bi igrali Evroligu, ako je Partizan sa dva miliona otišao na Fajnal for, a Zvezda maltene zbog jednog poraza (imala je skor 4-10, a četvrtoplasirani u grupi 7-7, prim. aut) nije ušla među osam?"

"To su neke stvari koje se nama nameću. Taj odnos treba da nas učini jačim i da na to odgovorimo još bolje na terenu, kao što smo uradili na Svetskom prvenstvu i dosta dobro na Evropskom. Treba to da uradimo i na Olimpijskim igrama, kao vrhuncu sportskog takmičenja, verujući da tamo neće biti takvih stvari. U tom slučaju očekujem da se i naša muška i ženska selekcija iz Rija vrate sa medaljama".

Suma sumarum, uz korektno suđenje smo među tri najbolje selekcije na svetu, veliki nam zavide i postavljaju nam nogu na svakom koraku. Nekada to rade uspešno, kao u Lilu, nekada ne, kao 2014. u Madridu.

A, dok smo u Berlinu igrali nadahnuto, imali odbrambenu čvrstinu i skok, pogađali trojke i pobeđivali sve redom - tretman je bio dobar. Valjda.

Gde je u celoj priči naša igra, koja se postepeno pogoršavala iz meča u meč "nokaut" faze, u odbrani čak rapidno, pa nam je reket i protiv Finske i protiv Češke, o Litvaniji da ne govorimo, bio kao autoput izvan turističke sezone...

"Mislim da nije momenat za tu priču... Mada je bilo očigledno mnogo stvari koje nisu funkcionisale. Jedna od njih je odbrana reketa, druga je igra '1 na 1', treća ofanzivni skok, četvrta ishitreni šutevi, peta nepravilne rotacije, šesta neizlazak na blok, sedma... promašena slobodna bacanja, osma tajm-aut u lošem trenutku i pogrešna izmena i tako dalje", odgovorio je selektor na to pitanje.

"Mnogo je aspekata koji bodu oči kada se izgubi, međutim, mislim da nas je izuzetno snažna grupa iscrpela mentalno i energetski, mnogo više nego što je dozvoljavalo ovakvo prvenstvo. I to je ključ".

Onaj ko razloge (uslovno rečeno!) neuspeha traži prvo u svom dvorištu uvek će imati mnogo veće šanse da izvuče prave pouke i na sledećem testu bude bolji i jači.

Verujemo da su toga svesni i u KSS, a posebno da je toga svestan Đorđević, kao neosporni pobednik i šampion, koji nesumnjivo ima košarku u "malom" prstu, ali kao trener sigurno ima prostora za napredovanje. Njemu alibi priče veoma loše stoje i nisu mu potrebne.

Nešto od ovoga što su on i Dragan Đilas pričali danas u Kući košarke, možda samo oni znaju zašto su pričali i sa kojim ciljem... Nekada su sudije grešile i u našu korist.