Анализа: Сале, а шта ћемо са Литванцима?!

Завера против "орлова" - реалност, параноја, или нешто између? Много алиби приче у КСС, у моменту када јавност скоро да уопште није тражила правдање за остварени резултат.

Кошарка 24.09.2015 | 23:40

Желели смо злато, најмање сребро и директан пласман на Олимпијске игре, а вратили смо се као четврти, са такозваном "дрвеном" медаљом.

Селектор Александар Ђорђевић и председник Кошаркашког савеза Србије Драган Ђилас изразили су незадовољство статусом који је мушка сениорска репрезентација имала у "нокаут" фази Европског првенства у Лилу.

Обојица су на конференцији за медије у Кући кошарке нудили аргументе у прилог својим тврдњама, да су судије (поново) оштетиле "орлове" и да смо били хендикепирани у мечевима за највиши пласман.

Ђилас је отишао корак даље, пошто је и у делу приче о кандидатури за додатне олимпијске квалификације и о многим другим темама, упорно провлачио финансијску (не)моћ као фактор дискриминације у европској и светској кошарци.

Према његовим речима, када људи из КСС оду на велика такмичења "осећа се притајено незадовољство зашто једна тако мала земља има такве резултате и такве спортисте".

"То очигледно смета и руши тај систем, систем пара, који постоји свуда, јер ако неко са 30 милиона евра не може да направи оно што ми направимо са два милиона, онда је то проблем".

Ђорђевић сматра да је његовим играчима на минулом Еуробаскету било ускраћено право на равноправну борбу за медаље.

"Нас не воле и не одговарамо им у утакмицама за медаље. Шта европска и светска кошарка има од једне мале Србије, у финансијском, маркетиншком и било ком другом аспекту? Србија на тржишту кошарке представља мрвице у односу на сав тај новац који се окреће, те кандидатуре и 'вајлд кардове' који се не добијају џабе, него за велики новац. Ми не можемо да се боримо ни на ком другом терену, осим на кошаркашком".

Нисмо могли, а да мало не "станемо на лопту". Да поставимо питање да ли исти проблем има, рецимо, Литванија, која је по свему мања земља од Србије и такође не може да понуди много на финансијском и маркетиншком пољу?

"То је питање за Арвидаса Сабониса, који води њихову федерацију већ дуже време и мислим да би он дао јако интересантан одговор", рекао је Ђорђевић.

По мишљењу селектора, Литванци достојан третман од стране судија и кошаркашке организације чувају константним успесима на терену.

"Немојте да поредимо Србију и Литванију као земље. Они су европска кошаркашка велесила. Откако су независна земља, нису пропустили ниједне Олимпијске игре. Стално се враћају са медаљама, играју полуфинала, финала... Имају континуитет добрих резултата много већи него ми".

"Нама је потребан тај континуитет игара, да смо стално ту, у борби за медаље. Тако се стиче респект, другачије не можемо. Да стално причамо о једној лопти, једној несрећи, једној судијској грешци. То је циљ".

Ђилас је додао да се са истим проблемом суочавамо и у клупској кошарци. Ево и како...

"Зашто би у Евролиги постојао минимални буџет, који неки клуб мора да има? Па, ваљда квалитет игара треба да буде мерило. Зашто Звезда и Партизан морају да имају пет милиона евра да би играли Евролигу, ако је Партизан са два милиона отишао на Фајнал фор, а Звезда малтене због једног пораза (имала је скор 4-10, а четвртопласирани у групи 7-7, прим. аут) није ушла међу осам?"

"То су неке ствари које се нама намећу. Тај однос треба да нас учини јачим и да на то одговоримо још боље на терену, као што смо урадили на Светском првенству и доста добро на Европском. Треба то да урадимо и на Олимпијским играма, као врхунцу спортског такмичења, верујући да тамо неће бити таквих ствари. У том случају очекујем да се и наша мушка и женска селекција из Рија врате са медаљама".

Сума сумарум, уз коректно суђење смо међу три најбоље селекције на свету, велики нам завиде и постављају нам ногу на сваком кораку. Некада то раде успешно, као у Лилу, некада не, као 2014. у Мадриду.

А, док смо у Берлину играли надахнуто, имали одбрамбену чврстину и скок, погађали тројке и побеђивали све редом - третман је био добар. Ваљда.

Где је у целој причи наша игра, која се постепено погоршавала из меча у меч "нокаут" фазе, у одбрани чак рапидно, па нам је рекет и против Финске и против Чешке, о Литванији да не говоримо, био као аутопут изван туристичке сезоне...

"Мислим да није моменат за ту причу... Мада је било очигледно много ствари које нису функционисале. Једна од њих је одбрана рекета, друга је игра '1 на 1', трећа офанзивни скок, четврта исхитрени шутеви, пета неправилне ротације, шеста неизлазак на блок, седма... промашена слободна бацања, осма тајм-аут у лошем тренутку и погрешна измена и тако даље", одговорио је селектор на то питање.

"Много је аспеката који боду очи када се изгуби, међутим, мислим да нас је изузетно снажна група исцрпела ментално и енергетски, много више него што је дозвољавало овакво првенство. И то је кључ".

Онај ко разлоге (условно речено!) неуспеха тражи прво у свом дворишту увек ће имати много веће шансе да извуче праве поуке и на следећем тесту буде бољи и јачи.

Верујемо да су тога свесни и у КСС, а посебно да је тога свестан Ђорђевић, као неоспорни победник и шампион, који несумњиво има кошарку у "малом" прсту, али као тренер сигурно има простора за напредовање. Њему алиби приче веома лоше стоје и нису му потребне.

Нешто од овога што су он и Драган Ђилас причали данас у Кући кошарке, можда само они знају зашто су причали и са којим циљем... Некада су судије грешиле и у нашу корист.